Drage moje,
svi nosimo različita iskustva iz porodilišta, neko dobra, neko loša, pa bi trebalo da ih podelimo kratko i jasno na jednom mestu.

Ovu temu sam otvorila pre svega da pomognemo našoj članici PoisonEve koja se bavi istraživačkim radom a u cilju objavljivanja novinarskog članka u jednom od naših dnevnih listova.

Dakle, ono što je potrebno - navedite koje je porodilište u pitanju, navedite kako je tekao porođaj i odnos osoblja prema vama tokom porođaja i/ili ostajanja u bolnici ( nakon porođaja, tokom održavanja trudnoće...) I što je bitno da li ste platili lekarima, babicama... "jer se to podrazumeva" odnosno ste bili prinuđeni na takav izbor da bi imale bolji tretman ( muževi platili tokom porođaja da bi se izveo carski...). Da li se tretman osoblja prema vama promenio kada je nekome plaćeno ili ne.


Na kraju, smatram da bi ovo mogla da bude jedna kvalitetna tema iz koje bi mnogo šta moglo da se nauči.

Ja sam se porodila pre mesec dana u bolnici narodni front iz koga nosim jako ruzno iskustvo od pre desetak godina a vezano za bartolinijevu zlezdu. Narodni front mi je bila poslednja varijanta za porodjaj ali kako u drugim bolnicama nema epidurala, ostala je kao jedina varijanta. Kad kazem nema epidurala mislim na to da se u visegradskoj epidural dobija besplatno ali samo uz ludu srecu ili da se plati nekome, u gradskoj od 5 anesteziologa samo 2 znaju da daju pa je kocka da li cu upasti bas u njihovo dezurstvo, za dragisa misovic treba veza od pocetka trudnoce i u zemunskoj su ukuinuli davanje epidurala. Elem, nisam ocekivala nista lepo ali su me doktori i babice demantovali. Imala sam vezu u smislu da je dr sa prijema (ispostavilo se da zna drugara koji je doveo mene i mm) posle 10 sati porodjaja zamolila dr da me ne vode na carski nego da me porode prirodno. I svi su se maksimalno potrudili, te me uz nadljudske napore tako i porodise. Malo je drugacija slika na odeljenjima, sestre umeju da budu nadobudne i da ti ako zoves lekara jer ti treba pomoc odbruse da ti nije nista i da pozuris sa izlaskom iz wc-a jer ceka druga zena (imala sam uzasne napone kao na porodjaju i mislila sam da cu se onesvestiti kad sam zvala sestru), i da misle da se foliramo ali sam to negde i ocekivala. U sustini zanemarljivo los odnos lekara, a sestre kao sto vec rekoh klasika-popile svu pamet ovoga sveta. Doduse u tu grupu stavljam i cistacice jer mi je i cistacica drzala predavanje o naponima i foliranju posle porodjaja.
Nisam platila nikome nista, osim epidurala za koji se dobije fiskalni racun.
Sutra kada bih se opet poradjala izabrala bih ovu bolnicu kao najblazu varijantu ocajnog stanja u nasem zdravstvu.

_____________________________

But it ain't how hard you're hit; it's about how hard you can get hit, and keep moving


Honey, I'm Home

Evo izgleda da cu ja prva. Porodila sam se u Betaniji. Lezala sam tamo i na patologiji par dana. Za pocetak da kazem da nikom nista platila nisam (pod tim podrazumevam nikog ni castila nisam) i iskreno nemam zamerki. Ako je trudnica ljubazna prema svima njima i lepo se pita i uljudno takav odgovor i dobijas. Cak su se na porodjaju i salili sa mnom, obilazili me recimo na nekih 45 min, znaci ne cesto ali znaju oni kad treba cesce da obilaze pacijente kad redje. Porodila sam se prirodno, i takodje na samom stolu se babica cak i nasalila sa mnom da smo se svi u sali smejali kad je moja cerka ugledala svetlost dana . Nakon porodjaja sestrica me odvela do wc-a, umivala me (zamalo da se onesvestim), pokaale mi kako da dojim, jedna sestrica je dolazila i uvek mi namestala cerkicu na grudi i pokazivala kako treba. Iskreno zamerke nemam. Jedino je tesko naci sestru bas kad ti trebaju, hodnikom prodje pedijatrijska a meni je bas trebala akuserska i obratno (al to je vise kao Marfijevo pravilo). Cak su i cistacice bile ljubazne, ostavljale su hranu majkama koje su spavale za vreme obroka da mgu kasnije da pojedu. eto ja nahvalih ozloglasenu Betaniju, ali ja stvarno nisam imala nikakvih neprijatnih situacija

Wivern, a koliko je sad epidural u Narodnom forntu? Je l' postoji opcija izabranog lekara? Ti si, ako sam dobro razumela, platila samo epidural?

