Ovih dana intenzivno razmišljam o tome da li ima smisla otići odavde zbog (daleko) veće zarade... pokušavam da vagam "za" i "protiv" i kako god okrenem, nemam pojma.

Svojevremeno sam popunila tamo neki formular na nekom servisu koji obaveštava ljude o novim radnim mestima prema njihovim kvalifikacijama u celom svetu. Naravno, uglavnom su poslovi u SAD, što je mnogo daleko... Pored cele priče o svetskoj finansijskoj krizi, stižu ponude i cifre su veoma primamljive.

MM i ja imamo takva primanja da možemo opušteno da živimo, kao podstanari, ali pojma nemamo da li ćemo IKADA moći da kupimo stan u Beogradu. Cene kvadrata skaču nebu pod oblake, nameravamo da imamo više dece a sve za decu je bezobrazno skupo, Bog zna da li ćemo zarađivati više ili manje u budućnosti... Klasika.

Kada bih se zaposlila negde u SAD, ako bi plata bila kao najniža koja se nudi po ovim oglasima, zarađivala bih 6 puta više nego što zarađujemo MM i ja zajedno! Zajedno bismo tamo mogli da zarađujemo najmanje 10 puta više nego ovde... ali mi ne bismo da idemo ako ovde imamo ikakve šanse za normalan život pa makar i u daljoj budućnosti (kada kažem "normalan život" mislim na svoj krov nad glavom i ostalo sve isto kao sada). Hteli bismo nešto da ostavimo deci, a da to ne bude neotplaćen kredit za stan.

Ono što me najviše muči je da li bi mi deca sutra rekla "Mom, thanks for everything", "Kada ćemo ići kod bake u Srbiju" ili "Sve je ovo super, ali ja ne znam ko sam...". Ovo poslednje je za slučaj da se finansijski obezbedimo, pa vratimo u Srbiju, ali posle tako dugog niza godina da deca smatraju neku drugu državu domom... ili da ostanemo tamo zauvek, a oni ne smatraju tu drugu državu domom kao ni Srbiju, pa nemaju nacionalni identitet Ne znam da li se ježim više od prve ili treće varijante...

Šta vi mislite o svemu ovome?

I ja sam razmišljala o istom, iako nemam u planu da se selim... samo onako sam razmišljala o svemu tome.

Moj brat od strica se odselio pre xy godina (u vreme rata) u Ameriku. Otišao je samo eto tako, ovde ostavio prelepu i predivnu devojku - vratiće se. Tamo se oženio nekom, samo zbog papira, onda mu je ona rodila jedno, dvoje, troje dece. A ova divna devojka se udala. Da li mu je tamo dobro? jeste. Da li je to zbog toga što je oženio amerikanku, ili bi mu bilo dobro da je poveo i ovu devojku odavde... nemam pojma. Znam da deca kada dođu u Srbiju, jedva ih poteraju nazad za Ameriku. Kažu deca - ovde je super, jeb** Ameriku.

Druga stvar... da, 10x više ćete zarađivati, pitanje je koliki su standardi tamo (nemam pojma o tome, samo mi je proletelo kroz glavu)... hoću da kažem, da li ćete tamo sa 10x više uspeti da kupite krov nad glavom, ili ćete tamo sa 10x više živeti isto kao i ovde sa ovim platama koje imate?

Dakle, u Ameriku ne bih otišla. Malo imam predrasude o toj "obećanoj zemlji". Negde u Evropu... možda bih i otišla. Ne znam... kada smo mm i ja počeli da se zabavljamo, o dve stvari smo složili, i ja sam prvi put u životu rekla tako direktno neke stvari... odlučila sam da je to nešto što treba da zna o meni, i bila sam prijatno iznenađena kada se nasmejao i rekao da se slaže sa mnom. Koje su to dve stvari:
1. Ne znam da dajem poklone i ne znam da primam poklone (ne padam u nesvest kada dobijem poklon)
2. Znam da je u Srbiji sra**, i da skoro neće biti bolje, ali ne želim da se odselim odavde.

