Internet je dostupniji nego ikad pre, komunikacijski ljudi brže dolaze jedni do drugih, pišu mejlove, pa se i ti mejlovi često izgube i ostaje štura i površna komunikacija tipa dodaj me za prijatelja na fb.. I tu je tek, po meni, jedan nakaradni odnos sveeeegaaa... A tek sms poruke... Robotizacija čista. Još u mobilnim telefonima imaju poruke koje je proizvođač uglavio tipa: Hvala ti! Vidimo se posle! Svako dobro! Primi pozdrav!

Pamtite li kada ste zadnji put napisali jedno pravo pismo na listu papira?
Kome je to bilo?
Pišete li često pisma?
Retko?
Imate li potrebu za njima?
Sećate li se Vašeg osećaja kada ste u sandučetu ugledali kovertu sa pisamcem?

Evo jednog pisma B. Miljkovića, meni izuzetno drago pismo "poznatih":



"Dragi prijatelju,
Ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Pre svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste to, ako se moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu. Ta žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba moga duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni. Bez Nje sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji više oblast čistog važenja i pevanja. Sada moje pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znalaA nije znala da zna. Pored Nje najopasnije misli pretvarale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobeći od onoga što sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me reč može ubiti. Ja sam najveći deo svojih pesama napisao pre nego sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik, tj. onaj koji nije ugrožen onim o čemu peva, koji ima jedan povlašćen položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednost i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta divna žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne može biti pobeda makoliko veliki bio. Izgubivši Nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umem da pišem. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće. Sećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih: "Jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik".Tek sada vidim koliko je to tačno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je poslednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim, ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne verujem da ću je nadživeti.

Želi ti sve najbolje

Branko
P.S.
Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o Njoj, počeću da mislim o smrti.


< Poruku je uredio eugenija -- 26.1.2010 1:35:14 >

_____________________________

ŽENA JE STENA!

Ja sam pismo zadnji put napisala pre nesto vise od godinu dana.
Imam drugaricu u Nemackoj i jedino sam njoj pisala pisma.
I uvek sam jedva cekala njeno pismo i tako bih bila srecna kad stigne.
Sad joj uskorije vreme nisam pisala ali cu morati uskoro ponovo da je iznenadim.

Prvo za Miljkovica!

Drugo, pisma pisem retko i uglavnom je to mom dragom, kumi, ljudima koji mi jako znace... Jer sada u svetu savremene komunikacije kada dobijem pismo ne smatram da mi je taj neko samo preneo odredjene informacije nego se i "zrtvovao" za mene. Naravno da bi mojoj drugarici koja zivi u Moskvi bilo lakse da iskucka mail ili me pozove preko Skypea, ali kada mi stigne pismo od nje to mi ulepsa sledecih mesec dana zato sto znam da je ona makar sat vremena sedela i pisala u neku svesku, skrabala po par puta redove da bi smislila neki lepsi nacin da to kaze, pa onda sve to prepisivala, kupovala markicu isla do poste, sanduceta i sve to da bih ja znala da li je ona ok, kako napreduje fax i da joj jako nedostaju nasi dugi razgovori na tvrdjavi... Poslednje sto sam napisala je pismo za mm, jer je on u vojsci, a vojnicima su se uvek slala pisma , jer sam ga vikend pre toga povredila i od plakanja narednih dana nisam mogla sve da izgovorim pa je bilo lakse napisati a i nadala sam se da mu mozda i na taj nacin mogu pokazati koliko mi znaci...

_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

Jao Lot, kako si sve lepo opisala i podelila taj intimni deo svega sa nama! Hvala ti!

Videla sam i tvoju prijateljicu i njenu rusku poštu i ruku u rukavici (ovo nisi napisala, ali ja sam dodala u mašti, jer sam zamislila rusku zimu, pa sigurno joj je bilo hladno i ponela je rukavice do pošte )

Ja imam sanduk pun pisama što sam dobijala najviše od tate, kume, nekih davnih prijateljica, nekog crnca iz Gane s kojim sam se dopisivala, sve ih čuvam. Pisala sam ih često, često. Dobar osećaj kod pisma je taj što ga uvek možeš uzeti u ruku i prigrliti svaku reč.. Možeš pismo maziti, prisloniti na grudi, staviti pod jastuk, nakapati ga suzama............

_____________________________

ŽENA JE STENA!

He he! Nema na cemu, sa vama ovde je lepo deliti lepe stvari! Meni kada je stiglo prvo pismo od nje imala sam osecaj da se od silnog drugarstva ta sva zima koju je osecala dok je setala da ga posalje pretvorla u toplinu prijateljskog zagrljaja!
A to da mozes "prigrliti svaku rec" zvuci prelepo i sve govori o tome koliko su pisma posebna i nezamenjljiva!

