Dok iščekujemo porođaj jednu stvar sigurno ne planiramo: da naše dete ima neku bolest, anomaliju ili poremećaj u razvoju, odn. da bude dete sa posebnim potrebama. Nekima od nas to se, ipak, dogodi.

Suočavanje sa činjenicom da vaše dete ima posebne potrebe i da nije kao većina vršnjaka kao i podizanje deteta biće verovatno najteža stvar koju ćete ikada uraditi. Trenutak prihvatanja i suočavanja sa bolom i pitanjima “zasto baš ja i zašto baš moje dete..?!” sigurno je najteži ali i preloman u onome što će se kasnije dešavati : da li ćete svoju i situaciju svog deteta umeti da prihvatite i iz nje izvučete najbolje što možete ili će vas to saznanje blokirati i otežati traženje boljih rešenja.

Pročitajte više...

U mom slucaju je sve bas tako kako je i opisano....a verujem i kod mnogih drugih!
Zivot je svima jedna velika skola koju pohadjamo i ja ipak verujem da se sve dogadja s nekim razlogom...jer ko zna zasto je bas meni podareno dete sa posebnim potrebama........ mnogi su mi rekli da svako dete bira svoje roditelje......pa.....zato takvu decu treba samo upoznavati i prihvatati njihove mogucnosti onakve kakve su i UCITI OKOLINU da oni nisu nikakvi "cudaci", niti gori ili losiji od bilo koga drugog,vec samo ogranicenih sposobnosti za neke odredjene stvari!!!!

Pozdrav za sve roditelje!

Sigurna sam da je Bog svakome dao da nosi krst onoliko tezak koliko moze da izdrzi. I posle prvog so0ak, koji je neizostavan, i preispitivanja zasto se bas meni to dogodilo, pocinjemo da otkrivamo da i ovako izmenjen zivot moze biti lep,ispunjen  i sasvim obican onako kako ga mi sami kreiramo. Svoje posebno dete moras da prihvatis i podrzis, kao i ostalu decu, pa ce ga i drugi prihvatiti takvo kakvo je. Ne treba uporedjivati dete sa ostalom, obicnom, decom, vec sa samim sobom. Vodeci dnevnik moje posebne bebe iz dana u dan i sama sam se zacudila sta je sve naucila i uspela. A, mnogi strucnjaci su bili skepticni...

Postovani
Zavrsavajuci srednju medicinsku skolu,a zatim i medicinski fakultet,kao i odgajajuci svoje sestrice i sestricine,stekla sam i teorijsko i prakticno iskustvo u vezi odgoja beba.Redovno sam kupovala i vas casopis,i bila spremna na sve moguce situacije.Kao lekar uradila sam sve dabl, tripl i ostale vama dobro poznate testove,isla sam i na 3D i 4D.I sve je bilo u redu.
A onda je dosao termin,pocele kontrakcije,otisla sam kod lekara polagano je sve teklo.Stavili su me na CTG,krenulo je polagano i nisam razmisljala o bolovima zato sto sam znala sta cu dobiti zauzvrat.Izbusili su mi vodenjak,ispregledjivali me svi lekari i sestre (ko god je prosao pored mene) da bi na kraju ustanovili da beba pati tokom kontrakcija i da moram na carski rez.Definitivno najtezi deo mi je bio lezanje na stolu sa kateterom cekajuci anesteziologa.No i to se zavrsilo,dosao je lekar rekao da je sve u redu,muz mi je poslao sliku naseg malenog decaka  i ja sam celu noc ne spavajuci ljubila bebinu sliku.
Ujutru sam se probudila, odmah ustala da bi mi sto pre doneli bebu, a onda je dosla sestra odvela me u sobu gde su me cekali muz,ginekolog i pedijatar i rekli da sa bebom postoji jedan problem.
U tom trenutku nisam vise nista cula,kao lekaru proslo mi je milion stvari kroz glavu,onda su doneli bebu raspovili je i pokazali mi da beba nema prstice na levoj ruci.Sok i nista vise,prva recenica u glavi mi je bila j...e me makazice...posto sam sve kupila ranije!!!
Dzaba svo moje znanje,svi moji pregledi i analize,sudbina se poigrala sa mnom,i iako je proslo tek desetak dana i iako mislim da sam se pomirila sa tim,tesko mi je i nece proci ta knedla u grlu nikada.
Kad god pogledam mog andjela ja pomislim kako ce proci u zivotu u ovoj zemlji gde se uvek vode tudji zivoti a ne svoji,i pitam se da li sam negde pogresila....
P.S.Ne morate da objavite moju pricu,ne zelim da plasim buduce mame,ali vas molim da mi pomognete i uputite na pravu adresu kako bih pomogla svojoj bebi.