jutro cure!!!
teska tema za pocetak dana ;)
koliko ima razloga za otici toliko ima i za ostati... opet nigdje nije kao kod kuce, a s druge strane nigdje te ne znaju sje sa glupostima kao u sopstvenij zemlji.

mi smo bar sto se tice nekretnina obezbjedjeni, imamo svoje, imamo hvala Bogu za normalan zivot , oboje radimo.

ne znam da li bih otisla iz bosne, mozda i bi ako bi bila neka dobra prilika i ako bi pronasla racunicu, ali u tzv "obecanu zemlju" ne bih, nemam zelju!

medjutim, posto je kod mene mjesani brak(ko da smo kerovi) i nazalost je to jako bitno velikim cuvarima morala i nacija, voljela bih ponekad otici sto dalje od ove zatrovane atmosfere, i ako ne mislim da je negdje drugo bolje.
jednostavno nisam pametna, ali trenutno nemam namjeru ici odavde, a mozda je sreca sto imam dvojno drzavljanstvo pa imam i jednu drzavu rezervnu za svaki slucaj, jbg, takva vremena pogana dosla!!!

samo se nadam iskreno da cemo djeci u amanet ostaviti nesto dobro

Mene često pitaju kada ću drugo da rodim? Moj odgovor je uvek isti: Kada i prvom i drugom budem mogla da dam ono što su meni i mom bratu roditelji ostavili. Za sada imam to da ostavim jednom detetu, i dokle god ne steknem da isto toliko ostavim i drugom - neću. Otvorila sam onu temu, nešto tipa Šta je deci bitnije ljubav ili finansije... eto, na ovo se odnosilo...

Jooj koja tema, pravo mene udraila.  Otisla sam u Ameriku sa mojim momkom (sada mm), sa kojim sam se zabavljala 4 godine po dolasku u SAD>  Dosli u skolu, na 2 godine, onako malo....Jos uvek smo ovde posle skoro 11 godina.  Radimo oboje i daleko vise mozemo priustiti nego sto bi mogli u Srbiji, ali smo shvatili da nije to sve.  Planiramo decu..voleli bi da se ovde rode, bar jedno, da eto, dobije drzavljanstvo i da mu damo tu neku opciju u zivotu koju mi nismo imali (da moze da se skoluje ovde o puno nizem trosku kao drzavljanin nego sto smo mi to mogli kao stranci-skola je 3puta skuplja za nas).  Da li zelim da ovde odrastu? Ne bas-Tasha klincima tvog brata od strica je super u Srbiji iz prostih razloga sto tu imaju vise slobode kao deca-znaci, ranije mogu da izlaze da se krecu vise i lakse, ovde je to sve kontrolisano, znaci nema izlaska u bar dok ne napunis 21 godinu (ili 18 u nekim drzavama).  Ne mogu reci da mi nije dobro, imamo prijatelje, sredjen zivot, naravno da se radi, ali u kojoj zemlji se ne bi radilo?  Planiramo da se vratimo, kada budemo mogli da ustedimo novca da zapocnemo neki zivot u Srbiji, ili da se stambeno obezbedimo, bar to. 
Ako bih birala gde cu ziveti, bilo bi to ili u SAD ili u mojoj zemlji, nigde drugde zasto?  U SAD se posle 3 meseca nisam uopste osecala kao stranac, ima ljudi sa svih strana sveta, i stvarno je sa te strane super.  Naravno, zemlja ima svojih drugih problema, u koje necu da ulazim....Ko god zivi negde drugde u Evropi, ostaje stranac do kraja zivota..Evropa je malo po tom pitanju, drugacija..toliko na brzaka.
Moja zelja je da mogu da zivim u svojoj zemlji i da imam dovoljno za skroman zivot, nikakva blaga i rasipanja....kamo srece da je sve bilo normalno pa da nikada nisam ni otisla...ali eto, nisam nikada imala zelju da odem bilo gde, pa vidi gde me je zivot odneo...

