Dečak izvršio samoubistvo hicem iz pištolja
PODGORICA - Jedanaestogodišnji Đ. K., učenik Osnovne škole „Musa Burzan”, ubio se hicem iz očevog pištolja prekjuče u spavaćoj sobi u podgoričkom naselju pod Ljubovićem. Pretpostavlja se da se dečak ubio jer je patio za bakom i dekom koji su nedavno umrli.

U stanu dečak je bio sa tetkom, koja je bila u drugoj sobi. Trebalo je da se spremi i krene u školu, ali je uzeo očev pištolj i pucao sebi u glavu. Tetka je čula pucanj, utrčala u sobu, ali je dečak već bio mrtav.
Motiv samoubistva nije poznat, a dečak za sobom nije ostavio oproštajno pismo. Školski drugovi, među kojima je Đ. K. bio omiljen, kažu da je dečak za kratko vreme izgubio baku i deku i da im se poverio da zbog toga pati. Đ. K. Je, inače, bio mezimac porodice i nastavnika, vaspitano dete i dobar đak, a trenirao je košarku.
Đ. K. je treće dete koje se ubilo u Crnoj Gori u proteklih pola godine. U junu A. D. (12), učenica šestog razreda OŠ „Mahmut Lekić” u Tuzima, obesila se u štali, u blizini porodične kuće. Nekoliko dana pre toga, devojčica je imala nesporazum sa razrednim starešinom i nije išla u školu. Dva meseca kasnije, 12-godišnji N. R. iz Sombora, koji se bio na raspustu kod dede u Kurikući kod Berana, obesio se nedaleko od kuće.
 
IZVOR
 
Ja dok sam bila mala, meni NIKADA NIJE PALO NA PAMET da se ubijem. Ja ne razumem kako roditelji ne vide da nešto nije u redu. Mislim da se ideja samoubistav ne javlja u momentu KLIK - SADA ĆU DA SE UBIJEM. Ipak, mislim da moraju postojati neke promene na detetu.
 
Šta vi mislite?

Tasho kod mene u komsiluku, devojka skocila sa mosta sad pre neki dan... Bilo je i u novinama... Mozda i znas.
Ja samoubice ne razumem, pogotovo decu.
Svako od nas prolazi kroz teske trenutke, ali mislim da nista nije vredno zivota... Pogotovo ne u tako ranom dobu...

Ja sam čitala da je to srednjoškolka, a skočila je zbog loše ocene u školi. Jel moguće da nekome padne na pamet da se ubije zbog loše ocene? Ja tu krivim roditelje, jer su verovatno uvodili kazne (ili batine) za lošu ocenu. Meni nikada nije palo na pamet da se ubijem zbog loše ocene.

Moj tata je bio strog u vezi školovanja, sve nam je priuštio pod uvijetom da se ne padaju razredi, to nije dopuštao, mi smo bile odlične učenice, bile nagrađivane od strane škole i roditelja, u osnovnoj smo imale sve petice, a u srednjoj se znalo zalomiti i niža ocjena, niko se nije ljutio ni mama ni tata, ponavljam sve dok se nije padalo razred..međutim moja sestra, koja je bila odlikašica prvi sred.prođe s pet, drugi s četiri, a treći je pala...Loše društvo, bježala s nastave i kako to već ide.
Tata se tako naljutio da ju je ispisao iz gimnazije i upisao u trogodišnju srednju školu, rekavši: E sad ćeš lijepo da završiš školu s svojom generacijom! Nikad niko više nije spomenuo tu temu ni dan danas..
Ja sam znala da i mene čeka isto pa sam se trudila da ne prođem tako.
Sigurno je tati bilo krivo da je uradio nešto takvo, ali on je svoje rekao:
nema padanja!
Što se tiče samoubojstva..prestrašno, ali roditelji mogu posumnjati, ali neki ni ne..npr.ja sam pušila 5 god a da moja mama nije ni posumnjala a svaki da smo se cmakale, a kad bi joj neko rekao da me vidio da pušim, rekla bi: ma nije to ona..
Ona bi ruku u vatru stavila da ja nisam nikad pivo popila
Da sam kojim slučajem bila na BigBrotheru i onako opušteno pričala što sam sve radila, ona bi novinarima rekla:
Ma ona sve to laže!

