Cackala sam po netu i nabasala na ovo! Mozda je ovo nas problem tj.problem mm-a!

Poremecaj licnosti

Simptomi: 
ˇ Poteškoće u slaganju sa drugim ljudima. Mogu biti razdražljivi, zahtevni, neprijateljski nastrojeni, plašljivi ili manipulativni.
ˇ Obrasci ponašanja značajno odstupaju od društvenih očekivanja i ostaju postojani tokom vremena.
ˇ Poremećaj zahvata mišljenje, emocije, međuljudske odnose i kontrolu impulsa.
Svaka osoba je, međutim, jedinstvena i može ispoljavati mešavine obrazaca.
Uzroci:
Poremećaji ličnosti, najverovatnije, proističu iz kompleksne interakcije ranih životnih iskustava, genetskih i sredinskih faktora. U principu, genetski faktori doprinose biološkim osnovama moždanog funkcionisanja i osnovnoj strukturi ličnosti. Ova struktura onda utiče na to kako će individua odgovarati na životna iskustva i društveno okruženje.
Za biološki predisponirane osobe glavni razvojni izazovi koji su sastavni deo adolescencije i ranog odraslog perioda odvajanje od porodice, identitet i nezavisnost mogu biti faktori koji dovode do pojave poremećaja ličnosti. Ovo može objasniti zašto poremećaji ličnosti obično i počinju u tim godinama.

Poremećaji ličnosti imaju veliki uticaj na osobe koje su bliske obolelom. Kruti obrasci ponašanja obolele osobe otežavaju njihovo prilagođavanje na različite situacije. Kao posledica, drugi ljudi se prilagođavaju njima. Ovo stvara veliku napetost u svim međuljudskim odnosima, u porodici, među bliskim prijateljima, na radnom mestu. U isto vreme, kada se drugi ljudi ne prilagođavaju, osoba sa poremećajem ličnosti može postati ljuta, frustrirana, depresivna ili povučena. Ovim se uspostavlja začarani krug interakcija koji uzrokuje da obolele osobe istrajavaju u maladaptivnim obrascima ponašanja dok se njihovim potrebama ne izađe u susret.S obzirom na to da se poremećaji ličnosti razvijaju u periodu adolescencije ili ranog odraslog doba, oni se javljaju u vreme kada većina ljudi razvija veštine odraslih, uspostavlja zrele međuljudske odnose, stiče obrazovanje, stvara karijeru i kad se uopšte "stabilizuje" u svom životu. Neprilagođeno ponašanje tokom ovog životnog stadijuma ima implikacije koje se protežu na čitav život.

Neprilagodjeno ponasanje

Ukoliko se neke teškoće ne uspiju savladati ili se neuspjesi ponavljaju javljaju se razni vidovi neprilagođenog ponašanja od kojih su najčešći:
Agresivnost
Neuspijeh u zadovoljenju određenih motiva može imati negativnih posljedica na psihički život i ponašanje.Veoma česta reakcija na neuspijeh je agresivnost.Neuspijeh izaziva ne samo neraspoloženje, nego ljutnju,pa i bijes.Traži se neko koga će biti moguće napasti kao krivca za vlastiti neuspijeh ili bar neko na kome će se iskaliti ljutnja.Ispoljavanje agresije smanjuje psihičku napetost,ali često dovodi do sukoba a nikada ne rješava problem. Ponovljeni neuspjesi u ostvarenju važnih ciljeva dovode do osjećanja nesigurnosti,sumnje u vlastitu vrijednost,osjećanje nelagodnosti-do stanja neodređenje i teško podnošljive strijepnje koja se naziva anksioznošću(to je intenzivno osjećanje nespokojostva i zabrinutosti koje može da dovede do psihičkih poremećaja kao što su neuroza i psihoaza).
Alijenacija
Reagovanje na neuspijeh ne mora odmah bovesti do duševnog poremećaja.Može postati uzrok još jednom vidu neprilagođenog ponašanja.Takav jedan je i alijenacija(termin iz humanističke filozofije i psihologije). Alijenacija ili otuđenje je psihičko stanje za koje je karasteristično: osjećanje nezadovoljstva životom, gubitak smisla i radosti,prestanak želje da se stvara,da se potvrđuje i da se razvijaju vlastite sposobnosti.Preovladava osjećanje usamljenosti,nemoći,otuđenosti od svijeta,zbivanja u njemu kao i od drugih ljudi.
Anomija
Anomija je jedan vid alijenacije.Ona označava neprihvatanje važećih društvenih normi i propisa(grč. nomos - zakon).Postoji indiferentnost i nezainteresovanost za društvena pitanja.Javlja se kao raspoloženje većih djelova stanovnika i omladine,naročito u periodima društvene krize.Karakteristično je razmišljanje:"Pošto ništa ne zavisi od mene nema razloga da ja prema ma čemu zauzimam stav i bilo šta preduzimam".