Ne znam kako da koncipiram pitanje, pa ću navesti primer sa okruglim ciframa, ignorišite same cifre koliko su realne.

Kaže prase, tamo bi njih dvoje zarađivali 10x više nego ovde.

Recimo da ovde zarađuju 100eur, a tamo bi onda 1000eur (ponavljam, ignorišite cifre).
Recimo da ovde za 100eur mogu da iznajmljuju stan, imaju kola, pun frižider, plate račune, idu na more. (recimo da je to normalan život)
Šta sem ovoga mogu za 1000eur u Americi?

[Sadržaj poruke je obrisan]

Ja bih imala puno za reći na ovoj temi.
MM je otišao trbuhom za kruhom još kao mamak i nikada se nije vratio iako to planira odkad smo se oženili.
Onaj tko mora ići nema šta da razmišlja puno.
Mi smo mislili da će tako biti jedno izvjesno vrijeme,napravili smo kuću,imamo 2 auta,svome djetetu mogu priuštiti sve i trebalo bi da se on vrati kući da napokon živimo zajedno ali ne može zato što ovdje nema priliku da radi a kamoli da zaradi,ništa mi ne vrijedi moja kuća jer ne možemo jesti zidove,a da ja odem s njim da strpam djete na 10.kat neke zgrade pored ljepote od dvorišta koje imamo i njegove bake koju obožava,njegovih prijatelja...nemam srca.
Mogli bi raditi ovdje kod privatnika obadvoje da ukupno zaradimo 500-600eura a od toga nemožemo živjeti.
A kako dalje...neznam jer su nam ulili nadu da će ovdje biti bolje da se neselimo,da bar nismo ništa gradili,kupovali zemlju da imam sad taj novac stisla bi zube i otišla sa svojim djetetom i mužem jer oni su mi najpreči,ostavila bi i mamu
Svi mi imamo roditelje,braću,sestre za kojima bi žalili ali ipak zna se tko su prioriteti.
Mi imamo šansu da se preselimo u HR jer imamo i njihovo državljanstvo a tamo je kao malo bolje ali kako da prodam sve ovo i krenem iznova...
Ja moram priznati da me je jako strah za našu budućnost,mislim za sve u Bih jer ova država ne liči ni na što,ovo je divlji zapad,oni javno na tv govore da novaca za iplatu penzija imaju još za par mjeseci i onda kako ću se ja nadati nečemu boljem ovdje

Da mogu otišla bi ODMAH bez razmišljanja. Bilo bi mi žao roditelja, brata, prijatelja... mislim da ništa nije toliko daleko da ne bi mogli da se vidjamo s vremena na vreme.
Otišla bih i u Ameriku, Australiju... gde god!
Probali smo. Slali papire. Nismo nikad hteli da idemo na crno.

Možda nam se i posreći.

Ovde mogu da radim još 100 godina i neću uspeti da zaradim za stan ili kuću.

Evropa i Amerika kukaju zbog krize Nemaju oni pojma šta je to kriza!

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

Joj pa evo u zadnje vreme ljudi se vraćaju iz inostranstva.. Ne znam da li je razlog Svetska ekonomska kriza ili nešto deseto... hm...
Otišla bih ja davno, i mogla sam, ALI... Brinem za dve bolesne osobe, mamu i dedu... Ali često maštam, to bar mogu... Nekad sanjam Pariz..


_____________________________

ŽENA JE STENA!

