Korekcije pri razvoju stopala
Što je dete mlađe, korekcije su brže i uspešnije.
Problemi sa stopalima kod beba nisu tako retki, a vreme za njihovu korekciju je ograničeno. Zbog toga je izuzetno važno da se na vreme počne sa korektivnim vežbama, jer su one od presudnog značaja za dalji razvoj stopala.
Deformiteti stopala nisu retki, a mogu da se uoče odmah na rođenju. Dete u tom slučaju treba odmah da se uputi kod odgovarajućeg stručnjaka kako bi se odredila terapija. Korektivne vežbe spadaju u jedan od tretmana (kada su u pitanju, na primer, stopala okrenuta “na unutra” ili “na spolja”), a njihovo redovno sprovođenje već nakon nekoliko nedelja daje dobre rezultate. Svako odlaganje umanjuje uspešnost terapije i produžava vreme potrebno za korekciju ovih deformiteta. Ako dete prohoda sa “krivim” stopalima i tako formira nepravilnu šemu hoda, biće daleko teže da se to ispravi. Takođe, postoji i rizik da se kao posledica pojave deformiteti kolena, kukova, a kasnije i kičme.
Najčešći deformiteti
U njih spadaju tzv. “položajne deformacije” koje nastaju zbog položaja u materici i
“strukturalne”- koje nastaju zbog bolesti ploda.
Često mogu da se razlikuju i pregledom.
Položajni deformiteti se rukom dobro ispravljaju. Kod njih nisu oslabljeni mišići potkolenice (pa nema ni asimetrije potkolenica kod jednostranih deformacija) i takvo stopalo nije kraće u odnosu na zdravu stranu. Urođeno malformisano stopalo je po tipu najčešće grudvasto stopalo (pes equinovarus). To podrazumeva kompleksan deformitet sa najmanje četiri komponente: equnus (stopalo je oboreno naniže, kao konjsko), varus (stopalo je orijentisano tabanom unutra), excavatus (izdubljeno stopalo) i adductus (prednji deo stopala je iskrivljen ka unutra). Po učestalosti slede metarsus varus (kod koga je prednji deo stopala orijentisan ka unutra), a zatim retke defomacije kao urođeno ravno stopalo, poremećaj broja i građe prstiju i dr. Za dijagnostiku su ponekad potrebni i drugi dijagnostički pregledi kao što je radiografija, elektromiografija, a retko i magnetna rezonanca.
Uzroci deformiteta
Za prekid normalnog razvoja stopala se okrivljuju različiti faktori: nasledni, hemijska oštećenja, radijacija, virusi, kao i uticaj neposredne okoline (povećani pritisak zida materice - posebno kod prve trudnoće, pritisak ostalih plodova kod blizanačke višeplodne trudnoće…).
Dužina terapije
Lečenje je individualno, ali obično ne treba da traje duže od tri meseca. Ukoliko se za to vreme stopalo ne izleči, mora da se uradi hirurška intervencija.
Kod kuće, ili ne
Početak uvek mora da bude pod nadzorom stručnih lica, a dalje - uz odobrenje stručnjaka - lečenje može da se nastavi kod kuće, ali uz povremene kontrole.
Obuća
Obuća ima izvestan značaj u lečenju deformacija stopala, ali ne veliki. Prvu obuću treba kupiti kada se očekuje da dete počne da stoji, pa i da hoda, a to je u uzrastu od devet meseci. Postoji i posebna obuća za korekciju određenih deformiteta, ali to treba da proceni i prepiše lekar, a ne da roditelji sami odlučuju o tome. Obuća treba da bude taman. Treba da ima ugrađen anatomski uložak i čvrst lub. Bolja je duboka, sve do uzrasta od tri godine.
Stajanje i stopala
Prvo, deformitete stopala treba izlečiti mnogo pre nego što dete počne da stoji.
Drugo, dete može da stoji i sa deformisanim stopalima, pa ako već lečenje nije blagovremeno preduzeto, ne treba remetiti njegov normalni psihomotorni razvoj.
Treće, ne treba insistirati na tome, jer će mališan početi da stoji i hoda kada za to bude spreman, i bez učenja od strane roditelja. Dakle, ne treba ga forsirati.
Kasno ili ne
U tom uzrastu je uglavnom kasno za korektivne vežbe, pa je lečenje za većinu strukturalnih deformiteta operativno.
Spavanje na stomaku i stopala
Spavanje na stomaku dovodi do izbacivanja stopala, ali ovaj deformitet može lako da se koriguje vežbama. Sa druge strane, obzirom na dobitke koje dete ima - a to je bolje varenje, znatno smanjena mogućnost da udahne ispovraćan sadržaj, povoljan uticaj na oblikovanje glave, itd. - ne treba da izbegava (zbog stopala) spavanje u potrbušnom položaju.
