Prvo moram da citiram sebe iz teme "MERYEN" gde se potegla tema slave, kako bi me još više bilo sramota!

Ok, da se ne lažemo-ja ne volim da kuvam.  Da spremim nešto svakodnevno za nas troje - može, ali da kuvam za neograničenu količinu ljudi kada se ne zna ni koliko će ih doći, da kuvam 10l supe, i uvijam 100 sarmi, i pečem 3 praseta i 3 jagnjeta... Nisam ja za to. Mene to sve nervira. Ja volim lepo postavljen sto, a muževljevi roditelji slavu prave u nezavršenom delu kuće (nezavršenom utoliko da je samo izmalterisana prostorija), sijalice vise na gajtanu iz plafona, hladno je jer nema grejanja pa se u skladu sa tim ni ne luftira prostorija kada počnu da stižu ljudi (kroz dim se jedva raspoznajemo), upali se tamjan-meni to ne prija jer sam, kao što sam već rekla, astmatičar, i počnem da se gušim od tog mirisa. Svi tanjiri su različiti na stolu, escajg se pobaca oko tanjira, a ja smatram da svaki komad escajga ima svoje mesto. Čaše su raspar. Sto je svatovski (oko 10m), a oko stola su pola drvene stolice, pola plastične a pola one daske kao po seoskim svadbama). Svekrva se nikada ne "dotera" kada stignu gosti, ne znam valjda misli da će je više ceniti ako je apa-drapa jer se, Bože moj, ona namučila spremajući slavu. Sve to tako... nemam pojma. Ja kada bih pravila slavu ja bih to pravila sasvim drugačije, ali se to tako (kako bih ja htela) ne može, jer imamo jako mnogo prijatelja (ne ja toliko koliko moj muž-sve su to NAŠI prijatelji, ali...razumete šta hoću da kažem, iz perioda pre mene). Sve u svemu-naći ću ja mlađu snajku da to pravi.

Možda meni sve to ne bi smetalo da ja ustvari imam naviku slavljenja slave. Kod mene u porodici (dok sam bila devojka) slavu smo označavali u krugu porodice. Pošto su mi i mama i tata jedinci, a tatini roditelji su davno umrli, taj naš pojam porodica broji svega nas 6oro. Verovatno sam ja zbog toga navikla na lepo postavljene stolove i sve već što sam gore navela... za 6oro ljudi nije problem postaviti sto.
 
Eto, nikako da stignem da vam napišem da sve što sam gore napisala ide meni na dušu. Jeste, tako kako sam napisala je bilo prethodnih godina, ali ove... ja sam bila oduševljena. Svekar je postavio pločice, montirali su kuhinju, tapacirali klupe, stonjaci su svi bili isti, 50 istih tanjira je teško nakupiti, ali je escajg imao svoje mesto. Ja sam, žene moje, bila oduševljena, i kada sam ušla, prvo čega sam se setila je bilo ono što sam vama napisala, i bilo me je mnogo sramota. Sramota od same sebe. Zato sam i odlučila da otvorim ovu temu i javno vam priznam da me je sramota!

No, neka ova tema ne bude samo moja izjava sramote...

Kada vam je slava? Kako je slavite? U krugu porodice ili širom otvorenih vrata svima koji vas se taj dan sete?

Ja neslavim Slavu,ali sam se javila na ovu temu samo da ti kažem Tasha da je ovo bilo jako lijepo od tebe.
Svi ponekad reagiramo malo prebrzo i bez razmišljanja i to nije ništa strašno,ali je bitno ono što slijedi kad se strasti slegnu,kao npr.ovo što si ti dodala.

Ne treba da te bude sramota. Sramota bi bilo ne priznati da si "ogresila dusu"
Ja sam vec napomenula da slavim sv Petku. Tu slavu smo suprug i ja preuzeli od njegovih roditelja i posto nam je sad bila prva godisnjica braka, trebalo je da nam bude i prvo slavljenje slave, ali je moja svekrva preminula 2 dana pre slave  te smo ove godine samo obelezili zitom, kolacem i paljenjem svece, a bez gostiju.
Slava mojih roditelja je sv Jovan i to smo uvek slavili u krugu uze familije, da tako kazem i najblizih prijatelja

Hvala vam žene moje, nije bilo ovo lako prevaliti preko tastature  (a tek što neće biti lako prevaliti preko usta, jer bi bilo lepo nazvati svekrvu i reći joj da su lepo sredili, a nedavno sam imala jedan ispad po pitanju lepljenja tih pločica). I tu ću morati da progutam gov... i priznam da sam bila grozna i da su odlično sredili.

Nasa slava je 8. novembra,rumunski Sveti Arhangel Mihailo a srpski je to Mitrovdan. Slavimo sa porodicom i ponekim prijateljem.

_____________________________

Andrijana i Stevan
01.01.2007.

Tašo, ljubi te guppy 
Baš si zlatna cura!

Naša porodična slava (po mužu) je Sv. Stefan. Pre sam slavu slavila u užem krugu porodice, ako smo je slavili.. ipak nam je drugačije ovde u Slo, niko oko nas nema takve običaje i to..
E, ja ne pravim ništa specialno, čestitamo si slavu mužić i ja i to je to.. Ali zato nam visi ikona u dnevnoj sobi i skoro svaki dan upalim sveću našem Stefanu. Dobila sam ga od tetke iz Srbije i morali smo da mu pravimo papire da pređe granicu... ja sam tad od sreće vikala "Stefan je dobio pasoš"

Stvarno volim tu ikonu... a eto, nismo verni, nismo nikad išli u crkvu....
Slava ... je slava.

