IZVORNA PORUKA: New Mom
Ovih par dana vidim da nekoliko roditelja ima problem da su im deca anemična. Nisam našla temu o tome, a mislim da bi bila korisna (ako ima neka moderatori, molim, ovu obrišu).
Evo šta sam našla:
Anemija kod dece - kako steći i sačuvati zalihe gvožđa
Anemija (malokrvnost) je stanje smanjene sposobnosti krvi da prenosi kiseonik. Malokrvnost najčešće nastaje zbog smanjenja količine crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) i hemoglobina u eritrocitima. Hemoglobin, koji čini 90 odsto suve materije eritrocita, gradi kombinaciju belančevina i gvožđa koje vezuje kiseonik. U anemiji zato dolazi i do nedostatka gvožđa u krvi.
Anemija je lako lečiva, a podloga je drugim bolestima, najčešće infekcijama.
Veoma je raširena u našoj populaciji zbog: loših prehrambenih navika (velikim delom prouzrokovanih siromaštvom), nedovoljne edukovanosti o prehrani beba i male dece i neadekvatne preventivne terapije u rizičnim grupama beba.
Koji su uzroci anemije?
Uzroci anemije mogu biti nedovoljna proizvodnja ili prekomerna razgradnja eritrocita i gubitak krvi. Kod novorođenčeta i male bebe anemija je fiziološka pojava koja nastaje zbog pojačane razgradnje «viška» eritrocita s kojim se dete rađa. Najčešća je u drugom ili trećem mesecu života jer eritrociti koji su nastali u fetalnom dobu žive svega 60-70 dana, količina krvi se brzo povećava jer dete brzo raste, a novi eritrociti se ne proizvode dovoljno brzo. Kod prevremeno rođene dece, nedonoščadi, ukupni broj eritrocita i koncentracija hemoglobina brže se smanjuju nego kod na vreme rođenih beba. U prvoj godini života trošenje gvožđa za stvaranje hemoglobina je najveće jer je i povećanje ukupne količine krvi najveće u tom dobu.
Posle prve godine života deteta, anemija nastaje najčešće zbog nedovoljnog unosa gvožđa hranom, njegove nedovoljne apsorpcije (slabog iskorišćavanja) i prekomernih nefizioloških gubitaka. Jedan od uzroka mogu biti akutne i hronične bolesti kod deteta. Kod akutnih bolesnih stanja koncentracija gvožđa se vraća u granice normale posle ozdravljenja, ali kod hroničnih bolesnika (hronične bubrežne, srčane, plućne i druge bolesti) zavisi od faze bolesti.
Najčešće se anemija javlja u kasnu zimu ili rano proleće posle dugog perioda, kada u ishrani nedostaju sveže voće i povrće bogato gvožđem. I inače praktično najraširenija bolest dečjeg doba u našoj populaciji, anemija zbog nedostatka gvožđa je zbog siromaštva i raširene prehrane beba (ishrane bez majčinog mleka) sve češća i u „vansezoni”.
Treba razlikovati sideropeniju (manjak gvožđa u organizmu, koji uključuje i zalihe gvožđa u mišićima i jetri) od anemije koja se odnosi na manjak gvožđa isključivo u hemoglobinu.
Kako prepoznati malokrvnost?
Malokrvna deca su relativno dobro raspoložena, ali se brže umaraju pri naporu, a može se javiti i otežano disanje. Kod veće dece mogu se primetiti i teži znaci poremećaja snabdevanja kiseonikom, posebno od strane mozga i srca jer su ova dva organa u tom smislu najosjetljivija (vrtoglavica, zujanje u ušima, titranje pred očima, glavobolja, ubrzan rad i lupanje srca ili neodređeni bolovi u grudima oko srca). Simptomi koje roditelj najčešće prepoznaje kao moguće znakove malokrvnosti kod svoje bebe i malog deteta su jače ili slabije izraženo bledilo kože i sluznica (posebnu pažnju treba obratiti na slab crvenkasti refleks ušnih školjki pri prosvetljavanju). Bledilo kože nije pouzdan znak anemije jer boja kože zavisi od njene debljine, prokrvljenosti i pigmentacije. Nezainteresovanost za igru, slabiji apetit (što još više smanjuje koncentraciju gvožđa u krvi) i pojačano znojenje takođe navode roditelja da zatraži pregled lekara. Kod dece s jačom anemijom javlja se (ne obavezno) i šum na srcu, lomljivost noktiju i kose. Manjak apetita (anoreksija) koji se retko povezuje s malokrvnošću može biti jedan od prvih znakova bolesti: dete često odbija čvrstu hranu, naročito povrće (traži sokove). Kod neke dece može se primetiti «perverzni» apetit, kada u usta trpaju stvari koje nisu za jelo (zemlja, pesak, malter sa zida, papir i slično). Iako se ova pojava može pripisati manjku gvožđa u organizmu, ona može biti i posledica nedostatka kalcijuma.
Kod školske dece i adolescenata često dolazi i do prave apatije, nezainteresovanosti za učenje, poremećaja pažnje, nemogućnosti koncentracije. Kod adolescenata prekomerna dijeta takođe dovodi do anemije, pa češće devojke nego mladići dolaze u fazu ekstremne mršavosti.
Potreba za gvožđem u organizmu
Tokom života potrebe za gvožđem se menjaju, u zavisnosti od brzine rasta, odnosno od posebnih stanja. Tako periodi odojčadi i pubertetskog rasta kod zdrave dece zahtevaju najveći unos gvožđa, a povećane potrebe imaju devojke i žene u generativnom periodu, naročito u stanjima trudnoće i dojenja. Dečaci posle završetka rasta i muškarci kasnije u životu nemaju povećanu potrebu za gvožđem ako su zdravi, jer su gubici iz organizma minimalni, tako da normalna ishrana potpuno zadovoljava sve potrebe.
