Već sam pisala u temi Navika noćnog pijenja soka KLIK o našem problemu. I jesmo - rešili smo ga. I onda je dobio temperaturu (upala grla, bronhitis), ništa nije jeo 5 dana, pa kada god je tražio da pije ja sam mu dala: u pola noći - nije frka. E, sada je ozdravio, i on mene jednostavno maltertira. Noćas sam sedela na ivici kreveta i plakala od muke.
"Daj mi mama soka!", i više ne pali ni ono da nema sunca, pa se ne pije soka. I mm me cima, kao "Daj mu soka pa da spavam!", pa i ja bih da spavam, hvala na pitanju, a to ne radim jer ustajem 1000 puta. Te hoće u svoj krevet, te hoće u naš krevet, te daj soka, te skloni flašicu, te naspi još soka... JA NE MOGU TO VIŠE!!!
Totalno sam očajna. I dok mu ne dam soka on njače. Surovo je reći, ali povraća mi se kada izgovori "mama"... ja to toliko puta čujem tokom noći, da više ne znam ni šta bih vam rekla.
U besu sam noćas rekla "E sada ću da bacim flašicu!" i digla sam ga iz kreveta, i ponela ga da vidi,a onda sam pomislila, ako je sada bacim, za pola sata ću još i flašicu da iskuvavam, pa sam odlučila da samo upalim neonku i iz čaše mu dam soka. Plakao je kao kiša, ali me uopšte nije zanimalo, dal onda znate koliko mi je dosta svega?
Razmišljam o nekoliko opcija:
1. da zaista bacim flašicu u đubre, ili
2. da mu ukinem dnevno spavanje, možda onda noću bude preumoran da bi se budio i tražio soka.