E ovako. Moram nekom da napisem svoju ispovest inace cu da poludim.U braku sam 7 godina i imam dete. Trenutno sam zaposlena na crno, dok koleginica ne dodje sa porodiljsko a muz nigde ne radi. Zivimo u vecoj zajednici sa njegovima i to sve je uticalo da se nasa ljubav vremenom ugasi. Pre 7 meseci upoznam ja jednog lika koji je stvarno bio divan prema meni i vidjali smo se. Govorio mi je o budućnosti, o deci, slao najlepse poruke i cinio sve ono sto moj muz nije nikad. Ja sam sad trenutno u njegovom gradu, imali smo taj odnos i primetio je da sam u problemima i tako sam mu otkrila sve. Razumeo je i rekao da ce sve biti u redu i da bi bilo sve drugačije da sam ja devojka a ne udata i da moramo malo o svemu razmisliti iz cega sam ja zakljucila da on hoce da prekine sa mnom sve iako on to nije rekao. On izgleda ne moze da se bori sa svim mojim problemima, ili ne zeli. Htela sam da me zavoli i da se zaljubi, da i mene neko voli. Ali izgleda da sam utrosila samo vreme bezveze. Najgore je kad te neko ozivi i onda ode. Ja se sad raspadam, ne mogu da spavam, jedva cekam jutro da svane. Prija paznja ali iskrena. 

Kiwi, prvo da kažem da ne osuđujem, već razumem. Mi smo prošli sličnu krizu, ja nisam mogla da nađem posao, finansijski problemi. Isto sam se osećala nevoljeno, jer su počeli da izostaju neki znaci pažnje, a i dete smo stavili na prvo mesto. Ali ja sam taj problem rešila otvorenim razgovorom sa mm. Svi su oni u početku pažljivi i divni, a onda se prosto naviknu da smo jednostavno tu. Pokušaj da osvežiš odnos sa suprugom, porazgovarajte, odvojite vreme za sebe.  A ako misliš da spasa nema, nije u redu ni da vam to radiš, jer realno, ni ti ne bi volela da on to radi.  Držim ti fige da se što pre središ i budeš srećna.