O longetama
Longeta je “otvorena” vrsta gipsa koja služi za održavanje postignute korekcije. S obzirom na nežnu strukturu stopala deteta, gips ne treba da bude sredstvo korekcije, već sredstvo za održavanje stepena korekcije postignute vežbama.
Kada na operaciju?
Pristup zavisi od vrste deformiteta. Kod većine beba bi trebalo da se iskrivljenje koriguje neoperativno, do kraja trećeg meseca života. Ukoliko se u tome ne uspe, onda se pristupa hirurškoj korekciji. Operacije su u pricipu složene i treba da ih radi samo uvežbana ekipa. Bolje je što pre uraditi korekciju, dok su kosti stopala plastičnije (manje čvrste). Ukoliko se ranije dovedu u korektan položaj, bolje će se međusobno adaptirati, smanjiće se mogućnost recidiva (ponovno iskrivljenje), a i rezultat operacije je uspešniji. Sa druge strane - ako je mlađe, dete lakše podnosi operaciju, a i ne prekida se njegov normalan psihomotorni razvoj. Oporavak traje oko devet nedelja, pa i to treba uzeti u obzir prilikom planiranja operacije.
Ravna stopala kod beba
Ravna stopala kod malih beba
Razlog zašto veliki broj mališana od treće godine ima ravne tabane je masno jastuče koje se nalazi na tabanu (sa donje strane), na mestu gde će nakon njegovog povlačenja da se formira uzdužan svod stopala. Zbog ovoga ne treba brinuti jer je to vizuelni efekat spustenih stopala, osim ako roditelji nemaju ravne tabane. To znači da će ih i dete imati, jer se konstitucija nasleđuje, pa sa lečenjem treba započeti što ranije.
Daljnjim formiranjem stopala i povlačenjem jastučeta između treće i četvrte godine vidi se kakvo je stopalo zapravo. Stopalo može da bude spušteno i po uzdužnoj osovini i po poprečnoj, gde je spušten poprečni svod. Spuštanje svodova vrlo često je praćeno povlačenjem stopala prema unutra i ta pojava se zove pes piano valgi. Isto tako, postoji i hodanje na spoljašnjoj strani koje je znatno ređe, kada dete hoda na spoljašnjoj ivici stopala, što se zove pes talo varus. Vežbe koje se rade najmanje dve do tri godine posebno zahtevaju stopala koja idu na unutra i spuštena su. Osim vežbi, u zavisnosti od stepena deformacije, potrebno je izvršiti i pasivnu korekciju stopala ulošcima koji podižu unutrašnji rub stopala ili cipelama koje sadrže takve uloške, a imaju i Tomasovu petu.
Nepravilan položaj stopala
Mnogo veći i ozbiljniji problem je nepravilan položaj stopala. Ona mogu da idu na unutra, na spolja, da pete zauzimaju nepravilan položaj u odnosu na potkolenice, ili da stopala budu uvrnuta. Sve su ovo očigledni deformiteti koje će da uoči lekar još u porodilištu, ili na prvoj kontroli sa mesec dana. U zavisnosti od vrste i stepena deformiteta, uslediće lečenje korektivnim vežbama, gipsanim ili plastičnim longetama, ili u najtežim slučajevima - operacijom.
Preventivne vežbe
Ako beba na rođenju nije imala nikakav problem sa stopalima, ali ima predispozicije da kasnije ima ravne tabane zbog naslednog faktora, dobro je da sa njom radite vežbe. To su pre svega vežbe istezanja mišića i povećanja pokretljivosti u skočnim zglobovima u svim pravcima. To će omogućiti bebi pre svega sedenje sa opruženim nogama i pravim leđima, što je veoma važno za pravilan razvoj kičmenog stuba, odnosno formiranje fizioloških krivina. Istovremeno se stvaraju dobri uslovi za pravilan hod, jer dovoljno istegnuti mišići nogu i puna pokretljivost u skočnim zglobovima omogućavaju pravilan položaj stopala pri hodu.
Kada dete prohoda i formira ispravnu šemu hoda, neće doći do naknadnog spuštanja svodova, što inače može da bude posledica nepravilnog oslanjanja stopalima.
Ako je prisutan nasledni faktor, pa nakon treće godine, i nakon povlačenja masnog jastučeta - stopala i dalje ostanu ravna, njihovo lečenje će da bude uspešnije ukoliko je hod pravilan.
Dobar izbor obuće
Da bi se održao ispravan položaj stopala i sprečila naknadna pojava deformiteta, važno je da se povede računa o cipelama koje dete nosi, posebno u najranijem uzrastu.