< Poruku je uredio lothroniell -- 26.1.2010 1:58:01 >

_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

odavno nisam napisala pismo.. cak mi je postalo mrsko i razglednice da saljem.. sva ta "robotizacija" nas je poprilicno ulenjila..
dopisivala sam se preko pisama do nekog 8 razreda sa drugaricom koja zivi u italiji koja mi je kao sestra..tacno sam znala kad da ocekujem njeno pismo.. odmah da otvaram sedam i odgovaram.. ove poruke sms, skype, msn i ostalo.. nekako nije to to... tastatura..ta slova, nema to vise dusu...secam se kako sam svasta skrabala po pismu, crtala coveculjke, lepila nase slike i tako slala, svako pismo je bilo rpica za sebe..
ovo sad je sra **.........


_____________________________

saljem ti bebi prasinu draga! Nek uspe!!! ... by Verus ! :D

A sad Ivona kaze "Verus..al si mi zaprasnjavilaaaa mamuuuu" !!!!

:D :*:*:*

Cipiripička, imaš li još njenu adresu?

Šta misliš da je iznenadiš?


_____________________________

ŽENA JE STENA!

Eugi to je ql ideja!!!

_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

COVECE
a ja sam budala bre..nalozim se uvek za Ng kupim muzicku cestitku i eno mi par njih u ormanu..sve su trebale biti dalekooooooo

a mogla bi da znas!
napisacu joj pismo i ubaciti nasu sliku kad smo bile male..chuchimo pred jelke u parku..tako samo se slikale kad smo imale 4 godine, i kad smo imale 19 isti par..ista jelka, ista poza, isto drugarstvo...


_____________________________

saljem ti bebi prasinu draga! Nek uspe!!! ... by Verus ! :D

A sad Ivona kaze "Verus..al si mi zaprasnjavilaaaa mamuuuu" !!!!

:D :*:*:*

... Drugacije pismo!

_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

adresa via beato egidio 5 , postanskog broja se ne secam.. perugia... lako cu ga naci.. 

_____________________________

saljem ti bebi prasinu draga! Nek uspe!!! ... by Verus ! :D

A sad Ivona kaze "Verus..al si mi zaprasnjavilaaaa mamuuuu" !!!!

:D :*:*:*

Joj Cipiripička ajd obećaj da hoćeš, ova romantična duša se već naježila

_____________________________

ŽENA JE STENA!

I ova! A kada to uradis da nam preneses sta bi dalje!!! Ubice me ova romantika!

_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

hocu majke mi, ionako sam danas bila na 3 coska..slala mi je 3 sms ja nisam odgovarala jer me je pitala o mojim aktuelnim problemima a meni se nije pricalo 

sad cu da se iskupim za to...


_____________________________

saljem ti bebi prasinu draga! Nek uspe!!! ... by Verus ! :D

A sad Ivona kaze "Verus..al si mi zaprasnjavilaaaa mamuuuu" !!!!

:D :*:*:*

osh da skeniram kad ga srocim? 

_____________________________

saljem ti bebi prasinu draga! Nek uspe!!! ... by Verus ! :D

A sad Ivona kaze "Verus..al si mi zaprasnjavilaaaa mamuuuu" !!!!

:D :*:*:*

Heh! Da mi je neko kada sam imala 15, 16,17 godina rekao da cu ja izgovoriti da sam romanticna ja bih ga sutnula (bukvalno)... Ali dodje vreme kada sebi priznas sve!

_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

Ja sam volela, sad ne znam tačno ali Pavićev roman o Heri i Leanderu... mislim Unutrašnja strana vetra... Uh. Pa pisma Onjegina onoj Tatjani...ako se ne varam, davno beše...

Pisala sam pisma mojoj prvoj ljubavi ali sam ih pisala u svom dnevniku, to je bilo baš iz srca. Mogla bih roman da objavim s tim pismima...

Joj Tatjana i Onjegin... Di me nadje???

_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

Ne sećam se ni ko je to pisao, samo znam da je taj nesretni Onjegin mnogo voleo Tatjanu

Aleksandar Srgejevic Puskin je to pisao, a oboje su se jako voleli!


TATJANINO PISMO ONJEGINU

Pisem vam – sta bih znala bolje?
I sta vam vise mogu reci?
Sad zavisi od vase volje
Prezrenje vase da l’ cu steci.
Al’ ako vas moj udes hudi
Bar malo trone i uzbudi,
Vi me se necete odreci.
Da cutim ja sam prvo htela,
I za sramotu mojih jada
Ne biste znali vi ni sada,
Bar da se nadam da sam smela
Da cete opet k nama doci
I da cu ma i retko moci
U selu da vas vidim nasem,
Da se veselim glasu vasem.
Da vam sto kazem, pa da zatim
O istom mislim i da pamtim
Dane i noci duge sama
Dok ne dodjete opet k nama.
Al’ osobenjak vi ste, znamo,
Teska vam je seoska cama,
A mi… mi nicim ne blistamo,
No iskreno smo radi vama.

