Ja verujem u postojanje Boga.Više puta u životu sam se uverila da ništa nije slučajnost.Još da dodam i to da se slažem sa jednom mudrom izrekom koja kaže da je vera jedino što čoveka razdvaja od životinje.

Verujem u Boga. Vaspitavana sam da verujem i uvek sam se edukovala o veri, tako da ne verujem samo prosto "slepo" već i znam u šta verujem. Moji su oduvek slavili slavu i u vreme komunizma, krišom. U mojoj kući uvek gori kandilo, kada je crveno slovo, a za velike praznike odlazim u crkvu, kao i uvek kada me nesto muči. Odem, zapalim sveću, pomolim se. Vera u Boga mi daje smisao životu. Nisam verski "zaluđenik", jednostavno verujem i što ti kažeš. uverila sam se više puta da je moja vera osnovana. Bez vere u Boga, bez vete u nešto, život nema smisao.

_____________________________

The price of discipline is always less than the pain of regret
Robin Sharma

Verujem u Boga

DA! Verujem u Boga.

_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

[Sadržaj poruke je obrisan]

Da, verujem u Boga.

_____________________________

sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!

Da 

Pošao jedan čovek kod velikog mudraca da ga pita da li Bog postoji, a ako postoji zašto dopušta da se ljudima dešavaju ružne stvari.Na tom putu pridruži mu se andjeo, te navratiše kod jednog domaćina koji ih lepo ugosti.Kad su odlazili andjeo uzme zlatni tanjir iz kuće domaćina i baci ga.Posle izvesnog vremena navratiše kod drugog domaćina, koji ih takodje ugosti, a kada su od njega odlazili andjeo mu udavi malo dete.Čovek koji je išao kod mudraca se razbesni i upita andjela:Kakav si ti to andjeo kada činiš takve stvari?.Andjeo mu reče:Vidiš, duše ovih ljudi koji su nas ugostili su čiste.Prvom domaćinu sam bacio zlatni tanjir jer je tanjir ukraden iz tudje kuće, a domaćin to ne zna.Drugom domaćinu sam udavio dete jer bi dete da je poraslo bilo ubica, a domaćin nije zaslužio tako nešto.Bog će mu dati čestito dete.I zato se ti lepo vrati svojoj kući i više nikad nemoj da se pitaš zašto se nešto desilo.ČUDNI SU PUTEVI BOŽJI.

Da,bez vjere ne bi znala da živim

Ako Bog ne postoji vernik i nevernik su na istom.Ali ako Bog postoji vernik mnogo dobija, a nevernik gubi sve.

Jao božana, odvratan mi je text koji si napisala.

Ne bih mogla reći da verujem u Boga. Ali nisam ni totalni ateista.
Verujem da postoji nešto, međutim mislim da je to mnogo više sudbina.
Ne mislim da kada čovek umre ode na nebo u carstvo nebesko, tako da, ipak mislim da će moj odgovor biti:

Ne, ne verujem u Boga. Verujem u sudbinu.

Međutim, ne može se dokazati da Bog postoji ili da ne postoji. Biblija čak govori da moramo po veri da prihvatimo činjenicu da Bog postoji, “A bez vere ne može mu se ugoditi; jer ko prilazi Bogu mora verovati da ima Boga i da On uzvraća nagradom onima koji ga traže.” (Jevreji 11:6). Ako bi Bog to želeo, mogao bi jednostavno da se pojavi i dokaže celom svetu da postoji. Ali, ako bi to uradio, vera nam ne bi bila potrebna. "Reče mu Isus: poverovao si zato što si me video. Blaženi su koji ne videše – a poverovaše.” (Jovan 20:29).

Ma da...ja mislim da o vjeri ne treba puno pričati ni objašnjavati a nipošto nekoga uvjeravati,to je intimna stvar a eto kako mi o svim drugim intimnim stvarima pričamo ovdje možemo i o ovome.
Ili vjeruješ ili ne vjeruješ... ne čini drugima što ne želiš da tebi čine

Tasho, tekst koji sam napisala nije moje pametovanje i pružanje dokaza da Bog postoji.Upravo si rekla da je odvratna priča koju je sv.Jovan Zlatoust ispričao nevernicima.Ona je odvratna upravo ateistima.A vera ti je kao i sve ostalo u životu stvar izbora, ili veruješ ili ne veruješ.Kada je reč o hrišćanstvu dosta sam literature pročitala, pa sam zato i napisala priču.

Pa šta sada da ti kažem? Vrhunac je davljenje deteta. Ja ... ne mogu to da razumem na taj način na koji je tu napisano.
I ne mogu da verujem tako isključivo kao što vernici veruju.
Ah, i moram da dodam da ne vidim apsolutno ništa u tome što dokazuje da Bog postoji.

(ps. Nisam ja pisala o pametovanju, niti sam pomislila da je pametovanje. Znala sam da si od nekuda prepisala, samo mi se ne dopada.)

< Poruku je uredio Tasha RR -- 5.6.2009 9:54:38 >

Ova tema nije za mene CAO!

Verujem u Boga.

Da.Vjerujem u Boga.

Da ne vjerujem u Boga, mislim da bih odavno skrenula. ne mogu reci da sam veliki vjernik koji posti na velike postove, i da idem u crkvu precesto. Ali molitva me drzi, volim da vjerujem.... Krst mi je uvijek oko vrata, nekako se osjecam sigurno. 

Mogu verovati u stosta ali se uzdam samo i jedino u svog Boga koji je u meni. 

Text se ni meni nimalo nije dopao i oprosti mi Boze, zazvucao mi je vise sektaski nego pravoslavno. Ali, to je moje misljenje. Slazem se da svako treba verovati u ono sto zeli i to je vrlo intimno i mislim da o tome ne mozemo mnogo polemisati ni ovde ni bilo gde. Ja vam ne mogu reci ono sto osecam po tom pitanju, to je duboko u meni i besmisleno mi je prepricavati osecanja. Mislim da tome nije mesto na RR.

_____________________________

The price of discipline is always less than the pain of regret
Robin Sharma

Suština napisane priče je u tome da je Bog milosrdan i da  uvek pokušava da spasi dušu čoveka i da mu olakša njegove muke.Prvo, davljenjem deteta koje bi bilo ubica, Bog mu spašava dušu jer ga sprečava da tako nešto i učini.Drugo, Bog time sprečava muke koje bi otac vernik imao da je doživeo da mu dete postane ubica, te mu daje drugo čestito dete.Zbog očeve vere, Bog spašava ne samo oca nego i njegovog sina.Nije priča od sekte.Moja kuća je puna hrišćanske literature koju obožavam, iako nisam verski fanatik.