Podstaknuta clankom koji je Andrea postavila, pa evo ga i ovde.  Sta mislite?  Sta vi cinite sve kroz igru da razvijete IQ svog deteta, i njihovu samouverenost?

Meni se ovaj covek jako dopao, gledala sam ga pre neki dan u emisji KoSmo, napominje da se takodje ne daje deci da gledaju TV-mada i za to imamo temu...

Mi smo se stvarno uvek igrali napolju kao deca, slabo ko je od nas i gledao TV ili ako jeste, jako retko.  Koliko su ove nove generacije drugacije?  Da li vas sva ta tehnologija plasi i njen uticaj na razvoj vaseg deteta?

Kad je Neša bio mali, čitala sam da bacakanje deteta u vazduh, onako malo grublje, kao i neke slične aktivnosti, prekidaju te neuronske veze, i tako se detetu smanjuje iq koji je imao potencijal da dostigne. Recimo da verujem delom i u to, i u ovo u tekstu, ali mislim da je to samo jedna minimalna stavka u formiranju mozgova dece.
Velikog uticaja imaju i hrana, i rečnik roditelja, i čitanje, pa i obrazovni program koji deca, u određenoj meri, treba da prate, jer postoje neke stvari koje im je tako najbolje i najlakše približiti, nešto što i h jedino tako može zainteresovati.

Ja sam odrasla na dvorištu, i na ulici, i nisam loše ispala, ali mnogi koji su isto tako odrasli jesu. Opet, znam mnoge koji su po ceo dan gledali tv, pa su bili vukovci.

Sve u svemu...Ok je učiniti sve što možeš za svoje dete, ali opet sasvim sigurno nikada neću pustiti dete da se igra tako što skače po krevetu, jer mi je strah da će razbiti glavu daleko veći od potencijale dobrobiti.

Dok je Deni bio mali dosta sam radila sa njim citali smo ucili smo slova znao je sva slova sa 3 godine znao je zivotinje na engleskom i jos mnogo drugih stvari. Gledala sam da ga poslije posla uvijek izvedem u park i da pjevamo i da se igramo. Dok kad je bio s mamom kuci gledao bi crtane. Ucila sam ga na knjige sa njegovih godinu dana jer sam od tada pocela da mu citam price. Ne znam da li je to razlog zasto je zavolio knjigu i zasto je jos uvijek voli. Vec sam pisala on sada sam ide u biblioteku i uzima knjige za citanje pred spavanje. Zna tablicu mnozenja preko 20 . Nikad ga ne tjeram da uci jednostavno je takvo dijete. televiziju tj omiljenu seriju zack en cody moze da gleda radnim dana i ona traje odptilike sat vremena dok vikendem moze televiziju da gleda dva sata dnevno. kad sam mu uvela to pravilo objasnila sam mu i zasto sam mu uvela to pravilo. Puno pricam sa njim i objasnjavam mu neke stvari. Kompjuter mu nije dostupan iako ga ima u sobi ne moze da ide na njega da igra igrica kad mu se hoce moze samo vikendom da izabere da ide na wii x box ili kompjuter po sat vremena. Postoje pravila u kuci sto se djece tice i postuju se. Ako je ruzno vrijeme dodje mu drug i igraju se u kuci. Sa Sarom ne znam kako ce biti ona ne voli knjige ne voli da joj citam price nista ne voli samo voli da dira elektricne aparate po kuci. Necu da je forsiram hocu da pokusavam ali ako ona nesto nece ne mora. Ne mora da bude ni najpametnija ni nainteligentnija ako joj to nije jaca strana . Ja se licno ne bojim tehnologije jer mislim da su roditelji ti koji trebaju da grade svoje dijete u covjeka. Ja stalno govorim s djecom se najvise treba pricati pa jos dok su mali od godinu dana vec.

nesto srodno i zanimljivo za citati je knjiga koja se zove "negotiatin critical literacies with young children" v. m. vasquez, gde je kroz jedno istrazivanje dokazano do kakvih zakljucaka i postupaka mogu stici petogodisnjaci ako se tako radi sa njima.