Sto dodjoste u nase selo?
U stepi, gde moj zivot traje,
Ja ne bih srela vas zacelo
I ne bih znala patnja sta je.
Smirivsi burne osecaje,
Mozda bih jednom (ko ce znati?)
Po srcu nasla druga varna
I bila bih mu zena smerna,
A svojoj deci dobra mati.

Drugi!... Al’ ne, ja nikom ne bih
Na svetu dala srce svoje!
Oduvek tako pisano je…
Nebo je mene dalo tebi;
Moj zivot sav je jemstvo bio
Da cu te sresti izmedj’ ljudi;
Znam, bog je tebe uputio,
Moj zastitnik do groba budi…

U snove si mi dolazio,
I nevidjen si bio mio.
Tvoj pogled me je svud proganjo,
U dusi davno glas odzvanjo…
Ne, nije mi se san to snio,
Jer cim si uso, ja sam znala,
Sva premrla i usplamsala,
I rekla: on je ovo bio!
Ja tebe cesto slusah sama;
Govorio si sa mnom jednom
Kad prosjaku pomagah bednom
I kada blazih molitvama
Buru i jad u srcu cednom.
Zar ti i onog trena,
O prividjenje moje drago.
Promako kroz noc kao sena,
Nad uzglavlje se moje sago
I sapnuo mi reci nade
Ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti? Cuvar duse mlade
Il’ kobni duh sto kusa mene?
Utisaj sumnje sto me guse.
Mozda su sve to sanje moje,
Zablude jedne mlade duse,
A sasvim drugo sudjeno je…
Nek bude tako! Sto da krijem?
Milosti tvojoj dajem sebe,
Pred tobom suze bola lijem
I molim zastitu od tebe…
Zamisli: ja sam ovde sama
I nikog nema da me shvati;
Sustajem i moj um se slama,
A nemo moje srce pati.
Ceka me; nade glas u meni
Bar pogledom ozivi jednim,
Ili iz teskog sna me preni
Prekorom gorkim i pravednim!


Zavrsih! Da procitam, strepim…
Od stida nemam vise daha…
Al’ vasa cast mi jemci lepim
I predajem se njoj bez straha…


_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

ONJEGINOVO PISMO TATJANI

Znam, razjasnjenje tuzne tajne
Duboko ce vas uvrediti.
Kakav ce prezir plemeniti
Izreci vase oci sjajne!
Sta hocu? s kakvom zeljom kobnom
Otvoricu vam srce svoje?
Kakvom ce sad veselju zlobnom
Povoda dati pismo moje.

Kada je u vasem srcu cednom
Neznosti iskru spazih jednom.
Da verujem joj nisam smeo;
Navici nisam dao maha,
Slobodu praznu nisam hteo
Da izgubim pun cudnog straha.
Jos jedno nas je rastavilo…
Nesrecni Lenski tad je pao…

Od svega sto je srcu milo
Srce sam tada otrgao;
Nevezan nicim, ja sam zatim
Mislio da sloboda moze
Da nadoknadi srecu: Boze!
Kako pogresih, kako patim!
Ne, da vas vidjam, da vas pratim.
Da svaki osmeh, pogled hvatam
Na vasem licu i da patim,
Vas glas da slusam i da shvatim
Svom dusom svojom vase cari
I savrsenstva od svih veca.
Da premirem kraj vas u stvari,
I da se gasim… to je sreca!

A ja sam lisen svega toga;
Zbog vas ja lutam svetom grubim;
Svaki je cas zivota moga
Dragocen, a ja zalud gubim
Vec ionako teske dane
Sudbinom gorkom odbrojane.
Moj vek ce skoro da se skrati;
Al’ da bih bio ziv, u svesti,
Ja svakog jutra moram znati
Da cu vas tokom dana sresti…

Bojim se da se plase
Od moje molbe oci vase
Ko od lukavstva koje kujem…
I gnevni prekor ja vec cujem.
Da znate kako strasno boli
Ljubavnom zedji biti moren,
U mom srcu koje voli
Gusiti nemir strascu stvoren!
Ja zudim da kraj vasih nogu
Sa suzama i bolom slijem
Svu ljubav, molbe, sve sto krijem;
I sve sto jos izreci mogu!
A mesto tog, hladnocom laznom
I rec i pogled ja oruzam.
Govorim s vama o nevaznom
I veseo vam osmeh pruzam!...
Da protivim sebi, strasti,
Vise u moci nije mojoj.
Resih: u vasoj ja sam vlasti
I predajem se sudbi svojoj.


_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

Gde ih iskopa?