_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

i ja nosim pozitivno iskustvo iz BEtanije, ali samo zahvaljujuci tome sto me je preuzela babica koja je andjeo. prva koja me je uvela u predporodjajnu salu je bila nalik najgoroj nocnoj mori, ono da vice na mene sto nisam legla na krevet iako mi je rekla da sednem jer se po njoj podrazumeva da treba sve da znam, da joj citam misli iako mi je prvi porodjaj, jako mi je zao sto joj nisam cula ime (kratka kosa, oko 45 god, naocare...) a onda dolazi u sobu jedan andjeo zvani Daliborka i od tada sam u njenim rukama., divna je bila, i mislim da mnogo zavisi od babice kakav ce ti porodjaj biti. ako je ljubazna i strucna nema problema, a moja babica je bas takva bila. kasnije je sve bilo ok, jeste da bi bilo lepo da ima vise pedijatrijskih sestara ali i ove jadne sto trce oko porodilja i beba su bile odlicne. niko mi nije trazio pare...
ali iskustva od poslednjih godinu dana su takva da me je vise sada strah da odem na porodjaj nego prvi put

Betanija je za mene noćna mora.
Neću ništa da navodim opširno, osim "sitnice" da sam, dok sam ležala u šok sobi, imala želju da polomim obe noge blajhanoj kravetini sa tetovažom - medicinskoj sestri u ranim dvadeset_im, koja je celu noć lupala svojim nanulama na štikle po sobi. To je bilo strašno. Kasnije je prestala da lupa - kad je i sama zaspala, pa smo mi nju pazile a ne ona nas.
O agoniji hitnog carskog reza nemam želudac da pišem.



< Poruku je uredio Buba Mira -- 15.12.2014 22:54:17 >

Mrzim kad me izbaciiiiiiii a napisem post od 50 km.
Poison epidural se placa pre nego sto izadjes iz porodilista, da ne bude platio si a nisi ga dobio, i kosta 12 000. Zaboravih da napomenem da sam se poradjala sa dve smene, i nemam zamerki ni na jednu od te dve.
Mozda ja i nisam merodavna jer nosim bas grozna iskustva iz bolnica inace pa mi je ovo bila banja

_____________________________

But it ain't how hard you're hit; it's about how hard you can get hit, and keep moving


Honey, I'm Home

Dva carska u Betaniji, Novi Sad. Ja nisam platila ništa, a dal su možda moji roditelji nešto častili - nemam info.
Zamerke na lekare nemam, čak ni na sestrice posebno.
Tačnije, sa prvog carskog se sećam jedne sestrice iz noćne smene koja je preterano mirisala na parfem, žvakala žvaku iz zaleta, prevrtala očima kad je nešto pitaš i navlačila gumene rukavice do lakata ako treba podmetač da nam promeni, ostale su sve bile divne! Čak sam se požalila da me boli ruka na mestu gde je bila braunila, da mi se čini da je začepljena vena, jedna divna sestrica mi je masirala ruku i stavljala obloge. Zaspala sam, i kad sam se probudila, ostala mi je samo jedna boca, rekla su mi ženice iz sobe da je sestra dolazila svakih 10min da masira i menja obloge, i menjala boce da što pre isprimam sve. Zamislite koliko je bila nežna kad ja nisam ni osetila.
Sa prvog CR imam zamerku što se nisu trudile oko grudi i dojenja. Dođu, stave bebu na sisu i odu, a bebi ispadne sisa iz usta u roku od odmah. I ustvari niko mi nije pogledao grudi, izašla sam sa kamenjem a ne sa grudima. Na drugom CR je bila malo bolja situacija, više su se trudile, i masirane su grudi, pokazivale su kako se to radi. Mislim da je svest o pomaganju pri dojenju dignuta na malo viši nivo između moja dva cr (2006. i 2010.g).
Ja nosim dva pozitivna iskustva iz Betanije! Nije Hyatt, to je bolnica, i ja sam krenula sa veoma niskim očekivanjima, tako da sam dobila više nego što sam očekivala.
Ipak, valjalo bi promeniti dušeke na krevetima!

