Sta mislite o onoj staroj poslovici "Kakav roditelj takvo i dete" i "Iver ne pada daleko od klade"???
Da li mislite da je obavezno da ako roditelj daje los primer detetu da ce dete biti isto ili obrnuto? Da otvorim ovu temu me podstaklo ono o bebi u stiklama i o mami znate kojoj??? 

_____________________________

Adrijana moje zlato 26.05.2008.

Ne, ja mislim da pokupimo dosta od roditelja, ali na ne moremo biti na kraju takvi kao oni. Možeš svesno da odlučiš, da radiš stvari drugačije.
Kakav ste inače tip roditelja? .... ja sam onako "stroga" u smislu nekih pravila.. kad se jede se ne igra, spava se u toliko sati .. itd.

Ja sam izgleda jako popustljiva doduse Adrijana je jos mala, kasnije videcemo sta ce biti za sada joj maksimalno ugadjam.

_____________________________

Adrijana moje zlato 26.05.2008.

Deca ne moraju biti kao roditelji - imam primer mame i bake - totalne suprotnosti.

Ja sam bila u fazonu "red, rad i disciplina", ali kada sam počela da radim i da manje vremena provodim sa Lukom, postala sam popustljivija, i ne znam šta da vam kažem. On je i dalje dobar i kada sam bila mnogo stroža. Sada mi je žao što sam bila toliko stroga. Za neke stvari sam preterala, ali umor je bio osnovni faktor zbog kog sam bila takva.

 Ja mislim da djeca ne nasljeđuju navike roditelja, imam i ja primjer svog muža koji nema ništa zajedničko sa svojim ocem pa ni majkom ,počevši od pogleda na život,  odgajanja djetata i svega ostalog, živi potpuno različito od njih i dobro je da je tako
Odgoj naravno ima svoje značenje a ponekad može i da ima kontraefekt,
npr.ako je dijete gledalo sliku nesretne obitelji, zadaće sebi da će biti plemenit čovjek i da će stvoriti zdravo i sretno okruženje za članove svoje obitelji.
Ja mislim da sam stroga prema sinu u nekim osnovnim stvarima, hranjenje, higijena, sigurnost djeteta i psovanje.
Zna se u koje vrijeme što slijedi, npr.obroka se držim ko pijan plota (to sam ovdje čula i baš mi je smiješno).
Nikad se još nije desilo da je jedan od tri glavna obroka preskočen, kao ni kupanje pred spavanje.
NE znači ne za neke stvari poput noža ili kave na stolu.
U drugim situacijama sam opuštenija i ako nije naveče skupio sve igrače pokupim ja.
Mislim da je jako bitno da se pred i sa djecom što više šalimo, grlimo, ljubimo...

< Poruku je uredio Lu RR -- 4.8.2011 19:43:56 >

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Ja kao da nisam dete svojih roditelja...

_____________________________

Andrijana i Stevan
01.01.2007.

Ja sad mogu reći da sam jaaaako opušten tip roditelja, čitajući teme o djeci

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Ja sam stroga,u smislu da se neka pravila i granice moraju postovati,slicno kao guppy...ali sam jako brizna,nezna,tolerantna....

_____________________________

Kada nekog volis bori se za njega,
kada nekog trazis,trazi ga gde treba,
kada nekog varas,varaj ga da valja,
al kada nekog volis,voli ga do kraja!!!

Ja uopste nisam stroga mama...ali me deca slusaju i znaju sta mogu a sta ne. ne dira se kafa na stolu, cigare,telefoni, mada ja ponekad dam stefiju telefon malo da se poigra (on nesto cacka po tastaturi i onda stavi fon na uvo pa kao nesto prica, to ga brzo prodje pa mi vrati tel. nema potrebe da ga jurim ili mu otimam ni to ni bilo sta drugo. NE vazi samo kad cuje tatu , na mene se ne obazire....
Sofija je malo starija pa je nista od toga ne zanima,ona zna da mora da skupi igracke, da ne sme da rastura stvari, da je kupanje svako vece obavezno(ona u kupanju uziva tako da joj to vise predstavlja "zadovoljstvo" bego obavezu....
Dobra su mi deca...

_____________________________

Stefan i Sofija NASA SRCA DVA NAJDRAZA!!!!

