Ćao, svima. Opet ja. Nema me, nema, i onda se odjednom pojavim sa nekom temom. Nisam uspela da nađem ništa slično mom problemu, ali se neću ljutiti ako moderatori ovu moju prebace negde drugde.
Naime, imam jedan, za mene, jako veliki problem. Nekome će ovo sve verovatno delovati smešno, ali meni nije. Ni najmanje. Većina vas zna da imam ćerku, zove se Daria i ima godinu i (još malo) dva meseca. Kada je imala dva meseca, dobila je urinarnu infekciju (esherihiu coli) i završile smo u Dečijoj bolnici, gde smo ležale 7 dana. Kada smo se otarasili te...neću da lajem...bakterije, usledili su određeni pregledi koji su potrebni da bi se videlo kakvi su uzroci i posledice. Posledica su ožiljne promene na levom bubregu, a uzrok vezikoureteralni refluks. Usput smo saznali da su joj "verovatno" (još nije dokazano, čeka nas još pregleda) srasli vaginalni i urinarni kanal. Moj problem nije u svemu ovome što sam napisala. Moj problem je u mojoj glavi. Još u trudnoći mi se dešavalo da dobijem određene "napade" neznatnog porasta pritiska i znatnog porasta pulsa. Svemu se to pripisivalo, ali nikad se nije istražilo. Posle porođaja, sve se to nastavilo, pa posle ležanja u bolnici sa Dariom pogoršalo, pa posle otkrivanja Dariinih dijagnoza još pogoršalo. Da bi se na kraju ispostavilo da imam anemiju zbog nedostatka gvožđa zaostalu od porođaja (imala sam prilično težak porođaj i izgubila puno krvi, čemu oni mesari u Betaniji nisu pridavali neki značaj), količina gvožđa u mom organizmu, prilikom kontrole krvne slike posle bezbroj svakojakih teških simptoma iznosi jedva 8. Elem, počela sam da pijem lek (gvožđe) i pošto uskoro treba da ponovim KS, nadam se najboljem. I pored višemesečnog pijenja tog leka, meni se stanje nije popravilo, nego pogoršalo. Da bi se na kraju ispostavilo da imam neki problem sa srcem. Još uvek ne znam šta je, u sredu sam bila kardiologa, žena mi je dala uput da idem da ležim u Kamenici, jer mi stanje nije baš najbolje. Ja sam to odbila, jer nemam kome da ostavim mog anđela, i rešila da sve pretrage uradim privatno.
E, sad...problem je ovakav. Sve smo mi majke, i sve mi brinemo za svoju decu. "Brinemo" je tako mala reč za ono što ja (kao i sve ostale majke) osećam. Ali, ja imam jako veliki problem sa savladavanjem tog nekog straha, bola, brige...i to me je dovelo dovde. Daria je bila bolesna pre nedelju-dve, malo grlo, malo kašalj, malo slinava...i naravno uz temperaturu. Ne znam kako da vam opišem kako sam ja to podnela. Mm nije znao šta će sa mnom. Ja nisam jela nekoliko dana, vodu nisam pila...kada bi mi puls skočio "baš jako" (inače dostiže i preko 160) popila bih bensedin, ali bi taj osećaj bola, nemanja snage, želje da umrem ili da se probudim iz tog ružnog sna - ostao.
Ne znam šta da radim. Kardiolog mi kaže, da mi je srce na putu da pukne. Jako čudno radi...i neće moći doveka tako. Razmišljam se da kada obavim sve te preglede, odem malo i do nekog psihologa/psihijatra... Ne znam, ali očajnički tražim nekog ko će mi pomoći da savladam te "probleme u glavi", da mogu da podnesem najobičniju ćerkinu prehladu, da bih mogla da joj pomognem. Ne daj Bože, kada bi se opet desilo nešto tako strašno kao onda kad je imala 2 meseca, pa ja bih umrla na mestu.
Ako ima neka forumašica koja me razume, koja je u istoj ili sličnoj poziciji kao ja, ili koja jednostavno može da mi pomogne, ja bih vam bila beskrajno zahvalna. Pomoć mi jako treba, da bih što duže izdržala. Dete mi je sad, hvala Bogu, zdravo, ali je zato mene sastavilo. Srce me probada skoro svaki dan, puls ne silazi ispod 100 i nešto. Užasno se osećam...a psihički... Pa, recimo, da su tabletice bensedina meni sad već kao bombonice...
Hvala vam unapred svima, i izvinite što nisam često ovde. Nisam baš neko društvo u zadnje vreme...