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

Odakle da počnem?!
Sada već daleke 2005. ostala sam u drugom stanju bez ikakvih problema. ALi trudnoća nije išla kako sam se nadala. Vrlo rano krenulo krvarenje, stvorio se hematom i na kraju završim na patologijii trudnoće u niškoma GAK. Poslao me moj dr iz DOma zdravlja jer je bio zabrinut i jer "nije više znao šta da radi". Na njegovu preporuku javim se dr Miši Stefanoviću, koji me primi preko volje, pogleda, kaže ima hematom, al nije strašno, sve će to proći. Potvrdi terapiju koju mi je dao moj dr i ostavi u bolnici na par dana na posmatranje. Kao ajde pošto te poslao taj i taj dr da ne bude da nisam hteo da te primim. Nakon nekoliko dana provedenih na patologiji taj isti dr pošalje me kući rečima:" Danas su trudnice mnogo razmažene! Samo plačete! Nema dovoljno mesta na patologiji. Idite kući". I ja odem kući. I vratim se u bolnicu nakon nekoliko dana sa nenormalnim krvarenjem. Dežurni dr nije znao šta će samnom. I još me pita pa pobogu zašto vas poslali kući! Toliko krvarite da vam i život može biti ugrožen! I tako ostanem na patologiji još mesec dana. Niko me posebno ne prati i ne gleda. Dok se sa odmora nije vratio tadašnji šef patologije čuveni Mika Radović. On je jedini malo više pažnjje obratio na mene i na kraju rekao:"Ćero neću da te lažem. Od ovoga verovatno ništa nema. Mi ne možemo ništa. Čekamo da priroda kaže svoje!" To mi je samo i trebalo. Da znam šta se dešava a ne da bauljam u mraku! Nakon par dana spontani. Ja sama u sobi sa dežurnom sestrom. Dežurna tog dana dr Vera Dimić na poziv sestre ulazi u sobu, pogleda me i kaže:"Nemam vreme da se time bavim" Okrene se i ode! Verujte mi da pobačaj u 15-16 ned trudnoće izgleda kao mini porođaj. Puca vodenjak, bolovi su tu, samo kraće traje. Hvala sestri koja je sve vreme bila uz mene! Šteta što joj ne znam ime! Onda ona onako uplašena zove da me neko od dr primi u sali. Jedva se nakon sat vremen nađe jedna mlada dr. Radi mi reviziju materice na živo, bez anestezije, bez ikakvih lekova protiv bolova. Kao da me je živu drala! Milsila sam da ću da umrem na stolu. Hvala joj što je bila relativno brza i što je dobro odradila svoj posao.
Posle ovoga nikako da dođe do trudnoće. A ja naučim lekciju! Nađem dr koji radi i u bolnici i privatno. Čujem da je usvojio dečaka jer nije mogao da ima svoje dete. I tako krenem kod njega.
Nakon skoro 5 god. konačno trudnoća! Idem privatno kod dr, kad sam ostal au bolnici da se porađam, moj muž ga zove, on se javlja iako je subota ujutru i zove dežurnog kolegu! Dežurni dr ulazi i kaže da je zvao Bojan i da ne brinem. Probušio vodenjak u 12h, dao indukciju i u 16h rodio se Danilo! U sali sjajna atmosfera. Babice i dr raspoloženi, pomažu, teše da će sve brzo biti gotovo, pričaju šta da radim kad krenu kontrakcije.... Sečena malo, ušivanje nisam ni osetila. Utisak iz sale kvare pedijatrijske sestre na 4 spartu porodilišta! Naročito problem noću. Porodila sam se u subotu popodne, u nedelju na ponedeljak nema sestre nigde! Treba u 23 pa u 2 da donese mlkeo za bebe. Nje nema. Ja nemam mleka. Danilo vrišti. Setim se da mu dam malo vode. On se smiri, pa nakon sat opet u vrisak. Vrišti