< Poruku je uredio maslacak -- 19.12.2008 13:37:17 >

I moji su bili strogi, ali u principu, fora je bila samo da traže od mene da im odmah kaže kada dobije lošu ocenu, da bi se to lakše rešilo, jer ako na tu lošu dobijem još jednu lošu - onda je već mnogo teže.

U osnovnoj sam bila Vukovac, u srednjoj na polugodištu vrlo dobar (uvek iznad 4,00 - sem jednom...), a na kraju navlačila na odličan (4,54 ), međutim, desilo se sledeće...
Nije baš tema, ali možda i jeste... guppy će proceniti...

Srpski jezik nam je predavao Crnogorac (naravno zaljubljen u Njegoša). Terao nas je da učimo 10 strana citata napamet (koliko je bilo u Čitanci). ja sam mu bila jedna od miljenica, sve dok na predavanju o Njegošu nije iskrslo nešto...  Naime, sedela sam sa drugom u zadnjoj klupi, i prof je rekao da se Isidora Sekulić ložila na Njegoša. Ne bih ja ni odreagovala na to, da drugar nije dodao (citiraću, valjda nikada u životu neću zaboraviti rečenicu), "Ma da, to bi bilo k'o kada bi se ti ložila na Vuka Karadžića, a ja uzeo istorijsku čitanku da drk**". Naravno, umrla sam od smeha, izbačeni smo sa časa, a da stvar bude još gora, kada smo izlazili iz učionice, nisam dovoljno pritisla kvaku, a zakoračila sam, i nosom lupila u vrata, zacenila se čučeći pred vratima, razred pao sa stolica od smeha, a ja na dalje šta god radila - imala 1 iz srpskog.
Tako sam ja mami rekla da idem da popravljam zaključenu ocenu (kao 3-ka je, pa na 4-ku), a ustvari idem da odgovaram za 2, pa kada budem dobila 2, reći ću mami "J*** ga, htela sam da popravim, a pokvarila sam", pa se kao neće ljutiti jer sam imala dobru volju i jer sam ambiciozna.  Gluposti. Sve u svemu, ne dobijem 2, nego mi ostane zaključeno 1, prođem nedovoljna, budem kažnjena ceo zimski raspust (stalno sam učila srpski, već sam SVE znala), mama me ispitala... Počne drugo polugodište, kontrolni, 20 pitanja, ako dobiješ pozitivnu, onda si popravio keca iz prvog polugodišta. Ja uradim tačno celih 18 pitanja, i dva uradim pola, i dobijem 1.  Onda je moja mama otišla kod profe, on joj je rekao da on misli da sam ja alkoholičar i narkoman. Zatim joj je izvadio moj drugi pismeni (iz prvog polugodišta) da joj pokaže da sam dobila 1 jer sam o Njegošu pročitala više nego što je trebalo , onda je moja mama ustala, i rekla mu je da je dosta čula, i da u medicini postoji dijagnoza za njega!  Zatim me je prebacila u drugu školu.

< Poruku je uredio Tasha -- 19.12.2008 13:55:34 >

Sve u svemu - nije mi tada palo na pamet da se ubijem!

