Iskreno, meni bi bilo i previše da svaki dan kafenišem, s' kim god. To mi je glupo, ispade kao neka obaveza da moooooraš piti kafu sa nekim, postalo moderno, jbt, pa da se ne odskače od društva. Tja... Ja više volim da druženja doziram da prijaju i meni i tom nekom, nego da po ceo dan svaki dan mlatimo o ko zna čemu, čisto da se, eto, socijalizujemo. Ne mogu ti ja to. Dovoljno je 2-3 puta nedeljno videti se sa dragim ljudima, malo pročavrljati, mada ja ne gledam da ispunim normu. Družim se i kafenišem samo kad mi je zaista do toga. Ponekad mi više prija da "otpadam" kod kuće, sama sebi dovoljna, uspavam dete, skuvam kafu, uživam u tišini ili nekoj mjuzi, lakiram nokte, listam neki časopis.
Inače, imam posebne ljude za posebne kafe. Neke koje, iskreno, samo "ispoštujem", a neke sa kojima bih mogla da visim po ceo dan i noć, i to su neki "moji" i "moje" drugarke. Ovi drugi mi se nikada ne najavljuju, nego samo banu ili me pokupe da idemo negde, i obožavam ih zbog toga, posebnim su zaslugama došli do tog statusa "upadača".