još jedna beba. mama takođe nema mleka. Na spratu nijedne jedine sestre! Setitm se tek pred zoru da dam ženi koja ima mleka da ga podoji. Sestra došla u 6 ujutru. Još se i svađa samnom što se šetam po sobi sa bebom u rukama! Da nisam držala Danila u rukama mislim da bi je prebila na licu mesta! Onda kreće jutarnja smena i ulazi u sobu glavna sestra i unosi sunce! Svanule je tek kad se ona pojavila, isprašil aneodgovrnu kolegenicu, otvorila prozore, naredila da se pod hitno donese mleko i presvlaka za bebe. Nikad joj to neću zaboraviti! Izašli smo iz bolnic enkaon dugih 7 dana jer je Danilo imao žuticu. Jedva sam čekala da pobegenm iz porodilišta. Dr pedijatri koji gledaju bebe su takođe bile neljubazne i bezobrazne. Morala sam iz karztona sama da čitam šta je sa mojim detetom i kakvi su mu rezultati. Jedva sam dočekala da izađem!
Sledeća trudnoća opet problemi sa hematomom i krvarenjem. MOj dr me pošalje svom kolegi na patologiju. Tada za razliku od one 2005 sve savršeno. Ili skoro pa savršeno. za sestre na patologiji nemam reči! Fenomenalne su! Sve j epod konac, sve sređeno, tu su kad zatreba. Pa ipak kad je krenuo pobačaj, u 17 ned. trudnoće, ja sama u sobi sa još dve žene koje su ležale samnom. Sestra stigla kad je maltene sve bilo gotovo. ALi ne zameram joj. Posle sam saznala da je bila užasna gužva tog popodneva. NEkoliko hitnih carskih, nekoliko porođaja krenulo iznenada. Moj dr zvao svoju kolegenicu da me što pre primi u salu id ase odradi revizija. Sve je izašlo već samo, ali su morali da provere. Insistirala sam da mi se da neka anestezija. Data lokalna. Anesteziolog komentarisao da se uvek daje anestezija. Rekoh e nije tako! Ja već jednom preživela sve na živo i više nikad u životu. Dr koji me vodio na patologiji nije radio tog popodneva. Sutradan odmah došao da me poseti iako nisam više bila na njegovom odelenju. Posetio me i moj dr istog tog jutra. Zamolila sam ga da urgira da već sutradan puste kući. I tako je i bilo. Da kažem i koju o odelenju konzervative na kom samttada provela sva dana. Sestre su većinom mlade i nekulturne. Ne vode brigu o pacijentima iako imaju pasijente koji se kod njih oporavljaju od operacija. Dve starije su fenomenalne. Brižne, odgovorne.
Porođaj sa Nikolom je bio fenomenalan! Takav porođaj bi poželela svim svojim prijateljicama! Primio me moj dr onog popodneva kad je dežurao. U 8 probušen vodenjak i data indukcija u 10 min do 10 rodio se Nikola iz jednog jedinog napona! Svega tri dana provela u porodilištu. Iznenadila sam se kada sam videla da su se stvari promenile na bolje. U odnosu na 2010. god mnogo je čistije, pedijatrjske sestre preko noći na sat vremena obilaze porodilje koje su sa bebama. Sve reči pohvale zaista! Hrana je i dalje bljak i takva je situacija u celom Kliničkom centru Niša. I idalje se dešava da žene budu vređane tokom porođaja - moja cimerka je to doživela iste one noći kad sam se i ja porodila. I to od dr koji je i profesor na Medicinskom fakultetu!
Epidural u Niškom GAK i dalje zvanično nije dozovoljen, tj ne može ga dobti ko želi već samo ona porodilja kojoj to odobri komisija. Sigurna sam da je dobiju i one koje to dobro plate, naravno ispod ruke.