Nikako nemojte detetu da obuvate cipele koje je nosilo neko drugo dete. Svako stopalo oblikuje cipelu na specifičan način, što može loše da utiče na stopala drugog deteta i da dovede do nepravilnosti u razvoju.
Mala deca, do navršene treće godine, moraju da nose duboke cipele do iznad skočnog zgloba, jer njihovi mišići još uvek nisu dovoljno razvijeni.
Previše mekana cipela takođe nije dobra za stopala, jer ne daje dovoljnu potporu stopalima i ne štiti od mogućeg povređivanja.
Neadekvatna obuća može da dovede do nepravilnog razvoja stopala, poremećaja statike skočnih zglobova, kolena i kukova - što će da se manifestuje kroz patkast hod, X noge, nespretnost, česta padanja, nepravilno trčanje, a u kasnijim godinama je moguća i pojava deformiteta kičme.
Hodanje na prstima
Hodanje na prstima je uobičajeno među malom decom koja uče da hodaju, posebno tokom njihove druge godine života. Obično ovo stanje nestane do kraja druge godine, iako se kod neke dece zadrži duže. Povremeno hodanje na prstima na mahove ne bi trebalo da vas zabrinjava. Ali, ortoped ili fizijatar bi trebalo da pregleda decu koja skoro uvek hodaju na prstima i tako nastave da hodaju i nakon druge godine. Uporno hodanje na prstima kod starije dece ili hodanje na prstima samo jedne noge ali ne i druge, može da upućuje na neka druga stanja, kao što su moždana paraliza ili drugi problemi sa dečijim nervnim sistemom. Kontinuirano hodanje na prstima kod inače zdrave dece, povremeno zahteva tretman, kao što je stavljanje stopala i gležnja u gips na nekih šest nedelja da bi se pomoglo mišićima lista noge da se istegnu.
Ulosci za korekciju stopala
Korekcije stopala pomocu ulozaka
Na osnovu analize dobijenih podataka, jasno je i lekaru koji vrši pregled, ali i samom pacijentu, kolika su odstupanja dobijenih nalaza od tzv. idealnog nalaza. Ukoliko su odstupanja značajna, savetuje se nošenje individualnih ortokinetičkih uložaka.
U kom uzrastu se savetuje nošenje uložaka?
Merenje statike i dinamike stopala se može uraditi tek kada deca napune tri godine. Naravno, i kod svih starijih osoba koje mogu da stoje i hodaju, samostalno ili uz pomoć držača. Što se efikasnosti tiče, kod manje dece je efekat uložaka na dalji razvoj stopala ubedljivo najveći, jer se dečje stopalo razvija do završetka rasta, a ulošci usmeravaju dalji razvoj i sprečavaju progresiju deformiteta (ako postoji), odnosno sprečavaju nastanak deformiteta. Kod starijih osoba, ulošci koriguju deformitet stopala (ukoliko je fleksibilnog tipa). Kod većih deformiteta mehanički poboljšavaju statiku i dinamiku stopala, sa pozitivnim efektom na sve proksimalne strukture (skočne zglobove, kolena, kukove, kičmeni stub, pa čak i poziciju zglobova donje vilice).
Gde može da se proveri da li je stopalo u redu ili ne?
Od pre dve godine, u Beogradu postoji centar („Foot Point Centar“) koji na najsavremeniji način vrši analizu statike i dinamike stopala, kao i projektovanje i izradu individualnih ortokinetičkih uložaka. Pacijenta prima lekar specijalista - orotoped, specijalizovan za dijagnostiku i lečenje povreda i oboljenja skočnog zgloba i stopala. On pribavlja osnovne podatke o drugim oboljenjima, kao o načinu života i navikama pacijenta. Sledi merenje visine i težine, kao i detaljan klinički pregled. Nakon toga, pacijent staje bosonog na specijalnu traku sa kompjuterskim senzorima na pritisak, pri čemu se njegova stopala snimaju u četiri plana i dobija kompletna analiza statike stopala. Zatim je na redu hod duž kompjuterske trake (spor, srednje brz i brz), čime se dobija dinamička analiza (može da se analizira svaka vrsta hoda pojedinačno, ali i prosečna vrednost sva tri tipa hoda. Potom se stopala skeniraju, tako se dobija fotografija stopala u stojećem stavu pod opterećenjem.
Koja je dalja procedura za pacijenta?