E tu stižemo do pitanja šta je ustvari za tebe (ne konkretno tebe guppy, nego tebe kao bilo koga) vera? Šta je ono u šta ustvari veruješ? Ja ne bih mogla reći da verujem u Boga kao u nekog čiku koji sa Anđelima sedi u Nebeskom carstvu i čeka bezgrešne da mu se pridruže. Ja verujem u Nešto. Jedno vreme sam mislila da je to Sudbina. A nije ni to. Jer, ustvari, Sudbina je drugo ime za Boga. Verujem da ima neki put koji nam je predodređen, ali ustvari verujem da nam se stalno otvaraju neke mogućnosti, opcije, da taj put nije baš precizan. Sve u svemu, i ja retko idem u crkvu, iako se ne tretiram baš kao totalni ateista. Mislim da je Vera nešto što gajimo u sebi i da zbog te naše vere ne moramo redovno da idemo u crkvu, i mislim da nemaju popovi šta da posreduju između mene i Boga, jer Bog čuje sve i vidi sve. Ja sam malo ogorčena na popove u našoj zemlji.

Eto nekog mog stava. Nadam se da se niko nije uvredio. Ja zaista cenim i vernike i nevernike, mislim da svako ima prava na svoj stav. Muž moj veoma često ode u crkvu da upali sveću, ali je shvatio da ja nisam u tom fazonu, i uopšte više ni ne pričamo o tome, jer se ja ustvari kotiram kao "neopredeljena".

Ni vera nije sto je nekad bila! Popovi,da ne pricam... Nisi nevernik ako ne ides u crkvu! Vera je u srcu!

_____________________________

Andrijana i Stevan
01.01.2007.

Ja se u potpunosti slazem sa tobom ali mi je ovo bilo krace!

_____________________________

Andrijana i Stevan
01.01.2007.

Ma svaka ti čast.
Ja sam htela da odgovorim u jednoj rečenici, ali nisam uspela...

Ja sebe smatram vjernikom,jer se zaista molim Bogu i vjerujem da mi On pomaže u svemu,pogotovo odkako sam dobila dijete.
Bila sam i u teškim situacijama,mogu reći da sam se jedva izvukla,u tom trenutku sam obećala sebi i Bogu nešto i mogu reći da se čudo desilo,od tada zahvaljujem za svaki dan proživljen bez straha i patnje,jer ko to doživi zna cijeniti život i zna da je zdrav život dar.
Nisam od onih što stalno idu u crkvu,ako idem to je svetište u koje sam se zavjetovala i to mi pomogne,
Takođe se smatram vjernikom jer volim i poštujem sve ljude koji drugima nežele zlo.

I ja se molim ali ne idem bas cesto u crkvu. Ranije sam cesce isla. Kakva je to crkva kada se mesa u politiku? A za krstenje ili vencanje te oderu koliko kosta. To je danas luksuz. Verujem u Boga i bez odlaska u crkvu. Mozda gresim dusu i ne mogu da kazem da mi Bog ne pomaze. Hvala mu na svemu!


_____________________________

Andrijana i Stevan
01.01.2007.

nama je danas slava (Sv. Stefan)

SREĆNA SLAVA!

Srećna slava guppy!

I srećna slava Lenka (i njoj je slava)!

Oooooooooo, Lenkice moja 
Hvala, cure

A zato tebe nema na forumu,
pa neka je sretna Slava

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Ma.. nije zato... LUDNICA je bila ova dva dana (više u nekoj drugoj temi)

I Lenki takođe Sretna Slava

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Hvala drage moje!!! Nije me bilo, jer je bila ludnica kod nas. Kako je bio radni dan, svi su dosli uvece (njih jedno 50). Ali bilo je lepo... jedino sto sam pala s nogu i nikako da se oporavim.

Guppy moja, pa isti dan nam je slava!!!! Srecna ti slava sa malo zakasnjenja!

Lenkice moja, i tebi i tvojoj porodici srećna slava 
Tako si mi draga, baš mi je milo da imamo još nešto zajedničko

Inače da vam kažem kako smo mi "proslavili" ove godine... mislim užas...
Meni je bilo na poslu preterano naporno, a posle podne sam imala obaveze, tako da smo bukvalno dojurili kući predveče, da okupamo decu i stavimo ih na spavanje. Baš mi je bilo žao što nismo nikako obeležili slavu. I tako legnemo mi već u krevet, i ja posle pola sata budim muža i kažem...

"nisam mu ni sveću upalila" (misleći na sveće koje redovno palim ispod ikone Sv. Stefana)
a muž će: "pa upali sutra"
a ja: "ma nije to isto, trebala sam danas"
muž: "pa onda si propustila priliku"
dok ja: "ma..... (razmišljam)... razumeće valjda on" (misleći na Sv. Stefana)

Luda, a?

Ti si guppy potpuno blesava!!! Naravno da ce razumeti! Bitno je da mislis na to i da si se setila.

Mm i ja slavimo Djurdjevdan sa njegovim roditeljima.Ne slavimo jos sami zato jer su mu roditelji zivi, poslije cemo mi preuzeti. Inace obozavam slave,jeste da se izmorim do zla boga ali volim da dobro ugostim i da se svi osjecaju ugodno. Ta tri dana procirkulise oko stotinjak ljudi i uvijek bude pjesme,igre... . Ma samo neka je veselo
Slava mojih roditelja je sv.Jovan .

_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!