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

GAK Nis..
Iza sebe imam 3 porodjaja i tri razlicita iskustva. 2005 prvi porodjaj,uslovi katastrofa,pocev od wc-a do samih soba i grejanja...znaci uzas. Odnos prema trudnici/porodilji takodje uzas pocev od lekara do cistacica...uradjen hitan CR,u bolnici ostala dve nedelje,nije bilo tople vode,kupatilo u reonviranju,grejanje slabo,porodila sam se na -20 te godine u februarau,ne mozes da dozoves sestru da ti bar cebe da.
2008 drugi porodjaj,druga prica..pored toga sto sam imala svog lekara koji mi je zakazao CR i sve je proslo u najboljem redu,te godine mislim da je krenula online peticija na netu,tj.nesto poput zalbe na odredjene lekare i sestre,pa mislim da je i to imalo uticaja da se uslovi/odnosi malo poboljsaju...
2013 treci porodjaj,nedelju dana na patologiji,uslovi odlicni,cisto,imaju klimu,topla voda uvek,sestre odlicne,tu su sve vreme na odelenju. Nakon CR intezivna nega odlicna,sestra je maltene pored kreveta,pomazu u svakom trenutku,i na odelenju je ok...pohvale i za sestre iz bloka,moj bebac je bio samnom odmah 3,dana i ostaja preko noci,ali su one dolazile da vide da li mi treba pomoc i kako je beba.
Mislim da veliki udeo u tome ima i novi direktor GAK Nis,jer se sve promenilo na bolje od kako je on tu. E sad uvek ima po neki izuzetak..ali generalno jaka 9 za nisko porodiliste. Ako bog da zdravlja pisacu vam za 5 meseci jos jedno iskustvo.
Btw.nista nisam platila,ni CR, ni lekaru ni sestrama,nista,niti mi je bilo ko trazio nesto.

< Poruku je uredio serpica -- 16.12.2014 13:33:48 >

_____________________________

"Zena je nastala od covekovog rebra,a ne od njegovih stopala da se gazi po njoj,ne od njegove glave da se zenom vlada,vec od njegovog boka da mu bude jednaka...ispod ruke da bude zasticena i pokraj covekovog srca da bude voljena..."

Šerpi i ti bila tamo 2005?! Jao bilo je baš grozno! ustajala sam u 5 ujutru da se istuširam koliko toliko toplom vodom. Sad bar uvek ima tople vode. I neverovatno je čistije nego tada.
A hrana je idalje katastrofa! I na GAK i na Internoj dečijoj klinici. Imam negde sliku parčeta salame podriguše i parčeta hleba - doručak za trudnice koje održavaju trudnoću i treba da se zdravo hrane!
Porodilje dobiju čaj i keks ili griz ili šolju mleka. I od čega
e molim te da ti nadođe mleko?! Od keksa i čaja?!

Zaboravih - i ja ništa nisam platila. Mm je ekipi koja me porodila odneo sok i ćevape čini mi se. To je njegova želja bila. Dr nisam ništa odnela ni nakon izlaska iz bolnice.
Glasvnoj sestri sa Baby friendly moj muž doneo cveće. I prvi put je bila divna i drugi put. Zaslužila je.

Slažem se sa Šerpi da je situacija mnogo bolja od kad je dr Bojan Lukić direktor klinike! Prvi put sam sada videla da u vizitu direktor klinike dolazi obučen u svoj mantil a ne u odelo i sa kravatom. I ne ulazi u sobu porodilja sa bebama ako nema preke potrebe. Svaka mu čast!

< Poruku je uredio Modessty RR -- 17.12.2014 11:02:23 >

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

Mod Lena je rodjena 2005
A hrana je stvarno bljak....mada je nisam birala jela sam skoro sve,ali su mi i donosili

_____________________________

"Zena je nastala od covekovog rebra,a ne od njegovih stopala da se gazi po njoj,ne od njegove glave da se zenom vlada,vec od njegovog boka da mu bude jednaka...ispod ruke da bude zasticena i pokraj covekovog srca da bude voljena..."

hrana je problem u celom kliničkom centru jer im je jedinstvena kuhinja. Recimo Danilo je na Dečijoj klinici dobijao svaki dan pire krompir za ručak! Meni su donosili klopu svaki put kad sam ležala na GAK a naročito kad sam sa Danilom bila na IDK.

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

Hrana je i dalje ocajna...vidim da su im za dorucak davali hleb, 2 medica i casu jogurta-ne znam kako se med i jogurt trpe.


< Poruku je uredio daca77 -- 17.12.2014 11:18:00 >

E sad kad spominjete hranu moram da napomenem da je hrana ocaj zivi, a porcije uzasno male. Da mi nisu donosili plazmu i da nisam izasla za dva dana crkla bih od gladi. Ja sam jesna i meni ono nije dovoljno, 2 parceta hleba za dorucak sa malo dzema i putera? Pa to je malo i mojoj sestricini od 6 godina. I uzgerd je u tom trenutku nacelnica odelenja naredila da porodilje koje nisu sigurne da ce jesti (da ce im se dopasti to sto jedu) ne uzimaju obrok jer smo razmazene i bacamo hranu. Mislim da ne moram da vam objasnjavam ukus te hrane, npr sutlijas za uzinu nije video mleko, sama neka voda i par pirinca bez trunke secera.

