Koliko se sećam, u nedonoščad ubrajaju se deca, rođena pre 37. nedelje trudnoće.
Moje su bebice rođene sa 36 4/7, dečak 2640g, 47cm, devojčica 2620g, 47cm.

Koliko nas ima?

I moji blizanci se smatraju nedonoscadima. Rodjeni su u 35/36 sedmicu i samo su dva dana bili u inkubatoru. Cisto na grijanju i hvala Bogu, nisu bili prikljuceni na kisik ili respirator, jer su imali razvijena pluca.

_____________________________

Mamina zlata

Tea, 11.02.2005.
Lana,31.03.2008.
Deni,31.03.2008.

Elma, da li ste imali neke druge probleme?
Kod nas (kuc kuc kuc) zbog toga nije bilo nikakvih tegoba, sem malo povišenog bilirubina kod devojčice. Ali bio je na granici, pa nije morala ni pod lampicu.

Hvala Bogu, nikakvih drugih problema. Cak nisu imali ni tu fiziolosku zuticu. Sve je bilo u najboljem redu!

_____________________________

Mamina zlata

Tea, 11.02.2005.
Lana,31.03.2008.
Deni,31.03.2008.

Sasvim slucajno dodjoh na ovu temu,pa odlucih da podijelim sa vama moju pricu....
Poslije dugih devet godina,lutanja,trazenja,lijecenja konacno sam ostala u drugom stanju.Ne mogu vam opisati rijecima kako sam se osjecala kad sam ugledala dvije crtice na testu...Bilo je svega suza,smijeha,straha...Poslije par dana sam otisla kod ginekologa koji mi je rekao kako trudnoca nije uredu i zakazao mi kiretazu za par dana.Opet suze,bol...Dan prije nego sto sam trebala ici na kiretazu, odem kod drugog doktora i gle cuda kaze sve je ok.Dao mi da pijem progesteron.I tako nastavismo dalje...sve do treceg mjeseca kad sam se probudila u lokvi krvi.Tad sam zanijemila od bola,mislila sam da je gotovo...Odmah sam otisla u bolnicu,gdje su mi rekli da sam imala miom,koji je prilikom rasta bebe "pukao"a samim tim je doslo do krvarenja.Izvucemo se i tad.Pila sam opet neke lijekove vise se i nesjecam koje.Opet kuci i sve tako do 27 nedelje kad sam dobila kontrakcije...Pocela sam da se otvaram i pored svih lijekova koje su mi davali.Poradjala sam se 48 sati i dobismo djevojcicu.Teska 1250 grama,a duga 36.Pet sati poslije poroda prebacili smo je na Institut za prijevremeno rodjene bebe u Beogradu.Tezina joj je spala na 975 grama.Nastupila je borba za zivot.Svakodnevna neizvjesnost...I tako prodjose cetiri mjeseca i mi krenusmo kuci.Poslije toga manje-vise nije bilo nekih neuobicajenih desavanja...Milica sad ima cetiri godine.Svi nalazi su joj ok.Malo je sitnija od svojih vrsnjaka ali je zato pravi "otrov".Kad nesto naumi ne odustaje,to je nas borac...Sad cetiri godine poslije ,ja sam u sestom mjesecu i molimo se Bogu da cemo izgurati do kraja...

Jao, rasplakala sam se 
SVU Sreću ovog sveta ti šaljem!!!!!

To je dokaz da uvek treba tražiti mišljenje drugog lekara...

Srećno sa drugom trudnoćom. Verujem da će sve biti ok!

Dace Bog i bice sve kako treba.

Hvala vam drage moje na podrsci.Takodje i ja vama i vasim bebicama zelim sve najljepse,a svim onim parovima koji se bore sa sterilitetom,porucujem da vjeruju u Boga i da nikad ne izgube nadu.
Pozdrav

I moje bliznakinje su nedonoscad. Rodjene su u 36+1 nedelji
Lena 2410g 48cm
Masa 2210g 46cm

nisu imale nikakvih problema nakon rodjenja. U bolnici smo ostale 7 dana.

