Napisah kilometarski post a od svega je ostalo samo jedno slovo
Istina je da i nad popom ima popa, evo na primer, letos su u inspekciju ugostiteljskim objektima u Novom Sadu slali inspektore iz Sombora. Imaju oni neku svoju unutrašnju kontrolu...
Nije to problem već mentalitet ljudi. Meni nije jasno, neko ceo radni vek radi u firmi a nikad ne proveri, makar jednom u 5 godina da li mu je uplaćen sav staž! I sad, silni radnici bivših velikih firmi koje već 20 godinama ne rade, ne rade kako treba, država neće da se smara s tim nego ih proda... a radnici su se tek sad kad ne mogu u penziju setili da traže da im se poveže staž, isplate zaostale zarade koje su zaostale već godinama... I sad kad su firme u stečaju ili prodate, šta sad radnici hoće???
Gdde su do sad bili? Plašili se za svoja radna mesta? Pa, šta su oni imali od tih radnih mesta nego dodatni trošak???
Čega su se plašili, šta su štitili? Egzistenciju??? Ma nemoj.
Zašto nisu štrajkovali odmah posle drugog ili trećeg meseca kašnjenja plate i doprinosa? Tada je to bilo lakše platiti, lakše kazniti...
Ma, u pravu su bili ovi iz Jat-a mehaničari. Kasni im plata mesec dana, neće da rade. I šta? Država interveniše da im se plati. Niko nije dobio otkaz, svi zadovoljni.
Razumem da neko ćuti i guta zbog nekih dobrih para. Ali uglavnom ćute oni nesretnici na minimalcu; oni koji imaju dobru zaradu znaju da cene svoj rad, oni ne ćute, zato i imaju dobru zaradu. A ne vezu i ne zaštitu, i nisu gazdina ljubavnica...