_____________________________

But it ain't how hard you're hit; it's about how hard you can get hit, and keep moving


Honey, I'm Home

Ja se uopšte ne sećam hrane, ali to je valjda jer mi je svejedno šta jedem. Generalno nisam probirljiva, jednom sam u životu ustala od stola, ručak je sklonjen i nisam dobila ni vode do večere, i više mi se nikada nije desilo. Jelo se šta je na stolu, tako da je moj odnos prema hrani... pa, nema ga. Jednostavno, ako je nešto što ne volim, ne jedem, ili ako sam zaista gladna - poješću.
Sećam se veče pred CR sam dobila kobaju neku, mislim uz pasulj, pojela sam hleb. Posle CR se ne jede svakako, nisam pila njihov čaj jer ne volim čajeve, pila sam svoj Nestea. Sećam se da sam grickala plazmu. Posle su mi doneli nešto, nisam sigurna šta je bilo, nešto smešano u šolji, ličilo je na kašicu za bebe, pojela sam. Ja sam prosto stava da je hrana nakon CR takva kakva je iz razloga što creva moraju da se pokrenu nakon anestezije, i verovatno je jelovnik sklopio neko ko zna šta će nam pokrenuti creva (svi koji su imali CR znaju kako je prvi put kakiti nakon CR, sa prirodnim porođajem nemam iskustva). Ja sam tu celu priču shvatila baš kako sam vam napisala, nisam izvoljevala, nisam pitala, gutala sam i smatrala da je to sigurno tako sa razlogom, za moje i bebino dobro (treba da nadođe mleko, moraš makar nešto jesti sem plazme).

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

PE da ti dajem i iskustvo iz Slovenije? Čisto poređenja radi ili ti treba samo Srb? I dok kad ti je rok? na još jedan ću uskoro (oko mesec dana) pa da imam 2 poređenja, mada imam porođaj i indukovani pobačaj iz iste bolnice.

_____________________________

I flunked anger management! }:->

Peace ja sam plazmu jela izmedju obroka. Obroci osim sto su bljutavi su premali. Ja sam dva parceta hleba jela u prvom razredu osnovne skole, da li je to dorucak koji mislis da treba da ima zena koja ce dojiti dete. Ili da mi od kuce donose hranu u bolnicu. Pa to mi je tek nonsens.
I neka sam razmazena jos sto puta hrana u bolnici je sramotna.

_____________________________

But it ain't how hard you're hit; it's about how hard you can get hit, and keep moving


Honey, I'm Home

Bila sam prosle nedelje na patologiji u KC Nis zbog ugradnje serklaza, 5 dana.Dr odlicni posebno bih pohvalila Bracu, sestre osim jedne mladje,crne vestice koja ne zna kako se skida kanila i bocka fraxiparinom,bezobzirna za posete iz drugih gradova, zlatne. Mada sam ja isla preko veze,nista nisam platila.Cistacice "opicene skroz" sobe se svakog jutra zabrisuju "onako".Kupatila cista, tople vode uvek.Duseci vec za menjanje ali nije strasno,izdrzi se.Hrana podnosljiva,bez obzira sto sam bila u mogucnosti da mi se donosi svaki dan jela sam bolnicku jer nisam nesto probirljiva.Dva sata od anestezije dobila sam supu i pire koji se meni dopao.Na meniju dok sam bila:
Za dorucak uglavnom maslac sa dzemom i medom, mlekom i cajem i jabukama.Za rucak supa,neko kuvano jelo(musaka sa mesom i karfiolom mi se nije dopala) kompot,sutlijas,puding i jabuke. Za veceru proja malo gletava,pita ili neke kifle sa jogurtom i naravno jabuke.
Sve u svemu zadovoljna

Da se razumemo, nisam ni ja izbirljiva ali ono je sramota! Jedno je da ležiš tamo pet dana a drugo kad si tamo mesec dana! Užasna je hrana.

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.