Depresija

Najjednostavniji odgovor je kroz delovanje na mozak. Pretrpimo li stresnu situaciju, u našem organizmu se luče stresni hormoni, štetne materije s razornim delovanjem na sve organe. Kod ljudi s otpornim nervnim sistemom stresni se hormoni luče ređe, manje i kraće. Kod osetljivijih ljudi luče se češće, jače i duže, a stradaju organi:od srca i krvnog sistema, preko želuca i gušterače do mozga. U mozgu stresni hormoni blokiraju djelovanje hormona raspoloženja te ubijaju milione moždanih ćelija. Ako je time pogođen centar za raspoloženje, osoba će manifestovati očeigledni pad raspoloženja - depresije.
             Stresne okolnosti koje najčešće izazivaju depresiju:
             • gubitak, smrt nekoga ili nečeg važnog, npr. voljene osobe ili kućnog ljubimca
             • samoća, odsustvo prijatelja ili ljubavi
             • teška bolest (vlastita ili u porodici)
             • porođaj, teška trudnoća
             • selidba, drastična promjena životnih okolnosti
             • siromaštvo, teški uslovi života
             • nezaposlenost ili besposlenost
             • beskućništvo,
             • pretrpljena katastrofa (npr.zemljotres, požar)
             • pretrpljeno nasilje (npr. silovanje, razbojništvo, otmica)
             • izloženost šikaniranju, zastrašivanju, pretnjama
             • sudski proces ili čekanje presude
             • zatvor ili čekanje izvršenja presude
Ostali depresogeni faktori:
             • manjak dnevnog svetla
             • smanjeno kretanje
             • nezdrava ishrana
             • neki lekovi, steroidi, alkohol, droge
             Što treba da znate o depresiji
             - depresija je poremećaj u radu delova mozga zaduženih za raspoloženje
             - postoji genetska predispozicija obolevanju od depresije
             - depresija nije ludilo niti sumanutost
             - depresija nije razmaženost ili umišljeno stanje
             - depresije se ne možete osloboditi snagom volje ili svesnim naporom
             - depresija nije stil života
             - depresija nije posledica načina razmišljanja
             - ne postoji "neopravdana" ili "bezrazložna" depresija
             - od depresije možete oboleti i bez životnih stresova
             - protiv depresije delotvorni su lekovi i psihoterapija
             - što je depresija teža ili duža, to su lekovi neophodniji od psihoterapije i obrnuto
             Kako se oseća depresivna osoba
             Osobe koje imaju depresiju svoje stanje nazivaju raznoliko. Mlađi kažu da su "u bedaku". Drugi kažu da su "u komi, dowunu", "u životnoj krizi", da se "osećaju grozno", da je "bolje da ih nema" i slično. Pogledajmo kako se osjeća osoba koja ima depresiju:
             • Prvo i osnovno što je muči jeste potištenost, odnosno duboko sniženo raspoloženje (lat. depressio = potištenost). Osoba pogođena depresijom je dakle nesrećna, utučena, tužna, katkad zapravo očajna i bespomoćna.
             • Osim što je potištena, pojačano je razdražljiva i osetljiva na stres, prigovore, uvrede, kritike i druge životne nepogodnosti.
             • Oseća se usamljeno, napušteno, nevoljeno i suvišno. Iako su joj pažnja i društvo potrebni, gužva joj smeta i čini je teskobnim.
             • Tipičan depresivac slabije se koncentriše, bezvoljan je, apatičan, trom i usporen, ništa ga ne veseli i ne motiviše.
             • Neke posljedice depresije usko su prepoznatljive na telesnom planu: poremećaj spavanja, apetita i polne moći, brže umaranje i iscrpljivanje, bolovi u raznim delovima tela i opšta nemogućnost ispunjavanja svakodnevnih obaveza.
Izvor