Ova tema je priča o nikad dva dobra na jednom mestu. Ali.... Živela sam u Americi skoro dve god, suprug 4 bio je na post doktorskoj specijalizaciji.... Mali provincijski univerzitetski grad, uslovi za rad fenmenalni, Ja sam sve što sam uradila za svoj doktorat uradila tamo, ovde se moj mentor samo ovenčao tuđom slavom i papirom da je on rukovodio izradom doktorske teze a ništa od toga nije. Muž je zarađivao dobro, vrtić za dete koštao je 1200$ ali za te pare kad dođeš po dete dobiješ papir, šta je jeo od doručka do ručka, kad je piškio-kakio, igrao se vozio bicikl sa kacigom i štitnicima na glavi, ni nalik našim vrtićima priznaćete, iznajmili smo stan sa 3 spavaće sobe i 2 kupatila i WC om. Hrana je dva puta jeftinija nego ovde a kupavala sam organic meso, voće povrće. Uslovi za rad na fakultetu savršeni i sve bi to bilo divno da su Srbija, mama, sestra, prijatelji bliže ali nisu i ne mogu biti. Važno je da čovek proceni šta dobija a šta gubi i šta je bolje za decu. Ako u kući govorite Srpski ili.... dete neće zaboraviti maternji jezik a naučiće savršeno Engleski i još jedan strani, španski, francuski. Škole i fakulteti su neuporedivo bolji nego u većem delu Evrope, deca domaći rade u školi kod kuće se igraju i odmaraju. Meni je ovo bilo dragoceno iskustvo i ako suprug dobije poziciju profesora na fakultetu na kome je bo post doc eto nas opet preko bare sada samo u proširenom sastavu jer imamo i Miloša 5 meseci.

Ja to još ne mogu da procenim, šta je za decu najbolje. Totalno sam razočarana našim sistemom, od zabavišta pa na dalje. Takođe ne vidim ni šargarepu na kraju štapa što se tiče dolaska nekih boljih vremena, u smislu da ćemo moći da kupimo stan ili bar da dignemo kredit ali da ne strahujemo da će nas to odvesti u propast. Shvatam da je dom tamo gde ga napraviš, nekako bih se rastala od majke i brata ali opet mi se ne da... Stvar je u tome što se ne zavaravam da je povratak u Srbiju sigurna stvar, jer znam da nije. Masa ljudi ode na 5-10 godina, pa se nikada ne vrate. Na to još nisam spremna, da spakujem kofere i da znam da ću možda tek poslednje dane na ovoj planeti provesti ovde. E sad me pitajte šta me to vezuje... Ne znam. Jedna je majka, jedna je rodna zemlja. Ne znam da li se taj luksuz da slušaš svoj maternji jezik na ulici, u prodavnici, na televiziji meri u dolarima...

Ja se jako kidam u vezi svega....eto u SAD sam a zelim nazad, i ja i mm.  Ovde je lakse finansijski (mada se slazem sa Modessty, nemaju oni pojma sta je kriza!), a opet bih volela da moja deca imaju detinjstvo bar slicno onom sto smo mm i ja imali.  Imali bi i divne bake i deke uz njih, koji bi ih svuda vodili i svasta radili sa njima.  Ovde nema trudnickog, tako da je sa te strane isto jako tesko, ne bi imali nikoga da nam pomogne ili bar na vece pripazi decu.  Ne znam, sigurna sam da ce biti onako kako mi je zacrtano.
Tasha, sve zavisi gde zivis i koliko zaradjujes-recimo da je 1000eura 1000 dolara (ili tu negde), sa tim bas ne mozes puno, rata mog kredita za kucu je toliko.   Do pre godinu i po mi smo mogli ziveti od moje plate a stedeti platu od mm, sada to vise ne mozemo, sve je poskupelo a plate nisu otisle gore (to vam vec zvuci poznato), tako da sada nema vise stednje...Ono je sto je puno bolje jeste to sto su krediti pristupacniji, i puno povoljniji...
Mihi tvoja prica mi bas zvuci poznato-nesto sl. mojoj!  Gde ste vi ziveli?

Texas, Collage Station i Ames, Iowa.

A gde Vi živite Verus?

