Baš sam pre neki dan gledala neku emisiju, nisam je uhvatila od početka, te ne znam ni čija je originalno, kod nas je išla titlovano na RTS, i napisah i bla bla da obratite pažnju. Uglavnom, neka profesorke (ne znam čega, jer nisam uhvatila od početka) se bavila raznoraznim proizvodima, istražujući da li bi se našli u njenoj korpi pri kupovini. Tako je recimo odlučila da ona probiotik ne bi uzimala svakodnevno, jer je vršeno istraživanje na čini mi se 50 ljudi i zaključeno je da je većina dobro reagovala na njega, međutim, veliki procenat ljudi je čak doživeo pogoršanje, te da proizvođači probiotski jogurta smeju reći da provereno poboljšava probavu kod većine ljudi, ali da je to čista igra reči. Zatim je ušla u prosečnu kuću, žive žena sa tri sina i psom, i uzela je briseve da vidi šta se sve nalazi na nekim običnim mestima, npr, neku bakteriju su našli na mišu od kompa, i onda su na tim bakterijama isprobali proizvode, one prs-prs antibakteriske. I dokazano je da deluju. Uglavnom, tako dođoše i do organske hrane, te su predstavili obe strane medalje. Oni koji gaje organsku hranu pravdaju se da u životinju ulazi samo najobičnija trava koja nije prskana (niti išta štetno ima u zemlji iz koje raste), a voće i povrće đubre isključivo stajskim đubrivom koje dobijaju od zdravo hranjenih životinja. Na to ja konstatujem - e, pa, da, super, logično je. Ali onda ide druga strana priče, koju nisam skroz propratila jer je Luka nešto tražio od mene, uglavnom, ovi što gaje povrće kažu da dodavanjem razne veštačke dohrane u đubrivo, oni tačno kontrolišu i sigurni su šta je u tom povrću, za razliku đubriva od neke tamo trave koja je kao na zdravom zemljištu. Takođe, zapamtila sam i momenat kada su prikazali svinje koje nisu bile u staji (oboru .. ja slabo stojim sa životinjama, ne znam u čemu žive svinje ), već su bile u jednoj kao hali, koja je dole imala neki plastični pod sa rupama. Vlasnik je objasnio da je to tako mnogo bolje, jer se svinje ne valjaju u svom izmetu. I eto i ta druga strana mi je takođe logična.
Na kraju je profesorica pitala zašto se ne napravi neko istraživanje da li je organska hrana zaista bolja od neorganske i završi se priča? Objašnjeno joj je da bogati, koji bi mogli finansirati takvo istraživanje, su mahom vlasnici neorganske proizvodnje (ili su pak totalno nezainteresovani za tematiku), tako da je istraživanje neisplativo izvršiti jer rezultati bi svakako bili da organska hrana nije zdravija od neorganske (to joj je naravno rekao uzgajivač organske hrane).
Sve u svemu mislim da je u Srbiji jako teško naći organsku hranu.