Potičem iz relativno dobro stojeće porodice, ali sam uvek vaspitavana da se ne rasipam i da sreća nije u novcu, nego da je novac samo nužno zlo. Moja mama je umela da kaže da je najgora kletva "Da Bog da im'o, pa nem'o!", pa je rekla da je mnogo bolje ako se deca odgajaju kao da nemaju. Naravno, nikada nisam bila gola i bosa, niti sam patila za nekom igračkom, niti mi je falilo čokolade, ali se znalo da se za jedan dan može pojesti 1 red čokolade, pa ga ja raspoređujem... što se moje mame ticalo, mogla sam ga pojesti od jednom, a mogla sam i iz 4 puta...
Takođe, znalo se da kada ručamo u restoranu, uz ručak se pije jedan sok... i uvek su me vršnjaci čudno gledali kada sam oprezno pitala tatu da li bih mogla popiti još jedan sok... naravno da sam ga dobila, ali u teoriji - nije mi uvek ni bio potreban... mislim da je to navika...

Naime, mislim da je bitno naučiti decu da treba da uživaju u sitnicama jer se krupne stvari u životu retko dešavaju.
Npr, nije poenta u četvrtom soku za ručkom, nego u tome da je restoran baš lepog enterijera, i da smo svi zajedno, da se smejemo...

Trudim se da i Luku tako vaspitavam...
Skoro nikada ne plače za igračkom u prodavnici, mnogo lepo shvata da "Mama nema dovoljno para, i da kada bude plata ćemo se MOŽDA vratiti..."... više plače za decom, kada ja recimo žurim, a on je video igraonicu i igrao bi se sa decom. Tu uglavnom i popustim, ali se dogovorimo da imamo još posla, i da može da se igra 5min, i kada mama kaže idemo - onda idemo.

Kako vi rešavate ove stvari?

Potpuno si u pravu,ja se ježim kad vidim kako djeca prave robove od svojih roditelja što se tiče ispunjavanja njihovih prohtjeva.
Ja to nedopuštam,jednostavno kažem ne i to je to,može plakati do mile volje ja nepopuštam.
Ali sam primijetila već sad da moj Roko i nije toliko zahtjevan,zna i sam reći ostavi mama čokoladu ja neću više a u prodavnici ga vrlo lako odgovorim kada mu nešto neću kupiti jer je bespotrebno,objasnim to već imaš kod kuće to treba drugoj djeci koja nemaju i tako.
Shvaćam da ima djece tvrdoglavije ali kada nešto odlučiš nesmiješ popuštati.
Ponajem i roditelje koji jedva sastavljaju kraj s krajem i kažu da nikada nebi svome djetetu dali 50eura i više za čizmice a za kinesku plastiku,kako ja zovem  te glupe igračke koje nisu nizašta i još su opasne, daju i mnogo više novaca godišnje.


_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

 Aki je naucen da stedi i da kad napuni kasicu sam raspolaze svojim novcem , ne retko ga `zaposlim` da opere lavabo ili izbaci smece ili skupi ves sa susilice , neke sitne poslove za koje ga nagradim .. Dobro razume kada mu kazem da nemam novca za neku igracku i dugo unazad kada vidi nesto veliko , pita da li mogu za rodjendan to da mu kupim , inace za rodjendan pravi spisak pa sta dobije 
U zadnje vreme igracke konacno ne kupujem , gormiti su bili poslednji u nizu , sada su knjige na redu , a njih kupujem tek kad procita vec kupljenu
Tek cu videti da li ceni to sto ima , jos ga smatram detetom ..

Dete treba nauciti da prihvati trenutno raspolaganje i mogucnosti roditelja,treba da zna da ce dobiti ono sto zeli kada se za to ima mogucnosti,i da zna da razume kada isto to sto trazi ne moze da dobije,jer se za to tada nema mogucnosti...Ako se to uci od malih nogu,i usvaja kroz vaspitanje i manir,nece biti problema.Ja mog Lakija tako vaspitam,i kada kazem nema, tu je kraj,i on se sada ne buni..Isto tako kada imam mogucnost,dobice ono sto pozeli.


< Poruku je uredio Brana -- 26.8.2011 22:47:33 >

_____________________________

Kada nekog volis bori se za njega,
kada nekog trazis,trazi ga gde treba,
kada nekog varas,varaj ga da valja,
al kada nekog volis,voli ga do kraja!!!

Moja je previse mala da zna ista o tome jos uvek al cu se truditi da je vaspitam kako su mene vaspitavali. A to je da posedovanje materijalnih dobara (nekih koji nisu neophodni za prezivljavanje) nije bas neki imperativ za srecu. Ucicu je da radi sve po kuci, nema specijalnog tretmana kao sto neki imaju. Ne znam kako su moji postizali al svaki put kad sam nesto dobila od njih osecala sam se da sam zasluzila i umela sam da se radujem iskreno.

Danas postoji opasnost nastala posledicama razvoja tehnologije. Ovo cu reci iz moje profesionalne deformacije. Proizvesti danas igracke je postalo jeftini komoditet pa se nekad deca zatrpavaju prevelikim kolicinama plastike. Ja se svim silama trudim da se suzdrzim od kupovine zilion igracaka sto sam videla da je jedan moj drug radio pa mu je dete padalo na igracke u sobi punoj plastike razbacane svuda.

Volim sto sam ja tako naucena i odgojena. Tako isto cu preneti na svoje dete. Pruziti se koliko je pokrivac dugacak i uzivati u tome