Mihi, mm i ja smo u Lexington, Kentaki-college grad, veoma lepo mesto, tiho, ali naravno ni blizu NS :)  evo pokusavamo da imamo dete, pa ne znam ni sama sta bi i gde bi....zato citam sta ti pises, jer ti si obe strane videla....znaci vi definitivno nazad ako se ukaze mogucnost?  Mi mislili nazad za jedno 2 godine, ali ne znam kako bi za posao itd...

Znam trebalo je da dodjem u Lexington prošle godine jedna velika Američka firma Altech koja pravi dodatke za stočnu hranu a sa kojom ja sarađujem je organizovala veliki godišnji miting ali ja sam bila trudna i nije bilo moguće da putujem. Ko zna možda i dodjem sledeće godine. Želim ti puno sreće i naravno bebu što pre. Mislim da nikad gore vreme da razmišljate o povratku.  SAD će najlakše da prođe kroz svu ovu krizu. Veliki pozdrav.

Imala sam prilike, alin prosto ja nisam tip koji bi mogao grad da promeni a ne drzavu. Mozda kada sam bila mladja sada nikako. Eugenija draga moja, Pariz nikako, kuma i drugar zive tamo, kod njih cesto idem, Pariz je predivan samo za turiste, imaju veliki problem sa crncima i arapima, tresu se dok idu ulicom, kuma se plasi da joj ne kidnapuju dete, svi hitno zele nazad, ali puste pare su problem. Ipak tamo je svaki kamen istorija, prelep je grad ali stvarno se bas oseca losa atmosfera.

Mihi, znala sam par ljudi koji rade za Alltech-obavezno se javi ako si tu!  Bilo bi divno da se vidimo.  Znam devojku Tijanu koja radi za Alltech ali je u Srbiji (Senta), u kom si gradu sada?  Javi mi se obavezno na pp pa cemo razmeniti emailove, ko zna, mozda se vidimo!

Ja sam u Beogradu radim kao docent na Veterinarskom fakultetu važi poslaću ti pp. Veliki pozdrav.

Mihi to mi zvuci kao dobar posao, znaci ni sa tako necim nema hleba u Srbiji?  Malo me to sve skenjava, jer eto, ne znam sta bi ja danas-sutra da se vratim, jedino da radim nesto privatno...

Pa nema  suprug je profesor, radi još nekoliko poslova on radi sa lekovima pa su i mogućnosti za zaradu veće imamo naš stan u Beogradu, i 2 klinca jedan od 12 god a drugi 5 meseci, zbog njih bi da odemo. Ovde su škole užasno loše. A da ne pričam o moralnim vrednostima i načelima, Mene stariji sin pita kako mama  Brenin sin išao je u  školu moga sina ima bazen u kući a mi nemamo kuću nego stan a ti i tata ste završili puno škola!!!!

Joj Mihi moja, pa da, i sama znas da se tako visoke skole kod nas nazalost jos uvek ne vrednuju dovoljno, bolje je da si pevac, da drzis kafic ili nesto sl.  Ja i dalje zivim u nekoj proslosti i to kako je meni bilo kao detetu, a i mm isto tako, pa nas to vuce, u tom smislu lepse detinjstvo....stvarno ne znam sta da ti kazem.

Meni se čini da ni u Srbiji ni u Bih neće doći bolja vremena duugo...
Sviju nas nešto zadržava ...ali pukne film spakuješ se i ideš trbuhom za kruhom.
Rijetki su oni koji u ovim državama mogu sa poštenim radom riješiti stambeno pitanje,obezbjediti djeci normalan život i živjeti bez dugova.
Ma nije to ni toliko strašno živjela sam i ja malo u HR,malo probala u Italiji,svugdje je dobro ako sebi napraviš tako i kao što netko reče,ne može dijete zaboraviti maternji jezik ako se priča u kući a može biti samo bogatije za strane jezike.
Neznam mislila sam da ću doći do nekog zaključka ali opet nešto vaga