Moracu da potrazim tu knjigu!

ja mislim da je najbolji poticaj roditelja izvesti dijete u park i pustiti ga da se druzi sa ostalom djecom. da ne bude asocijalno dijete i da sjedi kuci po cijeli dan s mamom i gleda crtane . Da mu se pocnu citati knjige tj bajke ili price od nekih godinu dana i pjevati pjesmice i sve to uz pokrete ruku i tijela. I da se to radi ujutro kad su djeca najraspolozenija poslije spavanja kada im mozak upija skoro pa sve. Ja tako radim i sa Sarom mada sa pricama nije odusevljena cim pocnem da joj pricam zatvara mi usta . Ali zato svaki dan je izvodim napolje u park i tamo se bas lijepo igra s djecom i uci i od njih puno. Ali necu je nikadforsirati na nesto ako ne zeli pa cak ni u igri jer mislim da ce tako postici samouvjerenost.

volela bih da mogu da nadjem celu emisiju...bas pricaju o tome kako su deca sa sela inteligentnija, da sve sto se radi rukama (igre grancicama, u pesku itd) razvijaju mozak, i da bas i ti vukovci su deca koja mogu da nesto nauce napamet i imaju dobre ocene, ali ne i obavezno visok IQ ili sposobnost da to znanje upamte i primene...

Verus, evo KLIK

Hvala ksena! videcu prvo ima li u biblioteci pre nego sto narucim, volela bih da procitam.

ovo je na google books, mozes da prelistas. inace, knjiga prati celu jednu godinu sa tim razredom iz pretskolskog i meni je bilo neverovatno da vidim sta klinci mogu da smisle ako ih ucimo da razmisljaju.

Ja sam mozda duduk u oblasti pedagogije. Smatram da je IQ urodjen, kakav ti je, takav ti je. Sta mozes sa tim...

Mene licno su do pet godina cuvale polupismene bake, jeste nismo imali TV tada. Roditelji studenti, uvek zauzeti ili na putu do Beograda da polazu ispite. Nisu ni primetili kad sam naucila da brojim do 100, ni neke ostale stvari. Licno smatram da je za uspeh u skoli pre svega bitno jako dobro predskolsko. Ja sam tamo naucila sve sto smo radili u prvom razredu pa mi je prvi razred bio jako dosadan i zamoran. Iz licnog primera znam da ako dete nesto krene ranije kao npr ja sto su me stavili u grupu sa starijom decom zbog tih nekih testova i gledali da me upisu ranije u prvi razred, al nije moglo jer sam rodjena krajem godine. Posle mi je samo bilo jako jako dosadno u skoli i uciteljice me nisu u pocetku razumele i davale mi trojke dok nisu shvatile da sama stvarno radim svoje domace. Jer sam umela da uradim po vise domacih odjednom, jednostvno su mi bili zanimljivi valjda. Uvek sam znala, dodjem iz skole, uradim domace pa odem da se igram. Roditelji mi se nisu nikad mesali u svoje obaveze, nikad mi nisu uradili nijedan domaci nit su sedeli sa mnom da me uce kako cujem da neki drugi rade.

Elem da sumiram:
1. Mislim da dete ne treba nista forsirati, sa mnom moji nisu nista na taj nacin radili pa sam bila ok u skoli
2. Treba ga nauciti da voli knjige, moze i sa svojim primerom, da citamo u njihovoj blizini jel deca vole nekad da oponasaju starije - moji su npr ucili non stop mojih prvih godina zivota dok nisu zavrsili fakultete
3. Ne treba ih nadgledati ko kondor dok se igraju sa decom. nek padnu i nek ustanu. nek nauce kako da koordiniraju pokrete. moja beba se igra i lupi igrackom po glavi, ni ne primeti, nastavi dalje.
4. Trebamo nauciti decu da budu samostalni, pogotovu u intelektualnom smislu.
5. Ja sam prvi kompjuter dobila u sedmom razredu (komodor 128) tako da ne vidim ni razloga sto bi detetu davala uopste da sedi za kompjuterom ranije od toga.

U vrtiću su nam rekli da ni slučajno ne učimo decu slova, da je rano.

