Mali nevaljalac čak i najsmirenije roditelje često može da izbaci iz takta. I tada roditelji, umesto da smire situaciju, svojom reakcijom prave još veći haos.

Pročitajte više…

< Poruku je uredio Tatamata -- 3.11.2009 13:07:18 >

Jao kak mrzim ovakve textove. Garant ih piše neko ko nema dece.

ja nemam dete jos uvek ali mi je stvarno neverovatno da u trenutku ludila mog deteta kazem: Sasvim mi je ok da se tako osecas
Ma nemoj!
To "psiholosko pakovanje svega u SVE JE OK" mi ide na nerve...
I ja mislim da ovo nema veze sa realnim zivotom...

a koju poruku šalješ detetu, ako mu kažeš da je uredu što divlja po kući?!

slažem se sa Tashom da to piše neke ko nema decu ili je od dece napravio divljake.

a tek ta istraživanja? grrr jeste li čuli za ono da detetu ne treba davati čokoladu, jer izaziva zavisnost?! navodno, dete kad pojede čokoladu, mozak dobija informaciju sreće,ali nestvarne(nešto tako), pa je sledeće cigareta, alkohol, droga...

Dobro, iz ovoga teksta se slažem sa onim da djeca mnoge stvari kažu u afektu(kao u ostalom i mi odrasli) ali oni doslovno u trenutku ljutnje izmišljaju radnje ili riječi tipa "nisi mi ti više mama"da bi nas naljutili, e sad na nama je kako ćemo odreagirati.
Recimo ja se učim da iGnoriram jer stvarno kad bi mi rekao "nisi mi više mama" pa šta trebam da se svađam sa njim i da mu prijetim da ću otići od njega
Ne, mislim da je ignorisanje u ovom slučaju mnogo bolje!

A sad da mi baca igračke po stanu i razbija nešto, tu IGNORE ne pomaže, tu se moraju poduzeti neke mjere i mislim da nije dovoljno samo reći "nije u redu to što radiš" jer većina djece na tu rečenicu neće prestati.


< Poruku je uredio Lu RR -- 4.8.2011 19:06:00 >

Batina je iz raja izašla ( gdje li je stevajela  )

Ti Vučko oćeš u zatvor ?

I ja to mislim. Naravno, ne da se preteruje ali malo po guzi (tj. pelenama ) kad baš pretera. Ne možeš ni da ih pustiš da sve izvrnu naopačke kao moja zaova koja samo priča neeeeee, neeee Vuče, neeee

Uh, ja nisam vanzemaljac pa da se tako fino isključim i ponavljam: To nije lepo...
Kad moji počnu da divljaju oni me ni ne vide ni ne čuju! Odmah obustavim sve aktivnosti i u kaznu! A što se tiče rasprave s decom oko toga dal sam mama i dal me vole, nikad se ne prepucavam s njima nego ih otkuliram jer znam da će se svakako osećati loše kad shvate šta su mi rekli (a kažu u afektu). Dovoljno mi je što mi se posle sami izvinjavaju i baš im bude teško, a da im ja to ne tražim niti im nabijam krivicu. Tad uvek kažem : Ok, znam ja da ti mene voliš i kad si ljut, nemoj da se nerviraš. Bude mi žao Luke jer je on baš osećajan pa neću da mu bude još gore. Deca tako pokazuju osećanja, intenzivno, i ne treba im zameriti. Samo, neke stvari me izluđuju i nikako ne mogu da ih ignorišem. Nevaljalac uvek zna da sam ja tad gadna!

Što bi rekao Luka sa svoje nepune dve godine: "So je slana, mama je ljuta" (kad smo učili o ukusima)