Ja sam rođena  sa 7 meseci, nedonošče od 2000 grama. Bila sam u inkubatoru 2 nedelje, i ukupno mesec dana u bolnici dok nisam dostigla težinu i evo me sad ništa mi ne fali 

Uvek sam bila najvišlja među vršnjacima i najnaprednija


_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Moje beke su rodjene u 36 nedelji. 1700gr 2050.
Zdravstveno su sasvim ok ali su zbog tezine zadrzani na institutu za neonantologiju.
Pitam se, ako ima iskustava koliko ce dugo biti tamo? Dr. je rekla oko mesec dana a moze li mi neko reci kako su vase bebe napredovale u tom prvom mesecu?

rodjena sam sa sedam meseci imala sam 2200 i 47cm, bila  dva meseca u bolnici, mama se izmazala i to mi je bila jedina hrana i sta da vam kazem imam 33 god i zdravija sam od mnogih vrsnjaka, nikada ali zaista nikada nisam imala probleme sa zdravljem,dok sam bila klinka osnovna skola bilo mi je krivo sto neke moje drugarice zbog angine ne idu u skolu a ja uvek zdrava pa sam morala malo i da foliram, prosto se najezim kada procitam tekstove o nedonoscicima...

Ja sam bila takodje prerano rodjena ali neznam tacno koliko...
Rodjena sa 49 cm i 2000g a u 23 godine nadoknadila za sve nazad i napred


_____________________________

Glasajte za nasu Greti

http://jazsem.nikonsvet.si/gallery/47/item/12871/narobe-obrnjena.html

i ja sam bila nedonošče ( ko bi rekao  ) rođena sam sa 1250g a bila sam duga 36cm 

Pozdrav svima! Mog malisu sam rodila kada je imao 36 nedelja, 2130 gr tezak i 45 cm dugacak. Dva dana je bio u inkubatoru radi preventive, ostali smo jos 10 dana u bolnici zbog male porodjajne tezine. Kada smo izasli imao je opet 2130 gr. Prvog meseca je napredovao 1200 gr, sto je bio veliki uspeh s obzirom da je on samo zeleo da spava, a ja sam ga terala da sisa svaka dva sata. I uspeli smo :) sa tri meseca je stigao do normalne tezine za svoj uzrast.