< Poruku je uredio pcelica Maja -- 2.12.2009 1:45:54 >

Nisam pratili pricu, pa ne znam cijim je muzevima, momcima... upuceno, ali evo jedan dobar sajt, sa odlicnim forumom na tu temu. Mozda ljudi misle da su depresivni, ali kada procitaju malo vise o tome, shvate da su ipak izvan svega toga. Distimija je cesca, kada se procitaju simptomi, kao da manje-vise svi bolujemo od toga

DEPRESIJA


_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

Mislila sam na sadasnju situaciju mm-a a isve sam to nasla na tom istom forumu!

< Poruku je uredio pcelica Maja -- 3.12.2009 14:09:37 >

e to imam upravo ja! iz mnogih razloga... i ne znam kako da se trgnem! iako imam divnu porodicu! 

Šta je Trini, što si tužna, jel hoćeš da kažeš da si u depresiji?

_____________________________

svako zašto, ima svoje zato......

trinny ja necu da popujem..nemoj pogresno da me shvatis mila...
Ali moram da kazem ovo...
Kao sto sama kazes imas divnu porodicu,imas bebicu malu...
Moram ovako ovo da kazem...
Da li ti znas,sta bih ja i mnogo devojaka ovde dale da imaju dete,da ih mile oci gledaju i traze paznju,
da znaju da tako malo milo bice zavisi od njih?!
Neka ti taj mali andjeo bude podsticaj da se izvuces..kuvaj nesto lepo muzu,pevaj svojoj bebi..lezite svi zajedno pa se gledajte,nemojte pricati samo se gledajte...pokusaj da se setis kako si pre bila dobre volje...pusti salsu igraj po kuci...

Ne daj svoju porodicu!!!!!!!


_____________________________

Dobro se dobrim vraća :)

Kako si divno ovo rekla Mari i ja mislim isto. Samo nisam u toku, nije me dugo bilo, ne znam šta se dešava u njenom životu, samo se nadam da će sve biti u redu. Trini

_____________________________

svako zašto, ima svoje zato......

ma, nazalost dodje momenat kad jednostavno ne moze covek da se trgne... pardon, ne da ne moze, vec ne ume... mene jedino i ova moja malecka i izvlaci kad je vidim i zagrlim i poljubim... al se jednostavno ne osecam ispunjeno, kao da mi malo fali da budem srecna i zadovoljna. Tako bih plakala, a ni suze ne mogu da pustim... mnogo sam drugacija nego ranije, lako planem i vise ne umem ni najmanje da se kontrolisem, nemam strpljenja, zivaca za ljude, desavanja...
Razmisljam i razmisljam sta je to sto bi me povratilo, al mi ne ide... a sve to hocu da ucinim samo zbog ove moje malecke, koja ni za sta nije kriva i zasluzuje da ima normalan zivot, a ne da se pati i razmislja kao ja! Samo jednostavno ne znam kako!
Ovo je neverovatno kako se osecam!
Volela bih da se odvojim od svih sa svojom porodicom... da otputujemo negde gde cemo moci na miru da rastemo!
Mm mi je rekao da sam postala jako negativna i prema sebi i prema ljudima i da to vise ne umem da sakrijem... i da zato svi beze od mene!

