Ovih dana jedna od jako aktuelnih tema po svim medijima.
Dakle- Šta su mikotoksini?
Ovo je meni velika nepoznanica,mada mogu reći da posedujem neko osnovno znanje na ovu temu.
Mikotoksini (mykes – grč. gljiva, toxikon – grč. otrov) su ekstracelularni metaboliti plesni, koji su toksični ili imaju druge negativne biološke efekte po ljude i životinje. Ta jedinjenja vrlo različitih hemijskih struktura onečišćuju žitarice i druge namirnice posebno u tropskim krajevima, jer viša temperatura i vlažnost pogoduju rastu plesni. Čovek je najčešće izložen mikotoksinima putem hrane, no u nekim slučajevima može doći do njihovog udisanja (takozvana crna budj po zidovima...), prolaska kroz kožu ili parenteralne izloženosti.
Mikotoksikoze=trovanje mikotoksinima.
Najčešće mikotoksikoze izazivaju toksini koje proizvode plesni iz rodova:
-Aspergillus,Penicillium,Fusarium (napadaju zrna, plodove i gotove prerađevine);
-Dok su biljke u toku vegetacije najčešće napadnute rodovima Claviceps(C. purpurea–Ražana glavica), Alternaria, Fusarium, Rhizopusi Helminthosporium.
Ono što je bitno napomenuti je to da stvaranje mikotoksina uveliko zavisi od klimatskih uslova,temperature,vlage,primenjenih agrotehničkih mera u poljoprivrednoj proizvodnji,ali isto tako uveliko zavisi i od genetskih predispozicija same plesni. Samim tim to bi značilo da je vlo važno na koji se način obavlja i proces uzgajanja a i dalje rukovanja pre svega biljnog materijala (žitarica,voća,povrća....)
Iako se preradom žitarica u krajnje proizvode vidljiva plesan može ukloniti, većina mikotoksina neće biti promenjena. Mikotoksini su vrlo stabilni. Ne inaktivišu ih uobičajeni postupci proizvodnje i prerade hrane,podnose jako visoke temperature (preko 200°C ) zbog čega redovno dolazi i do kontaminacije gotovih krmnih smesa. Daljnji postupci skladištenja hrane takođe mogu povoljno delovati na proizvodnju mikotoksina. Loše skladištenje,velika vlaga u skladišnom prostoru samo doprinosi daljem razvoju plesni i stvaranju mikotoksina.
Aflatoksini:
-Od svih mikotoksina, aflatoksin se smatra najvećom potencijalnom pretnjom po zdravlje ljudi. On je proizvod Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus, koje su sveprisutne u prirodi zbog spora koje se raznose vazdušnim strujanjima. Ove plesni se često nalaze među žitaricama, bademima, orasima, kikirikijem, pamučnim semenom i kineskom šećernom trskom.
Aflatoksin B1 je najvažniji u pogledu zastupljenosti i toksičnosti,kao i njegov metabolit u mleku aflatoksin M1. A zbog kumulativnog dejstva u organizmu,povezuje se sa primarnim rakom jetre.
Ohratoksin A:
To je nefrotoksin s potencijalnim kancerogenim delovanjem; dovodi se i u vezu s razvojem endemske nefropatije. Glavni producenti ohratoksina A su: Aspergillus ochraceus i Penicillium verrucosum koji često kontaminiraju uskladištene žitarice. Okratoksin A je primarno nefrotoksičan, a u velikim dozama je i hepatotoksičan. Prema IARC-u (The International Agency for Research on Cancer) ohratoksin je mikotoksin s mogućim kancerogenim delovanjem.
Još neki od mikotoksina,odnosno od grupa mikotoksina su trihoteceni (izuzetno otporni), zearalenon, ergot alkaloidi...
< Poruku je uredio lesica RR -- 19.2.2013 22:47:53 >
_____________________________
"Majkooooo, bič pliiiiz!!!"
JER SMO TAKO U MOGUĆNOSTI