Inače, ja dobijam fras od Luke koji stalno skače, trči, penje se... Mislim da se po krevetu ne skače, koliko god to uticalo na IQ. Na nameštaj se ne penje, jer on služi da se na njemu sedi, ili odloži nešto. Meni je to nevaspitanje, i da, na žalost, moje dete to radi, a ja jedva izlazim na kraj sa njim.

Luka je do ove godine imao ekipicu u parku. Nije želeo da se igra sa decom u dvorištu, obilazio ih je u širokom luku. Od pre par meseci, ne možeš ga poterati kući. Mnogo se radujem.

Vuko, slažem se da je komp bauk, no, kako ti dete bude raslo, videćeš koliko je teško to zabraniti. Luki je komp zabranjen već par meseci. Dete je bilo zastranilo. Svađalo se, histerisalo više nego inače, ma baš je postao užasan, i mm i ja smo zaključili da to ima veze sa igricama na kompu. Iako sam bila fascinirana koliko brzo je napredovao u savlavadavanju igrica, zabranili smo mu. Naime, kad je počeo da igra, nije imao vezu između očiju i prstiju. Nije znao koju strelicu da stisne da bi išao u željenom pravcu, morao je gledati u strelice, skrećući pogled sa monitora. Za par dana, to nije radio. Fasciniralo me je kojom brzinom zaključuje da ukoliko skoči na neku ploču, šutnje bure, ono padne na drugu ploču koja se nakrivi i loptica se spusti niz nju, ona će pogurati ne-znam-šta, i desiće se ne-znamšta. Ne znam dal me razumete, ali mene je to zaista fasciniralo. Ali, eto, ipak smo odlučili da je gađanje blatom i valjanje po pesku, penjanje na drvo, lupanje kolena, ipak korisnije i zdravije za njega.

Slazem se da je zdravije da se igraju napolju, nego da su non stop uz TV.  Zato i mislim da je dobro da deca idu vrtic, da uce da budu sa drugom decom, da dele, da se posvadjaju, pomire.  Sve to kreira osobu koja ce postati jednog dana.

Vuko: nazalost IQ nije samo urodjen, naravno, ima genetike, ne kazem, ali puno toga je okruzenje.  Pokusacu naci tacan link o devojcici iz Floride, koja je nadjena pre ne znam 4,5 godina u kuci.  Komsije nisu znale da su ti ljudi imali jos jedno dete.  DRzali su je zatvorenu u kuci od rodjenja.  Neko je slucajno video da se zavesa mrda i ugledao devojcicu, i prijavio agenciji za zastitu dece.  Snimci su bili stravicni.  Ona je sa svojih skoro 6 godina i dalje bila u pelenama.  Pokrivena fekalijama, ujedima od bubasvaba.  Hodala je na sve cetiri, nije umela da hoda uspravno.  Usvojila ju je neka divna porodica koja je vec imala 2 dece, i do sada su uspeli da je nauce da hoda, da otvori slavinu itd. Nikad nece nauciti da govori, i eto, prakticno je retardirana jer nikad nije radjeno sa njom, nije bila izlozena svetu... i to bas u tih kriticnih prvih 6,7 godina zivota...

Moja poenta i primer su da eto, ukazu na to koliko je bitno deci dati da budu deca.  Naravno, ako imas dete od 5,6 godina koje razume da se na namestaj ne skace, to je drugo, ali ima ljudi koji ce izudarati dete od godinu dana jer je to uradilo, a ono jos ne razume sva ta pravila. 

Ne znam, tesko je biti pametan i uraditi ispravnu stvar da bi odgojili ispravne ljude.  Koliko ima urodjenog da budemo ono sto jesmo, tako puno na decu utice i to gde i kako su odgojeni...