jao sva sam se naježila,pa ti i ja smo proživljavale sličan pakao .U trećem mj. moje trudnoće prokrvarila sam i otkriven mi je miom na posteljici koji je pukao i plodna voda je počela da odlazi.Ljekari mi nisu ulijevali ama baš nimalo nade da bi moja beba mogla ostati živa.Ponudili su mi abortus jer još nije bilo kasno,tek su 3 mj. trudnoće.Lutala sam od doktora do doktora u potrazi za samo jednom riječju a to je NADA.Dragi Bog mi je tako na put stavio dr. Šestić Malika koji mi je rekao da su šanse male ali ipak postoje.Iako su mnogi predlagali abortus mojesrce je govorilo da nastavim dalje...U 4mj.trudnoće beba je imala samo 300gr.,otišla sam u bolnicu da ležim i čuvam trudnoću.krvarenje je trajalo već mjesec dana i nije prestajalo a plodna voda je kako se obnavljala tako je i odlazila. Na ultrazvuku se ustanovilo da nemam ni kapi plodne vode,maternica je počela da se smanjuje i pritiskuje bebu ali božijim čudom beba je
bila živa! Jela sam kao luda,pila sam mnoge lijekove,borila sam se svim silama da spasim svoje dijete.U petom mj. sam počela da se otvaram unatoć silnim lijekovima zaspriječavanje prijevremene trudnoće.Jedan od doktora mi je rekao,citiram:"neznam zašto više ne ideš kući i ne pomiriš se sa sudbinom,pa i budala bi uvidjela da od toga nema ništa,to je visoki pobačaj..." Nikad mu to neću oprostiti.Moje psihičko stanje je bilo kritično,već 2mj.sam u bolnici,kući sam ostavila djevojčicu koja ima 6god.i koja je trebala prve školske dane provesti bez mame... osječala sam ljubomoru i zavist prema drugim ženama koje su tu dolazile,zadržale se jedan dan i išle kući sa svojom bebom. Izgurali smo tako bez vode sve do 6.og.mj. kada su nas poslali za Sarajevo jer jedino tamo posjeduju inkubatore za tako male bebe.Ostala sam sa malo para jer sam u Zenici mnogo dala doktorima.U Sarajevu niko neće ni da te pogleda ako nemaš para! Snalazila sam se sama,tražila sam lijekove na svoju odgovornost i onda sam počela da histerišem jer sam shvatila da je jedini naćin da privućem pažnju,osim para,bila histerija. Došao je i taj 21.09 2007g.!Beba je inaće bila živahna i jako se vrtila u stomaku,no taj dan uopšte nisam osječala ništa,niti se vrtio niti je voda odlazila. Obratila sam se doktorici Dizdarević koja me je jednostavno ignorisala.Osjećala sam da moj maleni umire u meni... Pokušala sam ostati pri sebi i pronaći naćin da izazovem kontrakcije jer sam smatrala da ako me odmah porode,možda moj maleni i preživi.Cijeli dan sam provela na hodniku,molila sam da me porode ali niko nije mario jer nisam dala pare. Bio je tada petak i pomenuta dr.je već krenula kući.Zaustavila sam je na hodniku a bilo je mnogo ljudi jer je boli vrijeme posjete. Počela sam urlati na nju i rekla sam joj da ću uzeti nož i sama sebe razrezati ako me danas ne porodi. Ona je hladno odgovorila:"gospođo,šteta je da vas režem,vi ste mladi,bit će još djece a ta beba nema šanse da preživi čak i ako se rodi živa.Ja sam slušala samo svoje srce i insistirala na porodu.Napokon se smilovala,tražila je da potpišem neki papir kojim prihvatam odgovornost jer je i moj život ugrožen,potpisala sam.Stavili su me na sto i počeli pripremati za carski rez,bila sam u šoku,anestezija nije mogla odmah da djeluje pa su povećavali dozu........Probudila sam se kada su šili posljednji konac na mom trbuhu,svi su se uplašili.Samo jedno me je interesovalo"da li je živ?"Htjela sam upitati ali nisam mogla,otvarala sam usta ali rijeći nisu izlazile.Napokon se jedna od sestara smilovala i rekla mi je:"vaš sin je živ,u kritičnom je stanju ali je živ,rođen je sa 1140gr, i dug je 25 cm. Dovukli su me u sobu,čekala sam samo da sestra izađe i dmah sam se uputila da ga tražim,5 minuta nakon poroda.  Prišla sam nekom inkubatoru ali je beba bila velika,upitala sam sestru gdje je moja beba i onda se onesvijestila.On je bio u sasvim dr.bolnici na intenzivnoj. U porodilištu sam provela 5 najgorih dana u svom životu,bebu nisam vidjela,ležala sam sa drugim porodiljama u sobi samo što su one imale svoju djecu pored sebe a moja beba se negdje tamo bori za život.Nisam mogla spavati,u snu sam ga čula kako plače i doziva me...
Došao je dan kada sam otpuštena i idem prvi put da ga vidim! Nikada neću zaboraviti taj osječaj,strah strah  strah,šta me tamo čeka...Ušla sam u sobu gdje su bila 4 inkubatora,odmah sam mu prišla i prepoznala ga.Počela sam jecati,nešto me gušilo,bio je tako mali...prekriven nekim žicama,mrežica na glavi,puno infuzija i respirator u ustima.Prsti su mu bili debljine čačkalice,a bio je dug samo 25cm.Stajala sam pored njega i molila sam ga da izdrži do kraja.Teško je ovo pisati pa mi zato oprostite na gram.greškama ako ih uočite! Rekli su mi da je u jako kritičnom stanju,dobio je sepsu,pluća ne rade samostalno a on je premalen i postoji mogućnost da ga izgube.Borba je trajala 2mj. Sa mjesec dana ima je samo 900gr.težina je opadala.Jedan dan su mi rekli da ima bakteriju u krvi i da ako počne krvariti na nos i usta to je znak da ga gube.POčeo je krvariti i na nos i na usta,bila sam u šoku,ali na kraju se izborio.Reanimiran je 6 puta,3 puta sepsa,2mj.na respiratoru ali zahvaljujući dragom Bogu sve se završilo na najbolji mogući naćin. Sada imam zdravog jako nemirnog dječaka koji kao posljedicu ima samo nekoliko ožiljaka od uboda ali i to će proći.Jako je živahan,hiperaktivan ali  i jako srećan.Poruka svim majkama:"borite se za svoju djecu i vjerujte samo svom majčinskom instiktu!!!