Ako je neka velika stvar u pitanju zbog koje covek sebi prekracuje muke recimo bolest neizleciva onda je ok treba to razumeti. Medjutim lose ocene neki konflikti i druge slicne stvari ja to ne mogu da shvatim. Najgore sto medju samoubicama u poslednje vreme ima jako puno dece maloletne. Od kuma mog muza se proletos ubila sestra od tetke. Devojcica 16 godina ili malo vise. Obesila se u kuci koja se gradila. Niko ne zna zasto. Price tracevi bila je trudna, upala u narkomansko drustvo i ko zna sta jos. Kum kaze kako je bila vesela tih dana prethodni vikend od tog dogadjaja bila je u gradu nije bilo naznaka. Kazu da osobe koje su to odlucile to vesto kriju od okoline ne pricaju o tome i da okolina to tesko moze primetiti. Osobe koje prete da ce izvrsiti samoubistvo uglavnom to ne urade nego zadovoljavaju neke svoje hirove tako dobijaju paznju ili nesto drugo. To se uglavnom odnosi na poremecene licnosti, ili nervne bolesnike.

_____________________________

Adrijana moje zlato 26.05.2008.

Čula sam i ja da oni koji prete da će se ubiti to zapravo nikada ne urade - oni valjda samo traže pažnju.

Ali mi je mnogo čudno da se BAŠ BAŠ ništa ne primeti kod te dece koja su se ubila...

Mozda se i primeti ali roditelji to ne umeju da prepoznaju. Jedna devojka ovde iz mesta ubila se zbog momka, slucajno znam ne znam detalje roditelji intelektualci nisu mogli da je sprece ni da se zabavlja s njim ni da tako nesto sebi uradi ali neznam celu pricu pa necu da komentarisem glupo je. Od moje koleginice sin se ubio pre tri godine. Bio je narkoman lecio se ali verovatno nije mogao da zivi tako jer mu je droga unistila mozak. Kada se narkomani drogiraju sa sintetickom drogom ona im bukvalno napravi rupe u mozgu vidi se na snimku. On je imao problema informacije su mu sporije proticale nisu se normalno obradjivale kao kod ljudi koji nisu narkomani. Ona je pricala kako je u poslednje vreme zivnuo kako ide do grada cesto kako je veseo na slavljima i td. Bio je tuzan kada je otisao od lekarke koja ga je lecila i bilo mu je zadnjih dana lose valjda ga je i psiha dotukla i kad je ostao sam u kuci izvrsio je samoubistvo. Ne znam kako ona nije posumnjala da nesto sebi moze uraditi ili je bila suvise opterecena sa svim problemima pa nije htela ili nije smela o tome da razmislja ima i toga ipak zena u godinama, opterecena sa porodicnim problemima jako dugo stub kuce i nije smela da pomisli nesto lose ko zna ne daj boze nikome tako nesto. Gde si otvorila ovu temu idu praznici daj nesto veselije. 

_____________________________

Adrijana moje zlato 26.05.2008.

Idi u poslednjih 50 debata pa vidi... ima i veselih tema.

A ovo... je** ga kada sam pročitala u novinama pa sam se iznervirala i morala i sa vama da podelim da je meni suludo da se dete ubije. Ustvari, ovaj slučaj sa kojim sam otvorila temu: dete, 11god, se ubilo jer je patilo za bakom i dedom koji su nedavno umrli... i to znaju drugari iz razreda, ali roditelji nisu našli za shodno ništa da preduzmu... (ili bar novine o tome ne pišu).