Na osnovu ovako dobijenih, veoma preciznih merenja, vrši se analiza statike i dinamike stopala. Porede se prednji i zadnji deo svakog stopala ponaosob, a potom levo sa desnim stopalom, kao i stopala pacijenta koji se ispituje sa idealnim stopalima za isti pol i uzrast. Pritom se dobijaju podaci o površini svakog dela stopala u kvadratnim centimetrima, obimu opterećenja svakog dela stopala u kilogramima, kao i odnos zadnjeg i prednjeg dela stopala u procentima, uzkompjuterske krive maksimalnog opterećenja stopala. Na kraju sledi kompjuterska dijagnoza statike i dinamike stopala, kao i analiza skeniranja oba stopala. Svi dobijeni podaci se štampaju, uključujući i fotografije pacijenta iz četiri ugla, i daju se pacijentu. On može da ih pokaže drugim lekarima, ukoliko želi dopunsko mišljenje (imaju validnost rendgen snimka, EKG-a, laboratorijskih analiza i sl.). Potom sledi izbor materijala od kojeg će biti napravljeni individualni ortokinetički ulošci. Ima sedam vrsta sunđerasto-penastog materijala različite gustine i elastičnosti, konzistencije, jer je potrebno da se materijal prilagodi individualnim potrebama pacijenta. Postoje posebni materijali za pacijente obolele od dijabetesa, reumatizma, za decu, odrasle osobe, rekreativne i aktivne sportiste... Zatim sledi izbor oblika uloška (postoji tri vrste: uložak za papuče, patike i cipele), kao i precizno određivanje dužine stopala korišćenjem fotografije stopala dobijene skeniranjem. Nakon toga se pravi projekat uloška, koji ima trojaku ulogu: da iskoriguje svodove stopala, stabilizuje poziciju pete, kao i da rastereti tačke na kojima stopalo trpi povišeni pritisak, a da istovremeno optereti delove stopala koji su manje ili nikako opterećeni. Projekat se pravi posebno za svako stopalo, jer je distribucija opterećenja na svakom stopalu različita.
Koliko dugo mogu da se koriste ulošci?
Ulošci su veoma lagani (oko osam grama), napravljeni od ekološki inertnog materijala. Mogu da se koriste tokom celog dana (savetuje se njihovo premeštanje iz jednih cipela u druge, odnosno u papuče), bez ograničenja. Međutim, njihova elastičnost se vremenom smanjuje, tako da je idealno vreme korišćenja jednog para uložaka oko 12 meseci (u zavisnosti od težine pacijenta i stepena opterećenja koje trpe ulošci). Ima pacijenata koji uloške nose i do dve godine, ali i onih koji moraju da menjaju uloške na šest meseci (to su uglavnom aktivni sportisti ili veoma gojazne osobe). Pacijentima se savetuje kontrolni pregled i nova merenja nakon šest meseci. Tada je, između ostalog, moguće uraditi poređenje novo-dobijenih vrednosti sa vrednostima na prethodnom pregledu, i utvrditi da li postoji i koliki je pomak (ukoliko ga ima) u odnosu na početnu poziciju (pre nošenja uložaka), ka idealnom stopalu. Kod dece koja rastu, ulošci se nose dok ih deca ne prerastu, a to zavisi od njihovog uzrasta, odnosno brzine rasta u periodu u kome se obavlja lečenje.
Da li je nošenje uložaka neprijatno?
Nije, mada je moguće da prvih dana pacijenti imaju čudan osećaj, jer se pri osloncu angažuju grupe mišića i delovi stopala koji su godinama bili zapostavljeni. Nakon četiri do pet dana, pacijenti se osećaju mnogo bolje, a većina tegoba koje su imali pre dobijanja uložaka (bolovi u stopalima, skočnim zglobovima, kolenima, kukovima, kičmi, a u vecini slucajeva i glavobolje) se u manjoj ili većoj meri povlače. Naravno, pod uslovom da je uzrok njihovog nastanka bila poremećena distribucija opterećenja stopala.
Izvinite ako sam maaalo, preterala sa izlaganjem ali htela sam to da podelim sa vama.
Inace Monika je rodzena sa PES METATARSIS ADUCT dijagnozom i to je bilo sok za mene u pocetku jer plasila sam se dalice moje dete jednog dana prohodati.
na svi srecu je prohodala sa 13,5 meseca ali pravili smo vezbe do 6 meseca u prvih tri meseca nosili i longrtice e jedino to mi je bilo najteze kada sam morala da ih stavljam na te male sicusne nogice a ona je plakalo do neba, srce mi se paralo.Ali hvala bogu sve je to zavrsilo, moja mala hoda.Bas smo danas bili na kontrolu i doktorka nam je dala joj jedan par antivarus cipelice da nosimo i to su bi trebalo zadnji jer se nogice skroz ispravile fali samo jos malo.
onako u x, cula sam da moze da se popravi turskim sedom...jel ima neko slican... problem da ga tako nazovem? 
