Ja sam neki dan imala izljev bijesa pred malim i htjela sam pisati o tome ali sam već zamislila kako svi govorite da nema ništa od vikanja i znam da nema i da to loše utječe na dijete,
evo možda posluži drugima kako ne treba raditi sa djetetom.
Svaki dan pije sirup za jačanje imuniteta bez problema a taj dan nam je sav započeo u nervozi,
neće u kupatilo,neće da ga presvučem,hoće ujutro da jede bombonice i krevelji se e pa nećeš jesti slatkiše prije doručka nema šanse a on plače,plače...
Stavim ga na radni stol u kuhinji ajde da popijemo sirup on neće ni to,pa ajde ti otvori bočici i poslije ćeš zatvoriti,
pristade na to ja u žlicu nasula i idem prema ustima a on i žlicu i bočicu sa sirupom fiknu po nama i po cijeloj kuhinji,ode čista odjeća ode sve a mi kasnimo u vrtić...
Samo sam osjetila kako mi glava trne i čujem svoj glas negdje u daljini,on me tako strašno pogledao i počeo još jače da plače.
Uzela sam ga i rasplakala se s njim i obećala da se to više nikada neće ponoviti da je mama pogriješila i da ne smijemo vikati jedni na druge,da li je shvatio...uglavnom je on onda mene tješio,jadničak mali
Poenta priče je da nema razloga da vičemo na djecu,ako smo ljuti odmaknimo se od njih i liječimo svoju nervozu izvan njihovog prisustva,jer ovo je bila moja nervoza.

Ah, to i tvoje dete radi... mislim to kreveljenje koje izbezumljuje...

Ja bih najradije vrištala kada to radi, pokušala sam da vičem i ja tada, da ga imitiram, da ga ignorišem, da ga pošaljem u sobu, da ga lupim po guzi... NIŠTA NE POMAŽE, a vikanje najmanje. Kako ja podignem glas on još jače.

Sada sam prestala da vičem. Kada počne da njače bez razloga, ja se okrenem i odem. Onda dođe za mnom, i kažem mu da nema razloga za plač, jer kada kaže "AAAAAAA mmmaaaaaaaaammmmmaaaaaaaaaaaaa njaaaaaaaaaaa" ja ne znam šta hoće, i kažem uglavnom da je veliki dečak i da lepo priča i da ću ga tada razumeti i rešićemo problem. Nekada upali, a nekada počinje i nastavak "Niiiiiiiiisaaaaaaaaaam veeeeeeeeeeelikiiiiiiiiiiiiiiiii"... pa ja opet odem u drugu sobu.

mm-a to njegovo plakanje bez razloga mnogo frustrira.

< Poruku je uredio Tasha RR -- 20.3.2009 11:09:55 >

Danas moj sin gleda jagodicu bobicu,drži u ruci autić i kaže vidi mama jagodica...ne sjećam se dalje riječi samo je parnuo onim autićem po LCD-u
Ja skoro da vrisnem i začepim si usta, istrgnem mu autić i suze mi frknu a u njega brada zadrhta
Ništa se dalje nije desilo očitala sam mu bukvicu smirenim tonom i zabranila jagodicu na 5 dana,a pošto on nema predstavu o vremenu to će vjerojatno biti manje.
Jao ljudi kako sam poludila u tom trenutku,a nikada nije dirao tv jer sam sto puta rekla i objasnila da se ne smije blizu a ako bude dirao rukicama-gotovo pokvari se i ne radi,i nije nikada dirao kao što ne dira ni mobitel jer sam mu isto rekla da se ne smije,samo mi ga može dodati kad zvoni.
Ne mogu da shvatim kako me u tom trenutku obuzeo takav bijes jer sad kad sagledam situaciju nije on to namjerno uradio,nego je htio meni nešto da objasni šta radi jagodica i napravio crticu koja se fino vidi
Uh moraću malo da poradim na svojim živcima,nema šta fitilj mi je kratak,pa to je bio samo tv a ja pobjesnila

Ali draga nisi ništa uradila, uzela si mu autić. Mora da nauči da pazi, iako nije namerno zaparao tv, uradio je to. Zamisli da ni mi odrsali ne pazimo... 

Uradila sam što sam mislila da je trebalo,objasnila još jednom da se to ne smije i kaznila ga(jagodicu traži čim progleda a sad će svaki put dobiti odgovor-nema jagodice u kazni si sjeti se šta si uradio).
Mislim da mu je dosta bilo jasno kad je vidio moje lice jer je i sam skoro zaplakao i odmah je rekao mama neću to više raditi a autić sam mu samo istrgnula da ne para dalje-možda nisi dobro shvatila,to nije bila kazna.

Kod M vikanje nikad nije palilo. Imam osjecaj da sjedi , gleda kroz mene i samo ceka da se zavrsi pa da nastavi po svom.

Ako sam bas nervozna, odem , izduvam se . Kasnije objasnim tihim smirenim tonom zasto se to i to ne sn
mije.

Kod njega ne pali da podviknem da se dohvati knjige . Moram mu reci - Super je bilo kad si dobio pet iz kontrolnog ? Hajde da naucimo pa da opet dobijes.
Sav sretan pristane.

Od vikanja nema vajde.

_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

Vikanje pomaže
Barem u mom slučaju. ali ja imam glaščinu od koje se i odrasli plaše. Samo nemoj da me iznerviraš.

Sada, kada je veća je dovoljno da je pogledam (onaj pogled koji bljuje vatru)

_____________________________

I flunked anger management! }:->

Kod mene nekad pali, nekad ne. Ali svakako razume da je zabrljao. Valjda se i to racuna u "pomaze"

_____________________________

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono "ali" svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš.

I kod mene jedino pomogne kad podignem glas,do tad me ne registruje ali najbolje djeluje kad dodjem do nje i normalnim glasom joj reknem ajde uradi to još jednom,u narednih pola sata nema mirnijeg djeteta

_____________________________

Od svih odluka koje sam donijela u životu za jednu se nikad nisam pokajala,da postanem majka <3

Jer smo tako u mogucnosti ...

U mom slučaju pomaže i to jedna posebna frekvencija po kojoj shvate da je vrag odneo šalu. A pomaže i ono: "Hajde ,probaj"

Hm, ja sam od onih koja ide za njima i drobi, objašnjava, priča, pričaaa... Iako nema trenutno delovanje, kasnije kroz greške uvide i same da sam ipak bila u pravu, tako da što su starije, sve su mi poslušnije. Viknem jedino kad su u nekoj nevolji da odmah prekinu i da shvate ozbiljnost situacije. Obično pali samo da počnem da pričam strogim glasom jer sam ranije kad su bile nevaljale odmah došla do njih, sprečila ih u tome i pričala strogim glasom da se to ne sme. Jeste bilo naporno ali je urodilo plodom.

Priznajem ta sam, trudim se sto manje ali nekad se tako iskljuce da moram da podviknem.

I ja vičem ali nema efekta. Zna dete da samo pretim u prazno

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!