Na koji nacin lečite tugu,samoću,ili kad ste povređeni od strane osobe do koje vam je mnogo stalo?

_____________________________

01.07.2010. 11:15 rodila sam andjela

ranije sam se povlacila u sebe i tugovala
a sad nemam vremena za to, nego se pozalim muzu i dobijem HUG od njega i onda mi bude lakse. Okrenem se detetu i preguram tugu kroz njegove osmehe. Valjda sa zreloscu i nemamo vremena za tugu. Ili me ljudi manje povredjuju jer i za njih imam manje vremena

_____________________________

The price of discipline is always less than the pain of regret
Robin Sharma

Ja se lepo isplacem i bude mi mnogo lakse 



_____________________________

I''m sweet, romantic and traditional. I''m a bit prissy and naive, and I wont set_tle for less than a picture perfect life. (Charlotte York)

Ja u poslednje vreme stalno plačem. Jbg, znam da je jadno, ali šta ću, postala sam plačip..... Ranije nisam takva bila, ali..otkud znam, snašlo me.
Mada, ne vidim što je loše plakati kada si tužan


_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

Placem.Prosto moram to izbaciti iz sebe.
A ako sam povredjena,prvo kazem sta mislim(nekad mirno,nekad urlajuci),pa posle placem.
E sad ne znam dal' da se na ovaj moj post smejem ili placem


_____________________________

Dunja 27.07.2010.
Visnja 23.01.2012.

Hm, interesantno.... i nadasve tačno
Ja baš suprotno, što sam starija, to sam tužnija... Ne govorim sada o nekoj depresiji, teskobi, ali primećujem da sam u principu tužnija nego ranije.


_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

I ja
Vec sam negde pisala da mrzim to kod sebe


_____________________________

Dunja 27.07.2010.
Visnja 23.01.2012.

ja nisam tuzna , ja sam pre uplasena starenjem i sopstvenom smrtnoscu
ali kad sam tuzna ja placem i placem i placem danima. Kad je moj tata umro ja sam bila tuzna i plakala sam dve nedelje bez prestanka cak i u snu

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

I ja sam kao i LiliyT postala prava placljivica

Ja se povlacim u sebe i placem.Srecom vrlo retko sam povredjena,mogu me povrediti samo jako bliski ljudi,a oni to sreca vrlo retko cine.
Mrzim sto sam takva,vise bih volela da kazem tom nekom u lice sve,ali ne mogu.Patim u sebi.

Isto ovako!
Ne ide mi, sve se nagomilava, a ja - kao da se ništa ne dešava! Samo ja mislim da sam uspela rezonovati s' godinama šta je vredno suza, a šta ne. I prosto ne pridajem svemu značaja kao što sam to pre činila. Zaplačem npr. kad mi je dete bolesno, a ne uspevam da mu dovoljno brzo pomognem,ili kad se nekom meni bliskom nešto tužno desi. Sve ostalo je nebitno i rešivo.

isto ovako,samo što ja sve nekako doživljavam mnogo 'tragičnije' nego što situacija jeste,jer sam u biti mnogo emotivna i veliki impulsivac

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Kad me nešto baš pogodi, toliko da ne mogu da podnesem ni razmišljanje o tome - ja uvatim pa okrenem kuću na glavačke. Uzmem da rintam ili sređujem, sve ono što mi je uvek bilo naaaaajveći smor da radim . Pustim neku muziku, ne nešto tra la la, neko, recimo, Prodidži ili slično, onda rintam dok ne prolupam. Sređujem kuću, a onda uzmem pa sređujem sebe. Ili odem negde na remont, ili home made friziranje, šminkanje. Totalno izignorišem tu bolnu situaciju do momenta kada osetim da sam spremna da se suočim sa njom, da o njoj razmišljam, da me je prošao "afekat", da neću odreagovati burno, da ću staloženo prihvatiti sve ono što se desilo, da ću se stoički suočiti sa bolom. E onda udarim pa mozgam o tome. Malo i plačem, ali daleko manje od onog reagovanja na prvu loptu. I obično budem sebi lepa, pa skontam da sam ružna tako umazana i uplakana, da se to što me povredilo desilo pa se desilo i da ne mogu ništa da promenim, otplačem još malo radi reda, popijem pivo uz kokice, popušim pljugu, pozovem mamu, i nakon svega toga sam skoro pa ko nova .

i ja imam taj napad ciscenja kuce kada sam mnogo tuzna ili povredjena od strane bliskih osoba... A da placem, placem, mada sada malo redje

Izvini Jeco ali ovo sam procitala vise puta
Drago mi je da si ovako nesto napisala u ovakvoj temi(nadam se da razumes zasto ovo pisem i da se stvarno neces ljutiti-kontrasu nas!)

