moje dete je, bez obzira sto svi oko njega, i u vrticu u kom provodi vise vremena nego sa mnom, govore ijekavicu, od rodjenja govorilo ekavski. kako vreme odmice, polako prihvata i ijekavicu i uglavnom mesa, posebno kada se tu dodaju i razliciti izrazi za iste stvari. ali meni nije nikad tesko, kad on kaze "grah", da mu kazem: "moze i pasulj". tako da ce znati oba, a neka socijalni uticaj presudi sta ce prihvatiti.
u skolicu za strane jezike ga necu davati pre nego u pravoj skoli nauci sta je obaveza i pre nego sto sam izrazi zelju da zna strani jezik. isto cu uciniti i sa svim drugim aktivnostima. jednostavno, ne zelim da ga opterecujem i da mu nabijam teret na ledja, jer dete nekad zna jako da boli to sto se boji da ce razocarati roditelje. i nikad ne znas kakvi su ti predavaci u skolama stranih jezika, jesu li uopste pedagozi i kakvi su kao ljudi... isto cu uraditi i sa muzickom skolom i svim drugim aktivnostima... jer, ja sam svirala harmoniku, gitaru i frulu a dana muzicke skole nisam imala, tek u 3. razredu je nastavnik muzickog ostajao posle nastave da sa mnom po malo radi. odabrala sam pisanje i nakon dve objavljene knjige i mnogo nagrada, tek u 27. upisala dramaturgiju, nakon sto sam jedan fax vec zavrsila. nikad nije kasno, a volju za necim dete ili ima, ili nema. mi smo tu da im pomognemo, sve ostalo, vise steti, nego koristi.
_____________________________
dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...