Imaš posao? 

mari, mazo...ja razumem trinny...
Nisam u toj situaciji ali razumem...i nije sve uvek tako jednostavno..
naravno da je srecna zbog bebe ali nekad nije to dovoljno...
Zivot je to ...menjaju se potrebe...stanje duha...sve se menja..

trinny, mozda bi lek i bio da otputujete negde..ako imate priliku...

Trinny, očito je da imaš problem i samo ga ti možeš riješiti ali prvo moraš da otkriješ uzrok, šta ti izaziva nezadovoljstvo, od čega bježiš?
Recimo ja sam se jako promijenila poslije poroda i kada sam mislila da mi je moje dijete sve na svijetu pa i muž i da mi ne treba više ništa, uskoro sam otkrila da nije tako da mi trebaju neke druge stvari koje ću sama izmisliti, stvoriti i koje će me usrećiti neovisno ni o kome.
Da ne bude zabune, moje dijete meni jeste sve na svijetu,broj jedan,vrh ljubavi i sreće, imam skladan brak ali moja osobnost traži nešto svoje...
Teško je ponekad to pronaći a ponekad se pomiriš sa situacijom da se neke stvari nikada neće promijeniti, evo ja se još uvijek mirim sa nekim činjenicama za koje znam da ne mogu biti drugačije a meni se nikako ne sviđaju i često me čine nesretnom ali bi mnogo više izgubila da bi to nešto ostvarila, ako razumiješ što hoću da kažem.

P.S. Nisam čitala KLIK ni uvodni post, zato ne kažem da je u pitaju depresija ni ništa slično...možda neko trenutno nezadovoljstvo za koje vjerujem da će proći...

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Trini jel živite vi sami ili si u nekom vidu zajednice?

_____________________________

svako zašto, ima svoje zato......

Ma, svaki covek padne u depresiju. I ja sam nekada bila takvog duha. Ali hvala Bogu nemam vise tih situacija. Trinny procice to. Veruj mi. Samo moras da budes jaka.

_____________________________

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi"


Jer smo tako u mogucnosti!

imam posao, ali je i to jedna od stavki koje me cine ovakvom ssada... jer znam da cu krv pro...sati kad se budem vratila sa porodiljskog, a moram tamo zbog kredita koje imamo, jer cu tamo imati vece primanje, nego da odem u neku drugu firmu, koja ko zna kako bi tolerisala novopecenu mamu, i u kojoj ne bih mogla neko vreme imati vecu platu od 25.000, a to mi je nedovoljno zato sto imamo 2 kredita koje otplacujemo...
Lu i Oti, tacno je tako, meni je beba sve na svetu, i bas zbog nje i uspevam nekako da se iskobeljam, ali ja ne zelim samo da se iskobeljam", zelim da budem zadovoljna sobom i kao sto Lu kaze, moja osobnost trazi nesto svoje...
ne zelim da budem sutra od onih isfrustriranih majki, supruga, koja je kivna na ceo svet, samo zato sto nije imala svoj mali kutak...
stvarno ne znam odakle da pocnem...

sada smo napokon sami... i mislila sam da ce mi to biti pocetak za izbacivanje depresije, ali nije... ne znam zasto!

Kakav god da je posao (ni moj nije bio divan), mislim da će te cimnuti iz ovoga u šta si upala. Mislim da je monotonija, jednoličnost života koja se desi mamama u godinu dana nakon porođaja, uzročnik ovakvih osećanja. I ja sam takva bila kao ti. Onda počneš da radiš, pa makar na poslu nije svaki dan potpuno isti... Iako je mnogo teže, jer te sem posla kod kuće čeka sve što i sada radiš, nemaš vremena da misliš previše, i raduješ se svakoj sekundici, počinješ da ceniš sitnice... Ne znam da li me razumeš. 

poptuno te razumem, i mm tako misli, samo sto je mene strah da ne budem jos depresivnija i nezadovoljnija, sto znam sta me ceka na poslu - borba sa izopacenim i zavidnim ljudima, a pritom nemam pojma kako cu biti bez bebe toliko sati, i da se pritom vratim kuci oko 17h-18h svim ovim obavezama koje imam i sad, jer nikad nisam bila ovako lenja... ja nisam ni znala sta je lenjost...
jel ovo nenormalnop razmisljanje?