Ja mislim da je mm ljubomoran na to što sam ja sa Ninom nežna. Ne mislim da je to baš jaaako očigledno i ne mislim da mu to smeta, nego znam i osećam da njegovi roditelji nisu bili takvi sa njim. Nije bio mažen i nije dobijao dovoljno nežnosti jer su njegovi jako grubi i hladni. Stoga, kad se ja mazim sa Ninom ili kada ona u nekim momentima nešto želi od mene (recimo da ostavim započet posao i dođem) ja zaista to ostavim i igram se s njom. Lepo joj objasnim, nežno, kad nešto ne može (recimo kada joj uzimam iz ruke kutiju sa cigaretama koju je slučajno dohvatila). Ona je navikla na tu nežnost i kad ponekad pronjanjavi željna te nežnosti on me kritikuje kako sam je razmazila i kako treba da budem grublja, sve uz podsvesnu poruku da su "i prema njemu bili grubi". Onda mu kasnije bude žao ako se ona rasplače, pa je uzme i u tim momentima dozvoli joj još više nego što bih joj ja dozvolila (recimo da mu razmontira miš i tastaturu, koji su mu do sada bili kao Sveti Gral).

Mislim da sam jako slaba na svoju decu i to mi je mana.udovoljavam im u svemu,od toga sta vole jesti,kada ce na spavanje ,kad mogu uzeti igracke,koliko mogu na kompjuteru....ne kazem da se ne zna red,pravila postoje al nisu tako stroga i cesto ih sama krsim...sve mi to nekad odgovara a nekad mi je opterecenje jer su deca time se jako vezala za mene. tip sam popustljivog roditelja i bas iz razloga sto sam imala jako strogog oca koji je hteo da budem ko lutka u ormaru pa kad hoce ustani ,kad hoce sedni,cuti ,pricaj...imala sam vrlo stresno i konfliktno vaspitanje da sam zivela u ubedjenju da me otac uopste ne voli...iz tog razloga sam svojoj deci i previse popustljiva..

Ja sam slična svojoj majci po tipu vaspitavanja, dok je mm nešto između svojih roditelja...
Stroga i pravična, i nadasve istrajna!!! Sa Mihajlom ne može drugačije Obožavam da se mazim sa svojim klinjom (kad mi dopusti, što je retkost), igramo se zajedno, učimo zajedno, ohrabrujem ga na samostalnost u svakom pogledu, uvek sam tu, ALI moraju da se znaju granice i da se poštuju neke navike koje svi negujemo u porodici. Ne mogu reći da sam "slaba" na svoje dete (u poređenju sa nekim mojim prijateljicama), ne padam na suze, buku, inat.... Ne podilazim njegovim hirovima, ostajem dosledna svakom jednom izgovorenom NE, retko dižem ruku na njega i uvek sa debelim razlogom, upljuvah se od pričanja, i pričanja......... I nadam se da ću uspeti  da izgradim dobrog čoveka

Uh ja se plasim da cu jako da razmazim svoju Mini Toliko sam se plasila da sve bude ok sa njom kad se rodi i zbog raznih stresova koje sam imala u trudnoci i mislim da ce me to ciniti jako jako slabom na nju. Jos se nije ni rodila a vec mi je centar sveta!

_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

Sve mi se više čini da je kod mene kako u vojsci. Gledajući decu prijatelja, mislim nekad da sam naporna i dosadna svojoj deci, ali valjda je to jače od mene. Imam neka pravila kojih se držim i oko kojih nema pregovora.
Svako spava u svom krevetu. Naravno, kad je neko bolestan ili kad su neke ekstremne situacije, popustim, ali u principu ne. Jedno vreme je Stefan hteo da spava s nama i dolazio nam noću. Onda smo sklopili dogovor - Kad je dan (dnevno spavanje), pustim ga da i on i Sofija spavaju u našem krevetu, a kad je noć, svako ide u svoj krevet i u svoju sobu. Njima je to bio dovoljan kompromis.
Jede se za stolom, ne nosi se hrana po sobi (čak i kad je u pitanju keks ili nešto slično). Kad završiš s jelom, pranje ruku i umivanje i tek onda možeš da radiš šta hoćeš. Nema igranja ni gledanja TVa dok se jede (u principu, ali ako su prethodno gledali neki crtani, neću im ugasiti). Slatkiše im dajem posle glavnog obroka. Ako im je neko doneo slatkiš, a uskoro je vreme npr. za večeru, slatkiš se jede posle večere.
Ne podnosim kad ležu uveče kasno. Više volim i da ustanu u 6h ujutro, pa da uveče do 20-21h zaspu, nego da mi prespavaju jutro, a ostanu budni do ponoći. I meni treba par sati pre sna da čujem svoje misli u miru i tišini ili da uradim neke poslove na miru ili da se malo opustim.
Kad su bili mali, a i sad, nema noćnih obroka. Do jutra nema ništa, eventualno voda. Posle pranja zuba, nema nikakvog jela.
Flašice sam im dosta rano izbacila, Stefanu sa godinu i 7 meseci, njoj sa godinu i par meseci, ne sećam se tačno. U stvari, ona je sama ostavila, nije više htela, a od 7. meseca je samo mleko pila na flašicu, ostalo iz čaše, šolje.
Kupanje nam je pre spavanja...
Ne mogu sad da se set_im, ali stvarno sam dosledna u nekim stvarima. Mislim da i njih tako manje bunim, tačno znaju šta mogu da očekuju u kojim situacijama i nema trošenja energije oko pregovaranja i dogovaranja.
Kod igračaka sam popustljivija. U principu tražim da pokupe i pospremem za sobom, ali im često i ja pomognem i tad ide brže i s više volje skupljaju. Nekad im čak ni ne spomenem, već ja spremim kad oni legnu. Po meni igračke nisu nered i ne smetaju mi. Mislim da će mi jednog dana sobe biti prazne kad ne bude igračaka posvuda.