U majčinom mleku sadržaj gvožđa je oskudan, ali je njegova iskoristivost maksimalna. Kravlje mleko, razređeno ili ne, nije dobar izvor mleka za bebu do 1. godine života. Dokazano je da deca koja piju kravlje mleko u prvih 12 meseci života redovno imaju oskudno, ali trajno krvarenje iz probavnog trakta koje polako dovodi do gubitka gvožđa. Tako izbor mleka za odojče svakako ostaje ili majčino mleko ili adaptirano kravlje mleko koje je u drugoj polovini prve godine obogaćeno gvožđem.
Gvožđe se iz svih vrsta mesa znatno bolje resorbuje od gvožđa koje se nalazi u voću i povrću. Kasnije u detinjstvu, kao i u životu odraslog čoveka, izvori gvožđa ostaju meso, naročito iznutrice, zeleno i crveno, a pogotovo crno bobičasto voće i povrće. Najčešći uzrok sideropenije je nedovoljan unos gvožđa hranom.
Kako obezbediti i obnavljati zalihe gvožđa?
Dete koje "jede sve", prethodno je dojeno, a rođeno je terminski, može imati anemiju zbog nedostatka gvožđa iz više razloga. Prvi je ako je majka kada je zatrudnela imala smanjenu zalihu gvožđa u organizmu (boluje od anemije ili je imala česte trudnoće u kratkom razmaku). Tada neće moći da udovolji potrebama deteta koje nosi za gvožđem i ono će se roditi sa smanjenim zalihama, tako da ni dalji prirodni unos gvožđa hranom prema preporukama neće moći da nadoknadi već stečeni manjak. Drugi razlog je u izboru namirnica i njihovoj kombinaciji. Neke namirnice iako imaju visok sadržaj gvožđa (na primer spanać), imaju nisku iskoristivost gvožđa jer sadrže i materije koje smanjuju njegovu apsorpciju. Dalje, hrana bogata biljnim vlaknima takođe smanjuje apsorpciju gvožđa (na primer žitarice). C vitamin iz hrane ili napitaka pomaže apsorpciju gvožđa, dok je na primer mleko smanjuje. Treba uzeti u obzir i količinu hrane bogate gvožđem koju dete može uzeti dnevno.
Zeleno lisnato povrće ima visok sadržaj gvožđa, ali količina povrća koja bi zadovoljila dnevnu potrebu za gvožđem znatno premašuje mogućnost koju odojče ili malo dete može pojesti, za razliku od mesa ili ribe koji potrebnu količinu gvožđa sadrže u znatno manjoj ukupnoj količini. Znači, mora se voditi računa o izboru hrane (preporučuje se meso) i kombinaciji s namirnicama koje potpomažu apsorpciju gvožđa (na primer uz obrok meso-povrće piti voćni sok), a treba izbegavati kombinacije mesa ili povrća sa žitaricama ili mlekom.
Rizične grupe
- Deca rođena od majki koje boluju od anemije;
- Deca rođena iz blizanačke ili višeplodne trudnoće;
- Deca rođena pre termina (plod najviše gvožđa od majke uzima u poslednjem mesecu trudnoće, a iz dobijenih zaliha odojče crpi gvožđe za izgradnju hemoglobina u prvih 4-6 meseci života);
- Bolesna novorođenčad i odojčad (koja razvijaju anemiju zbog infekcija, eventualnih krvarenja i vađenja krvi radi dijagnostičkih potreba);
- U periodu pubertetskog rasta i dečacima i devojčicama je potrebno više gvožđa, pa često, i uz dobre prehrambene navike, hrana nije dovoljan izvor gvožđa, naročito za devojke.
Rezime: Kako sprečiti i lečiti anemiju?
Potrebno je jesti raznoliku hranu i u svoju ishranu uvrstiti namirnice bogate gvožđem i one koje pomažu njegovu apsorpciju.
- Glavni prirodni izvori gvožđa u hrani su meso, riba, džigerica (jetra), jaja, zeleno lisnato povrće (naročito je bogat list peršuna), mahunarke, sveže voće. Gvožđe iz mesa i ribe se u organizmu 4-5 puta bolje iskorišćava od gvožđa iz drugih namirnica.
- Dnevni obroci treba da sadrže dovoljne količine svežeg voća i povrća jer te namirnice sadrže vitamin C koji potpomaže apsorpciju gvožđa.
- Kafu, čaj, kakao, kole i druge napitke koji sadrže kofein, teobromin i tanin treba piti 1-2 sata pre ili posle obroka jer te materije otežavaju apsorpciju gvožđa!
- Ako nije moguće osigurati dovoljne količine biološki kvalitetnih namirnica, potrebno je koristiti preparate gvožđa u cilju prevencije i terapije anemija.
- Preparate za oralnu primenu davati pre obroka kako bi bila osigurana neometana apsorpcija (crna boja stolice može se pojaviti kod uzimanja većih doza preparata gvožđa i ta pojava nije štetna).
- Apsorpciju gvožđa potpomaže vitamin C, pa se preporučuje za vreme uzimanja preparata gvožđa unošenje i vitamina C.
Sprečavanje anemije doprinosi boljem zdravlju, boljoj fizičkoj kondiciji, sposobnosti učenja i pamćenja.
(Izvor)