_____________________________

Always look on the bright side of life...

lelaigor , najbolje bi bilo da posetis psihoterapeuta . Organske probleme sa srcem si registrovala i pocela da resavas ali ako si ti u tolikoj panici kad se dete razboli , trebalo bi da se posavetujes sa nekom strucnim ko ce te voditi i nauciti da racionalizujes strahove i prevazidjes stres sa malo stete po organizam .
Ti Dariji trebas ziva i zdrava jos jako dugo


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Draga Lelaigor
Definitivno psiholog, ili kako se već zove. Već smo pisali o tome, ne sećam se u kojoj temi. Mišljenja sam kad bi svako od nas jednom mesečno posetio psihologa, život bi nam bio mnogo lakši. Jeste da to nije egzaktna nauka, ali ipak su ljudi školovani, znaju više od nas kako stvari (mozak) funkcionišu.
Stres je najgora bolest današnjice, i ne treba ti to u životu. Ali zaista. Živa si, možda nisi najzdravija, ali svako od nas ima ovu ili onu boljku. Neko veću, neko manju. Moraš se srediti. MORAŠ. Darii ne treba mama na bensedinima, već mama koja uživa u svojoj kćerci. Tvoj problem je možda vrlo lako rešiv, ali ako ne kreneš u rešavanje, nećeš znati.
Tako sam odlučila i ja da krenem. Mom Andreju ne treba mama na imigranima, već mama koju ne boli glava svaki drugi dan. Danas zakazujem pregled
Drž se!


_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

Hvala vam, olga i Alexx.... Svesna sam toga da ne mogu sama, i da mi treba pomoć. Neki ljudi oko mene pokušavaju da me ubede, da niko drugi ne može da mi pomogne, samo ja sama sebi. Ali, evo, gde me je to dovelo.

_____________________________

Always look on the bright side of life...

Lelaigor jako mi je zao sto prolazis kroz sve to,Olga i Alex su te dobro posavjetovale,moras se boriti i traziti pomoc na sve strane,jer samo sami sebi najvise mozemo pomoci...
Ja sam slicna tebi,jako panicim,plasim se nekada za sitnicu,nekada se i ja cudim kako me mm trpi...
I mi prolazimo trenutno kroz jako tezak period,pisala sam u temu Upala pluca,jos ne znamo tacno sta je mm a nije ok,pored svega toga tu je nasa dugotrajna borba za bebu...
Znam da je tesko,zivot je tezak i surov,ali borba i samo borba!
Moras istrajati,ako ne zbog sebe onda zbog svoje djevojcice,najbitnije je da je ona ok i najpotrebnija joj je mama,zato moras naci nacin da je neko pricuva,tvoji,muzevi,pa i ti da se pobrines za svoje zdravlje,moras!
Moja snajka takodje prolazi kroz tezak period psihicki,djecak koji ima godinu i 3 mjeseca joj je za 2 mjeseca prosao kroz dvije operacije ciste u stomaku,zena ima muza i starijeg djecaka,mi joj odemo,ona stalno place,sve negativno,prosla je stvarno pakao u bolnici dok je bila,sve je razumijem,ali i muz joj a i mi kazemo da nije sve crno,ima jos dobrih stvari,ima i drugog sina,pa muza,prvo mora sebe sacuvati,svoju psihu,jer ako ona ode,onda svi ispastaju,nedaj Boze!
Dobila je nalaz da je ok,pa je malo bolje,danas je na kontrolu ga odvela kod vas u B.G.,ja se nadam da ce biti sve ok,svi mi imamo svojih problema,ne daj se,pricaj,pricaj puno sa muzem,zajedno se borite,istrajte,i pisi pisi kada god ti je tesko,ako ce ti biti lakse,nadam se da ces biti bolje,ali sama moras da se pobrines da odes kod Dr. da ti pomognu!
Drzim fige!  