< Poruku je uredio Verus RR -- 8.7.2011 3:17:15 >

Ja sam ovog čoveka slušala pre par meseci na RTVNS (ili kako se već zove  )i u nekoj temi sam čak spominjala sve o čemu je pričao... Moj dečak je svega godinu i po i posmatrajući ga u poređenju sa njegovim vršnjacima, u nečem je znatno ispred, u nečem malo kaska... Ali to je od deteta do deteta... Moja drugarica isto ima sina svega 16 dana starijeg - on mnogo više govori, pije sam iz čaše, jede kašikom... A Miša se penje na veliki tobogan sam, preskače prepone, ređa sve one igračke boja oblika bez greške, jede sam samo viljuškom, stalno nešto trtlja, ali nerazgovetno... A eto obe sigurno mnogo radimo sa njima, i svaki se denuo u svom pravcu razvoja. M se penje na nameštaj iako ga opominjem stalno, ne gleda TV jer ga ne interesuje - samo bi se napolju igrao, kod računara ga jedino interesuje tastatura i miš da ga razbije ... A ja planiram da mu ni ne dozvolim da se navuče na neke igrice pre tamo nekih 9-10 godina... Onda neću imati potrebu ni da mu branim. A intelekt može razvijati kroz brojne igre i to mnogo bolje nego tipkanjem samo jednom rukom u mestu i buljenjem u ekran...

Ja znam da cu moje dete prepustiti profesionalcima da ga uce, necu sa njim "raditi". Moji sa mnom nisu nista radili pa sam opet bila sasvim ok u skoli. Za to postoje obdanista i predskolska. Dacu mu mogucnost da se igra, citacu joj price pred spavanje i pevati. A da cu joj ja povisiti IQ cisto sumnjam.

Imala sam jednog druga u osnovnoj skoli koji je bio zapusteno dete. Niko sa njim nije radio, nije imao u kuci ni tv in radio. Oduzeli su ga roditeljima i smestili u dom za nezbrinutu decu u mom gradu. Zavrsio je na kraju osnovnu skolu nekako, trebalo mu je duze jer je jako tesko progovorio i naucio da cita. Al sumnjam da ce iko otici u toliki ekstrem. IQ je samo mera koliko je neko "normalan" ili prednjaci ili nazaduje u odnosu na svoju generaciju. Ja mislim da biti prosecan je sasvim ok. Previse pameti ne nosi toliko dobrog u zivotu vec ponekad i probleme u adaptaciji u okolinu koja nije mozda sa tolikim koeficijentom inteligencije.

Mislim da se daleko vise isplati uloziti truda da se detetu razvije emocionalna inteligencija jer od ovih vestina koje se testiraju u tim tipicnim mensinim testovima (brojevi, reci, sare) se u stvari testiraju samo neki aspkti covekovih sposobnosti. Imam mnoge bivse studente koji su clanovi Mense i na to gledam kao stvar mode. Jel oni neki za koje bi ja tvrdila da su ekstra bistri, mnogo ih nije ni naslo za svrsishodno ni da ode na testiranje mada su ga stalno organizovali na mom faksu. Objasnjenje je bilo da je biti clan Mense neki neo hit, treba ti clanstvo da ti neko kaze da si pametan... Da ovo nije neko napisao iz Mense mozda bi mi drugacije izgledalo...

Kompjuter ako se da premalom detetu nece ga nista nauciti, apsolutno nista do mrdanja misa. Moja srednja sestra ima sina od 6 godina i videla sam proslog leta kako se ponasa kad nekom drugom u kuci treba kompjuter. Uzas. Ja imam laptopove bez ijedne instalirane igrice tako da cu lepo da ih pakujem i stavljam na mesta gde nece moci da ih dohvati i cao. Inace na poslu kad ne drzim nastavu sam non stop za racunarom tako da cu kad dodjem kuci jednostavno da zaboravim na tu spravu. Iovako mi je kuci samo skype, facebook, blic.rs i rr masina.

Ja se uvek zezam sa muzem, samo da nam se lepo uda... Hehe... Ovo se salim, al detetu treba stvoriti navike vezane za zdravlje i izrazavanje emocija i celokupno socijalno bice. Dzaba ti ekstremni IQ ako stvoris navike da jedes ko slon i da ti je kompjuter najbolji drug...

Nina 

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Vuko slazem se sa svim sto si napisala i znam da nisi mislila bukvalno da neces sa svojim djetetom raditi i prepustiti ga u potpunosti uciteljima i ljudima u obdanistu. Imam isto misljenje dok prije s denijalom nije bilo tako