Sve zavisi ko me je povredio,ali kako se moja emotivnost ne da nicim izmeriti,bude tu svega...Od izliva besa ako sam povredjena do mnoooogo suza ako sam tuzna.
Mada,kad jednom dozivis neku veliku tugu,kao da otupis.Pozelis da se cesce isplaces i da bar malo rasteretis dusu,a ne mozes.E to je muka.
Zato uvek kazem-bilo mi je lakse dok sam mogla da placem za svasta

Zavisi ko me povredi,ako me povredi osoba do koje mi je stalo,onda placem i tugujem,nekada sve to prezivim u sebi ali obicno sve podelim sa mm,sestrom i mamom...A do nekoga do koga mi nije stalo ako me vredja samo ignorisem ili onako iskreno sve srucim u lice pa kud puklo da puklo...
Da,zaboravih da pomenem,kada sam povredjena do srzi,sednem za klavir i sviram satima ili pevam arije ili celu operu...sve to leci muzika...bar meni..


< Poruku je uredio Brana -- 6.5.2011 21:33:57 >

_____________________________

Kada nekog volis bori se za njega,
kada nekog trazis,trazi ga gde treba,
kada nekog varas,varaj ga da valja,
al kada nekog volis,voli ga do kraja!!!

Ovo sam i ja volela ...sada su drugacije okolnosti...nit´ pusim nit´ pijem al´ bas mi fali da budem malo "na svoju ruku" ... obicno kada sam tuzna i povredjena ispasta mm... kukam, besnim, placem po ceo dan... sazaljevam samu sebe i krvim ceo svet dok ne shvatim da su to samo hormoni

ja sam bila super dok sam mogla da se isplacem...Kako su neki ovde vec rekli-godine ucine svoje.Sve teze .....a volela bih nekad bas....

Plačem, ako sam sama.
Durim se ako je u blizini onaj ko me je povredio. 

Isto!

_____________________________

"Bunim se. Dakle, postojim!" - Alber Kami
"Korenje vaspitanja je gorko, ali su mu plodovi slatki." - Aristotel

ishisterisem, isplacem se i onda sve bude u redu.

_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

Plačem, ako sam sama.
Durim se ako je u blizini onaj ko me je povredio. 
[/quote]



< Poruku je uredio pepeljuga -- 6.5.2011 23:55:28 >

_____________________________

I''m sweet, romantic and traditional. I''m a bit prissy and naive, and I wont set_tle for less than a picture perfect life. (Charlotte York)

Tugu - aktivnoscu i koncentracijom na nesto drugo (npr uzmem nesto da radim, da pisem rad i sl.).

Samocu - skajpom (evo cak i ringerajom)

Kad sam povredjena - sto sam starija sve me manje ovo hvata jer sam daleko od ljudi do kojih mi je stalo, kad sam bila mladja to mi je padalo mnogo teze... Opet usmerim sebe na bilo kakvu drugu aktivnost sto mi obuzme misli...

Pre par dana mi evo sad bivsi drug rekao da nece vise da budemo u kontaktu jer se razvodi od zene a ja ga podescam previse na njegov bivsi zivot. Bila sam popizdipis al mnogo manje nego sto bi bila ranije...

Neko je pomenuo smrt roditelja... ja sam za tatom zalila intenzivno od 17 godine pa iskreno da kazem mozda cak i do 28 kad mi se mama ozbiljno razbolela. Tad mi je to bilo bitnije. Sto ti vise ljudi u porodici umre, nekako sve kasnije ne moze ni da se uporedi sa tim prvim najvecim sokom, ako izgubis roditelja u tinejdz dobu. Tek sad 19 godina kasnije ne moram da zaplacem svaki put kad pricam o njemu.