Trini svašta se čovjeku nakupi i jednostavno htio ne htio upadneš u depresiju. Meni se to dešavalo, ali iz drugih razloga. Recimo ja i mm želimo bebu, a nikako da ostanem trudna. Drugo mladi smo, treba da uživamo u životu, a finansijska situacija nije baš najbolja, imamo kredite i dok poplaćamo sve, ostane nam dovoljno da se prahranimo taj mjesec. I tako iz mjeseca u mjesec uvijek neka borba sa svim i čovjeku dođe do zasićenja. I ja poželim da nas dvoje negdje se izgubimo, otputujemo, da bar malo zaboravimo na svakodnevnicu, ali ne može. Nego jednostavno moraš stvari da prihvatiš onakve kakve jesu trenutno, nadati se boljem i truditi se da nam bude bolje. Ti ćeš se izvući iz toga, samo je naišao period. Sve će se to jednom zvati juče, a ti ćeš pronaći sebe ja vjerujem u to

_____________________________

svako zašto, ima svoje zato......

Draga, nam kako ti je, i sama sam kroz to prošla, zamalo da rasturim svoju porodicu. Mm me molio da idemo kod psihologa ali nisam htela, mislila sam da nije do mene nego jednostavno, život je takav...ali nije. Na sreću, prošlo je ali uz puno muke, moje tuge bez razloga, nezadovoljstva...volela bih zbog dece i mm da svega toga nije bilo, ali eto bilo je. To ne možeš da kontrolišeš, to je osećanje, u tebi, ne možeš da ga izbaciš. Ja ti savetujem neku stručnu pomoć u smislu razgovora sa nekim ko ti može malo olakšati a vremenom će to proći, ne brini ništa.  Šaljem ti i budi jaka.

i ja sam tako samoj sebi pricala... verovala sam da kad dobijem dete, da ce sve to nestati... ali evo nije, a traje ceo moj zivot... samo se skupljalo i skupljalo i skupljalo... i zato se bojim svoje buducnosti... jer ne zelim da moje dete pati zbog mene ni u kom pogledu!

mislim da samo razmisljas unapred sta te sve ceka i onda te uhvati panika... i meni je tako ranije bilo, nije mi bilo ni do cega iako sam bila sama sa muzem al dok je on na poslu ja sam "umirala" kod kuce jer sam razmisljala previse o nekim stvarima koje nisam mogla tada da resim a narocito ne sama... sad je sve to iza mene... ne razmisljaj previse sta ce biti kada pocnes da radis samo se bespotrebno sada opterecujes... uzivaj sa bebicom i muzem   

e bas tako se i ja osecam... kao da nemam izlaza... i stvarno se nadam da ce to jednom nestati!
Joj, ne znate kakvu mi podrsku dajete...

pa verovatno je tako, i volela bih da jeste... al sta da radim, ja ne znam kako da se izborim sa tim!

Ne, to je sve sasvim normalno.

Bez bebe... prvih mesec dana ćeš biti zbunjena i uplašena, a posle ti se oko 17h neće ići kući.
Kakvi god da su ti ljudi na poslu, čućeš neki trač, neko će te iznervirati, nešto ćeš uraditi dobro i dobiti pohvalu, videćeš u autobusu neku Gospođu (vidi definiciju iste u temi Penzioniri)... IMAĆEŠ O ČEMU DA PRIČAŠ SA MUŽEM SEM O DETETU!