Jao amela nemogu da verujem kroz sta si sve prosla.
Drago mi je da je malisa dobro.

Naj draza musterija koju sam upoznala na poslu,
je jedna devojcica koja je rodjena sa 800 grama,
majka je rodila u 8 nedelji trudnoce. Ima 4 godine
i preslatka je i pametna i heroj i borac i sve sto
ne mozete ni zamisliti. To je jedna PREDIVNA devojcica

njenoj majci sve reci pohvale i divljenja

Afro u 28 nedelji?

gracija, amela 



_____________________________

Proverite da li ste zaista dobar čovek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti.
Dušan Radović

jao sva sam se najezila !!!a ja da vam ne pricam kroz kakav sam pakao prosla.dobila sam sistemsku bolest lupus erimatodes.znala sam da ne smem da zatrudnim,jer ce neki od unutrasnjih organa da srtada.ali kakav je zivot bez dece?po meni bolest bi me*uzela*pod svoje i citav zivot tako!!ne nisam slusala dr.osatla sam u dr.stanju.sve je bilo ko.do 3mes.kada mi doktor ukida lekove za moju bolest sto nije smeo.tada sam dobila temperaturu i dr.ginekolog me drzala u temp.1,5 mesec kada vec nisam mogla da hodam.pala sam u krevet i sa tem.41 me je dr,gin.poslala u bolnicu.dotle je tem.bila 38-39st.na prijemu u bolnicu dr.ginekolozi kada su videli da mi nema pomoci salju u ns na betaniju.zivot na koncu i za mene i za bebu.tih dva meseca od tem.nisam znala ni da sam mrtva ili ziva.tamo nekako tem.nestaje,ali se javlja na uz kod bebe mogucnost*vodene glave*.silne analize se rade i priprema za kiretazu.u ns ostajem da lezim polovinu trudnoce.pakao mesec dana u prikupljanju dokaza za unistenje jednog malog zivota.ne znam nui sad posle 4.god odakle mi tolikA SNAGA da izdrzim sve to,ali jednostavno zelela sam bebu i to je kraj.i dalje svi dokazi prikupljeni ostaje jos samo magnetna rezonanca i to ako se tamo pokaze isto radice se kiretaza.morali su daskupe dokaze,jer je beba bila vec 4,5.meseca.atjpregled magnetne rez.je bio odlucujuci.tada me je sirotu i bog valjda pogledao i odlucio da se bebana ipak rodi.tako da moja bebana posle 5.mes.pocinje lepo napreduje i ja sam se malo opravila, dotle pakao za obe.bolest se tada malo smirila,a trudnoca pod kontrolom dr.sinise stojica u ns-u.ali pakao nastaje u 33. ned.kada voda pocinje da me gusi i dr.sinisa odlucuje da se porodjaj zavrsi carski rezom u 34.ned.sto je tako i bilo.tada se bebana radja sa 2380kg.i duzine 46 cm.bila je u inkubatoru dva dana i posle sa ostlim bebama.otsle smo u ns.jos dve ned.da beba malo ojaca.kada sm videla svoju bebanu odamh sam sve zaboravila.sad je ona ve devojcica od 4.god.dobro je i nema nikakvih posledica od trudnoce.ja se redovno kontrolisem 2 puta god.pocela sam da radim i uzivam u svakom momentu sa mojom devojcicom!!jako puno dugujem svojoj porodici i muzu na podrsci jer su bili uz mene,a naravno i dr.sinisi stojicu i ekipiu dr.i sestara i dr.dobric na strucnosti i podrsci!!!!!!

Pozdrav svima, moja curica je rođena u 33. nedelji sa 1200 gr i 40 cm, prava mala mrvica, posle mesec dana je došla kući iz bolnice sa 2150 gr. i 46 cm , zovem se Nikolina i pravim razna čuda mami i tati. Sada sam već velika sa 4 mes. i još malo i imam oko 5 i po kila i 57 cm


_____________________________

Nikolina je rođena 24.08.2009.