Ta rečenica čuje se u našoj kući bar 10 puta dnevno. Kad god gledamo knjigice i deca vide ježa, oni viknu "SOVA!!"

Pokažemo im sovu (u istoj knjigici, u drugoj knjigici...) ali ne... gde god je jež, tv, knjiga, bilo šta, to je sova.

Šta radite kad dečica pogrešno imenuju stvari? Da li je dovoljno da mi uvek ponovimo gornju rečenicu?

Ja bih pokušala staviti obe slike zajedno, da su na istom listu.. pa uperiti prst u sliku sa sovom i pitati: Šta je ovo?
Nakon što dete kaže :Jež, ispraviti ga: To je sova. Onda prstom preći na sliku ježa: A ovo?
(ne znam šta će deca odgovoriti, ali ponoviti: To je jež)

Nadalje uočavati razlike.. Jež bode iglicama, prstom uperiti na iglice, jež ima nogice, sporo se kreće po zemlji.. Sova ima krila, ima perje, sova ima perje kao koka, sova leti..

Zatim nacrtati olovkom ježu krila.. Šta bi bilo da jež leti? Sovi dodati bodljice.. A da sova ima bodlje?
Postaviti "problem situaciju" kako bi deca sama tražila rešenja i uživala u igri koja može biti zabavna.






_____________________________

ŽENA JE STENA!

guppy, naučiće, samo ponavljaj. Ili probaj obrnutom tehnikom: Preduhitri ih i viči SOVA kada god pokažeš ježa. Deca vole da se inate. 

Hahahah, ismejah se.... Meni sin uporno za goluba govori da je patka, a za vrabca da je leptir... Nema veze sto ga ja svaki put ispravim  Jednostavno, patke i leptire vidja redovno u crtacima i slikovnicama, a ovako bas i nema prilike, pa ih izmisli