Drage moje, pre neki dan kad je otvorena tema sam htela da ispišem post i odvukla sam se nešto an drugu stranu.
Prvo i osnovno - onakvi kakvi smo mi - takva su nam i deca. Pre ili kasnije, ma koliko se mi trudili da neke naše netrpeljivosti prikrijemo, deca će to u nekom trenutku usvojiti, ispoljiti...
Diviću se roditeljima koji nemaju predrasuda, koji svoju decu uče jednakopravnosti u svemu. Bila to rasa, pol, socijalni status.
Setiću se tamo 2000 i neke, kada sam igrala igricu na netu. Puno nas bivših YU državljana je rasuto po svetu, na kraju se otvorio poseban server za balkan. Bila su dva klana vodeća - jedan srpski (bila ja u njemu) i jedan hrvatski. Sećam se deteta, godište '90. Vreme kada bi roditelji pod uticajem tadašnjih događanja učili dete svemu i svačemu. Jako mi je bilo drago da su ga roditelji pravilo odgajili. Čak je i sam rekao da su mu drugovi zi odeljenja zamerili kako to da se dopisuje sa srpkinjom!
Ja sam mešanac, baba sa mamine strane je iz Hrvatske, rodbinu imam u Opatiji, tata iz Srbije. Mama isto rođena u Srbiji. Dedina sestra (sa mamine strane) je recimo desetak godina posle II SR otišla za Nemca. Uvek je imala problem kad bi dolazila.
Moje dete ne prihvata ili ne shvata granice, učimo je da zna da mi živimo u Sloveniji, da je ona rođena u Sloveniji, da sam ja rođena uSRbiji. Donekle kapira, ali recimo za nju tetka koja živi dalje od nas (blizu Maribora) ne živi u Sloveniji
Jednom je donela jednu sjajnu knjigu iz vrtića kući (petkom donose po dve knjige na nedelju dana, kao mini biblioteka) gde su predstavljana deca iz celgo sveta, sa njihovim verama, običajima... Ana ne pokazuje netrpeljivost ni prema kome. Trudiću se da tako i ostane.
A što se tiče roma/cigana je stvar više nego škaljiva jer postoje dve vrste. Oni koji žive u kužama i oni koji žive u kartonima.
I ako svako sad bude iskren, to nema veze sa nacionalnošću i bojom kože već samom higijenom. Tačno da je dete svo prljavo i zapušteno će svaka majka povući svoje dete, upravo zbog silnih mogućih bolesti.
Drugarica mi odrastala u delu grada gde su sami romi. Gastarbatjeri po naše, koji su odlazili z Nemačku, tamo zarađivali i ovde dizali kuće sa lavovima na kapiji... To mi je najbolja drugarica. Moja mama je veliki materijalista i uvek je bilo 'pa šta ćeš kod nje, vidi gde živi'
Kakve veze ima to gde živi???
Naravno da Ana čuje i reči hrvat, bosanac, srbin.. Normalno. Ali ona to gleda dečijim očima - pisala sam već u biserima dece, kada je jedno leto igrala uz Dubioza kolektiv, naravno čula iz priče da je ta grupa 'bosanci' i igra bosa po dnevnoj i kaže 'mama ja sam sad bosanac, igram bosa'
Da vam ne pričam da je sve suprotno od slovenačkog - srpski. Bilo da pevaju/pričaju hrvati ili bosanci.
Učimo decu da razlike među ljudima postoje samo na loše i dobre. Po meni je jedino to merodavno u životu. Boja kože, veroispovest i ostalo je totalno nebitno.
_____________________________
I flunked anger management! }:->