Ivavr , sta kaze pedijatar koji je  preuzeo dete?
Srasno je sto nema prstice ali to ne mora da znaci da ce beba biti hendikepirana ceo zivot zbog nedostatka


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Tek za dva dan idemo u savetovaliste,nije lako kad shvatis koliko je to retko i u cemu si pogresio.Dr koja je gledala bebu je moja profesorka koja je gledala sat vremena da bi on ispruzio rucicu.Na kraju pregleda je mrdnuo celom rukom i ona mi je rekla,a evo otvorio je saku.sve je u redu.Znaci da je bila sudbina da se rodi,verovatno..i bolje mozda sto to nisu videli ranije jer bih sigurno celu trudnocu bila u soku.Ne znam stvarno ako iko zna neku alternativu operaciju,sta god ili bilo kakav slucaj neke osobe volela bih da mi se javi.Tek kad mi se to desilo shvatila sam da to i nije toliko retko...

Ivavr , nisi ti ni u cemu pgresila , neka je beba ziva i zdrava , bice sve kako treba da bude , stvarno ne znam sta da ti kazem ali i deca sa mnogo vecim anomalijama uspesno funkcionisu

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Iva, ono sto ti sada mozes jeste daprigrlis svoju bebu i da joj pruzis svu toplinu i ljubav ovoga sveta.Sigurna sam da danas lekari mogu da koriguju tu malu manu tvoje bebe. Glavno da je ona zdrava i da se sto bolje povezete. Ti nisi mogla da utices na to da se rodi bez prstica. I ne okrivljuj sebe ni za sta. Razne su ljudske sudbine.

Iva, ja sam tek sad videla ovu temu...Ti kao medicinski radnik, znas da ce on sa drugom rukom preuzeti svu motoriku...A ne razumem se u to koliko bi rekonstruktivna hirurgija tu mogla da ucini, mada mislim da bi mogla da mu se napravi odgovarajuca protezica sa kojom bi mogao da f-cionise...To vec treba da priupitas plasticnog hirurga..