< Poruku je uredio pepino -- 24.1.2011 16:08:38 >

A sto se tice strucnjaka vidi da se raspitas ko je provereni strucnjak... jer neki umeju jos vise da ubiju u pojam... 

[Sadržaj poruke je obrisan]

Draga Lelaigor, jako mi je zao sto prolazis kroz to, mislim da te dobrim delom razumem. Naime i ja panicim i preterujem sa brigom za svoje bliznje. Npr mama mi je dobila upalu pluca, i da ne pricam sta mi sve prolazi kroz glavu
Prosto ne znam kako da savladam taj strah pomesan sa brigom.
Ja bih rado posetila tog psihologa/psihijatra cisto da proverim,da li sam normalna jer kad kazem ljudima da se toliko brinem - svi kazu da je to normalo i da svi brinu za svoju porodicu.

strah postoji samo u našim glavama,apstraktan je i biće u tebi,dok mu ti daš

_____________________________

NAGRADE NE POSTOJE ZA PROSEČNE REZULTATE! LJUDIMA TREBA SUPROTSTAVITI DIPLOMATIJU,ZBIVANJIMA VEŠTINU!

Hvala vam, žene! 
U međuvremenu sam saznala na šta sumnjaju što se tiče mog srca, sumnjaju da imam dilatiranu kardiomiopatiju postpartalnu (postporođajnu) DILATIRANA KARDIOMIOPATIJA...i sad još više paničim, ali zbog sebe. Večeras idem kod jednog privatnog kardiologa , pa ću da vidim šta on kaže. Inače sam kao luda ovih dana.
Ma, biće sve u redu. Posle kardiologa, odoh malo kod nekog psihologa/psihijatra, pa da rešim i taj problem. Puno vas volim, hvala vam na podršci.

_____________________________

Always look on the bright side of life...

Nadam se da ćeš uspeti da razrešiš probleme koji te muče, i poželjno je da ti pomognu stričnjaci. Ništa strašno, a možeš preduprediti produbljivanje problema. Predlažem da to bude psihijatar a ne psiholog i to proveren. Uz razgovor i eventualno lekove koji su danas prilično efikasni, mnogo toga se može rešiti.

Bila sam kod kardiologa. Srce mi je zdravo, nije uvećano, ali zbog nečeg radi ubrzano i nepravilno i sad moramo da otkrijemo zbog čega. Radio mi je dr EHO i EKG. Bitno je da nemam nikakvu srčanu manu, ponaročito ne onu na šta je sumnjala ona idiotkinja od doktorice u državnoj. Ona me je već otpisala. Sad da imam malo vremena, živaca i para, kao što nemam, pa da je tužim.
Jutros su mi stavili holter, sutra mi ga skidaju. Dobila sam neki lek da mi smiri srce, on me je sad malo istumbao, ne mogu da dođem k sebi, ali dobro, mora da počne da deluje. Pa, kad mi se malo smiri srce, planira dr da uradimo i test opterećenja. Eto tako, nije ništa strašno, ništa nerešivo. Pa se bacam u potragu za dobrim dr za glavu.
Hvala vam svima na brizi!


_____________________________

Always look on the bright side of life...

Super, lela  Jedno po jedno, stvari se resavaju.

_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.