strašno
ovo ni ja ne mogu da razumem

Drage moje, mislim da niko od nas sa RR ovako nešto ne može da razume... E sad, to je zato što smo sličnih godina, sve imamo decu ili ih jako želimo, uglavnom visoko obrazovane, itd. Meni se na primer desilo da sedim u društvu svojih vršnjaka, koje se nekim čudnim okolnostima okupilo a pre toga se nismo poznavali dobro... U neke sitne sate kada su sve popularne teme istrošene, počeli smo da pričamo o tome kakvi smo bili kao pubertetlije. Na moje ogromno iznenađenje, više od pola prisutnih je priznalo da je često pomišljalo na samoubistvo u pubertetu (koji smo odredili da je trajao od petog do osmog razreda osnovne škole). Svako je imao neki svoj razlog: jedna devojka je upisala školu 2 godine ranije pa je bila sitnija i manje "napredna" od vršnjakinja. Dečko koji je sedeo do nje je imao brata koji je bio mamin i tatin ljubimac i večito je u svemu bio bolji od njega... Iako su svi imali različite razloge zbog kojih su pomišljali da se ubiju, imali su isti razlog zašto nisu: bilo im žao njihovih roditelja. Ja sam bila, a i dan danas sam, šokirana. Ne samo što danas svi ti "razlozi" izgledaju beznačajno, nego su meni i onda izgledali tako. Kada mi se neko od drugarica požalio kako joj je jako teško u životu, dođe joj da se ubije zbog onog dečka ili profesora ili što joj mama ne da da ide na neku žurku... moj odgovor je bio uvek isti: "Ne lupetaj! Jadna ti kada budeš imala prave probleme u životu...". Valjda zato nisam imala baš puno drugarica Šalu na stranu, eto za mene zapanjujućeg podatka, koliko je samo ljudi koje poznajem bilo u tim razmišljanjima

Nisu se ubili jer im je bilo žao roditelja. To je toliko banalan razloga, koliko su banalni i razlozi za samoubistvo (koje si navela, odnosno, koje su oni naveli)...

Svašta ljudima pada na pamet.

Teška tema... pada mi na pamet da ako deca imaju neku vezu sa roditeljima pa da im ih je "žao" onda ostanu čitava, a inače... :( Baš strašno...

Hm psihički problemi,bolest ili tinejdžersko doba koje je jako komplicirano i osjetljivo a može da bude i obični kukavičluk.
Strašno ,kod nas se nedavno ubio čovjek,pedesetak godina,imao je svoju firmu,bio je pred propasti i puno je novaca dugovao.
Ubio se i ostavio ženu i petoro djece sa svim tim dugovima,kako biste to nazvali?


_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Sebičluk!

Evo prošlo je već 4 mjeseca i ja jos uvijek trazim razlog zašto je meni najdraza osoba izvrsila samoubistvo.ali nikako da nađem odgovor.To nikada nisam mogla ni da zamislim a ne da bi to uradio.Nikada mu necu to oprostiti.Ali sta je njemu tada bilo u glavi samo on zna,a nas sviju je ostavio da postavimo 1000 pitanja a da ni na jedno ne dobijemo odgovor.Ja mislim da je to jako sebicno.Puno mi je lakse kada sa nekim pricam o tome jer se nadam da cu dobiti neki odgovor.

I ja bi voljela da je bilo kakve naznake da bi to mogao uraditi pa da mu pomognemo ali to se na njemu nikada nije vidjelo..ma ne mozwe covjek biti pametan sta mu je bilo jer je on to ponjeo sa sobom u grob

To je nesto u glavi a sta to niko ne zna

Ja se ne ljutim i znam da je to sebicnost,jer da nije barem bi se malo osvrnuo pa da vidi sta ostavlja iza sebe.Ija mu to ne mogu nikako oprostiti

Ne znam kako to da okarakterisem u jednu ruku to su kukavice koje se plase suocavanja sa problemom,a u drugu to su hrabre osobe jer ipak treba podici ruku na sebe.Samoubistvo je simptom vrlo teskog psihickog stanja coveka i kao takav treba da se leci.Zivot je neprekidna borba ,a samoubistvo nije resenje.Mada psihijatri kazu da se samoubice radjaju.

_____________________________

Sreca prati hrabre!!!

I ja mislm da je to sebicnost! Ubij se i resi svoj problem, ali zato drugima ostavi isti i gomilu trauma koje vuku kroz zivot.
Moj bivsi decko iz srednje skole se ubio. Zasto? Zato sto ga je devojka s kojom se tada zabavljao 2 meseca ostavila a on se zaljubio! Devojka se jedva psihicki izbvukla posle toga!!! Eno je i dan danas, 17 godina posle hoda ko' zombi kao naduvana