Da, uzasno je tesko na pocetku se pomiriti sa dijagnozama, bilo kakve da su...I strasno je to osjecanje bijesa i nemoci da bilo sta promjenis...
Ja sam nakon crnih prognoza, raznoraznih neukih ''ljekara'' vec zamislila soj zivot kao promasen, unisten, sebe kao zenu bez karijere, bez drustvenog zivota, zatvorenu u kucu i posvecenu samo djetetu. Najveca greska u svemu tome je sto su strucnjaci jako okrutni, i najzasluzniji za takva moja osjecanja...Prva dva mjeseca nisam izasla iz kuce, nisam se javljala na telefon, samo sam gledala u zid i razmisljala, ne zasto meni, nego zasto njoj. Zasto je bas ona uskracena za hiljadu sitnica koje cine zivot lijepim. Prolazilo mi je kroz glavu da ona mozda nikad nece hodati, trcati, govoriti. Sve te neke stvari koje su nam date kao dar od Boga, a koje ne cijenimo dovoljno. Zamislila sam njene vrsnjake na ekskurzijama, izletima. Prvi izlazak, poljubac...Problem je sto je njen tata odmah od nas odustao, tako da sam se sa tom teskom situacijom sama nosila, pa je bilo jos gore. Niko nije imao nesto lijepo za reci...
Onda sam se jedno jutro probudila, i jedenostavno shvatila da moj zivot jeste lijep, ispunjen, da ima milion stvari koje ce moje dijete moci da uradi, i da cemo hilkjadu stvari zajedno nauciti. Sad slobodno mogu da kazem da sam presretna sto sam je rodila. Na savrsen nacin je slozila sve kockice u mom zivotu. U takvim situacijama covjek spozna ko je u stvariu pravi prijatelj, a ko je bio tu samo da vrijeme brze prolazi. Da nije bilo nje, mnoge divne ljude ne bih upoznala, mnoge stvari ne bih naucila, mnogo lakse bih odustajala. Mogu da kazem da sam srecna, ispunjen zena, koja uziva u svakom novom danu. Ne opterecujem se vise tako nevaznim sitnicama. Ljubav koju ona meni pruza se ne moze opisati, dovoljno mi je samo da vidim njen zadovoljni osmjeh, pa da shvatim da zivot ipak ima smisla. Ne kazem da nije tesko, i da nemam losih dana kad mi se vrate moje bubice, ali ne vrijedi razmisljati o stvarima koje ne mozemo da mijenjamo. Bitno je svaki dan raditi sa svojim djetetom, izvuci maksimum od njega i uzivati u svemu tome.
Na pocetku su doktori rekli da nikad nece govoriti, a ona vec sad brljkezga ponesto, tipa mama daj daj, u skladu sa svojim uzrastom. Rekli su da nikad nece moci da sjedi, a ona sjedi uveliko Ma, prava je cura...

Cvijetak za princezu i za obe

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Cvijetak, dirnula me vaša priča  želim vam svako dobro u životu! 

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Cvijetak , divna je vasa prica 

Cvijetak svaka čast za tebe i tvoju veliku curu

_____________________________

PENDREK JE ČUDO, MOŽDA ČAK I VEĆE NEGO HEPEK

"Čovjek ti je, bona, teški hajvan i ovo malo duše šejtan mu dade da mu teže bude!"

cvijetak

Joooj, divni ste  

Agencija za edukaciju dece sa smetnjama u razvoju.
bisernosrce.edu.rs
Poset_ite nas .

< Poruku je uredio Ana RR -- 29.6.2011 16:49:35 >

Cao svima,

upravo sam pronasla ovaj forum i jako mi je drago posto vec sedmicama pokusavam da pronadjem odgovor na jedno pitanje al mi pada vrlo tesko preko interneta posto trenutno nisam u rs.

Zanima me ukoliko ima skola / dnevnih ustanova za djecu sa posebnim potrebama u republici srpskoj? Mislim pogotovu na bolesti kao sto su celebralna paraliza ili slicno.

Znam da se po Srbiji sire dnevne ustanove i centri gdje djeca sa pos.potrebama mogu provesti nekoliko sati dnevno, gdje se zabavljaju a i uce ponesta.

Ali mi internet nazalost zamal nista nemoze reci u vezi rs.

Bilo bi mi jako drago ako mi neko ovde mozda moze navesti neka imena ili ako cak ima internet stranice.

Hvala mnogo i puno pozdrava!

Vijoleta

Zdravo svima :)

NVO 'Inicijativa za razvoj i saradnju' i Udruženje roditelja dece i mladih sa smetnjama u razvoju 'Evo ruka' bi želeli da vas pozovu na druženje u grupama samopomoći namenjenim rodteljima dece sa smetnjama u razvoju. Ako biste želeli da učestvujete, ili poznajete nekog kome bi ova vrsta pomoći koristila, pogledajte/prosledite ovaj link: http://idcserbia.org/en/grupe-samopomoci-za-roditelje-dece-sa-smetnjama-u-razvoju/

Srdačan pozdrav, IDC