< Poruku je uredio Didy -- 24.9.2013 10:12:59 >

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

S vremenom postajem sve manje stroga, u smislu kazni. Više ga skoro ni ne kažnjavam samo nagrađujem za raznorazne stvari što je jako dobro za djetetoo samopouzdanje. Čitala sam o tome ali se i uvjerila u to.
Kad nešto napravi što nije lijepo samo kažem, ok ako si ti tako odlučio! To jako utječe na njega da se istog momenta ispriča i ispravi to što je napravio odnosno nije.
Ustvari je to posljedica odgoja u smislu "ništa ne moramo da radimo ali snosimo posljedice svojih postupaka".
To sam mu, moram priznati, dugo objašnjavala, da me NE MORA slušati, prati zube, jesti, kupati se, zahvaljivati, zamoliti itd., naravno objašnjavajući poljedice svega toga tako da on to sad sve kuži a ja sam sretna zbog toga
E sad nije ni kod nas sve uvijek super i po planu ali me to ne zabrinjava, ni ne treba da bude

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

KLIK

Juče sam dosta razmišljala o ovome.

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

Naježila sam se. Nekad nismo ni svesni kakav model im pružamo i koliki su oni sunđeri ustvari....

Uh, ostala sam bez reci... Nekad zaista zaboravim koliko se oni ugledaju na nas...
Definitivno je tema za razmisljanje...

Verujem u princip: AKO- ONDA i mislim da je jako bitno dete nauciti da bude odgovorno za svoje postupke. Imamo pravila i ogranicenja ali vidim da joj dopustam gomilu stvari koje drugi roditelji ne bi iz prostog razloga sto imam poverenje da ce sama proceniti da li je dorasla necemu ili nije. Meni je normalno da ona slusa starije, kaze dobar dan, izvoli i hvala, popne se na najvise drvo u parku. I ne smatram da je to wau.
Ali mislim da sam postala roditelj koji previse ocekuje od svog deteta u akademskom smislu, tu mislim na znanje i sposobnosti koje se uce. Bojim se da ne znam da prepoznam i da dovoljno pohvalim kada uradi nesto sto nije u skladu sa njenim uzrastom meni je npr. sasvim normalno sto ona zna da broji na engleskom koliko i na srpskom, sto zna voce, povrce i boje na engleskom a drugi roditelji to vide kao veliko postignuce svoje dece.
Bojim se da ne postanem kao moja mama koja je na svaku devetku koju sam dobila na faksu govorila: Sta, samo devet?

Mico pa nemoj, dovoljno je što si svesna svojih grešaka da to polako ispravljaš. Nemoj da je pritiskaj, nego veruj u nju! I jeste WOW sve to što si nabrojala
Pogledah ovaj snimak, baš sam se naježila.

_____________________________

Samo pozitivne misli privlače pozitivne stvari :)

U srcu moje mame i moje srce kuca <3

Ja uopste ne znam koji sam tip roditelja.dok nisam imala decu,mislila sam da cu biti onaj vojnicki,tipa red mora da se zna,nema da ga jurim da jede,nego se jede za stolom,sam ce da sredjuje za sobom i sl.a,onda nista nije ispalo tako.
Idem linijom manjeg otpora,gledam da ne placu,kad sam raspolozena,onda skoro sve moze jer mi nista nine tesko,kad sam nervozna,izderem se za svaku glupost.jurim sa zalogajima da bar nesto pojedu.i svasta nesto...

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Branki, i ja sam uhvatila sebe da cesto reagujem zavisno od raspolozenja...
U suštini, neke stvari se znaju, za neke sam mozda i previse stroga, a opet za neke i previše blaga...

Ivana, ista situacija... Mnogo njih kaze da sam bas stroga, a neki da sam bas blaga prema deci... svetu se ne moze ugoditi...