Draga moja, ja sam se isto tako osecala kad smo mm i ja poceli da zivimo zajedno.
Pogotovo kada sam prestala da radim, pa tako to najlakse objasnjavam.
Mm ceo dan na poslu, juri da zaradi za kiriju i hranu, a ja sama trudna, hormonicna pizdim kad ce da dodje dali ce mi odmah reci da me voli, i sa nekom ludom zamisli da ja treba njemu LUDO da nedostajem.
A on je covek radio i imao koliko-toliko ispunjen dan , video se sa ljudima imao je neku konverzaciju i nije imao kada da "luduje od usamljenosti".
Bila sam ocajna, odsecena od sveta, dok su svi drugi radili ja sam sedela kuci.
Drugarice i sestre zauzete svojim zivotom, pa nisu uvek imale vremena da se vide samnom,Bilo mi je strasno!
U jednom trenutku sam se susrela sa realnoscu, posle jedne od niza svadja sa mm, da sam zaista postala veoma (kako bi se izrazila) posesivna ili zavisna.
To se verovatno i tebi mota po glavi "sta da radim, kako da to promenim, dali me jos voli kada sam ovakva?"
I to kuliranje nije resenje!
veruj mi to sam probala, pa kad on dodje umoran sa posla, ja se kao pravim da mi nije toliko nedostajao i da je sve super.
I on tu moju promenu iskoristi da legne i odmori(misli sve je u redu) a je popizdim jos vise.
Pomislim "Eto on nebi nista uradio ni da ga ja ne davim, nebi rekao da me voli i nebi me zagrlio, i on stvarno meni ne posvecuje vremena"
Ali kada san zaokupila vreme drugim stvarima, tada se stvar vratila u normalu.
Posveti se deci, kuvanju pranju, napravi sebi spisak sta sve treba da uradis, koga da nazoves, gde da odes.
Obuci decu i idi u goste u setnju.I na kraju krajeva imas RR da te nasmeje, dirne i zaokupi, ovde se svakoga dana desava nesto novo.
I zapamti da NISI luda, vec te jednolicnost zivota tera u samu krajnost.
Svima se to moze desiti ako dozvoli da se svakoga dana desavaju iste stvari.
Zelim ti sve najbolje
_____________________________
Veliki sam mamin dečak