28.07.2010, 22:53
10345
Način prenošenja HP infekcije još nije potpuno istražen. Sva dosadašnja saznanja govore u prilog tome da se infekcija prenosi direktno od zaražene osobe na zdravu osobu, i to na tri glavna načina:
Postoje i naznake nekih drugih puteva zaraze (iz okoline putem vode ili preko mačaka, pasa i dr.), ali to još treba potvrditi detaljnijim istraživanjima.
Najbrže se zaraze mala deca koja žive u lošim socio - ekonomskim uslovima. HP infekcija je najčešća u dece koji krevet dele sa roditeljima ili drugom decom, u sredinama u kojima majka prožvaće hranu koju daje detetu, ili detetovu cuclu stavlja prethodno sebi u usta. Infekcija je češća i u dece koja su smeštena u ustanove različitog tipa.
Agresivnost bakterije s jedne i oset_ljivost domaćina s druge strane, verovatno su odgovorni da neki zaraženi bolesnici ostanu bez simptoma bolesti (imaju samo upalu želudačane sluznice - gastritis, utvrđen pregledom), dok se u drugih razvijaju različite bolesti poput ulkusa ili čak i tumora (karcinoma ili limfoma želuca).
Najčešći simptom je bol koji je uglavnom ravnomeran i tup. Javlja se i nestaje u razmacima od nekoliko dana pa do nekoliko nedelja. Kod čira na dvanaestopalačnom crevu se javlja par sati nakon jela ili usred noći na prazan želudac, a prestaje unosom hrane. Kod čira na želucu bol se obično pojačava nakon uzimanja hrane. Pored bola koji je najdominantniji simptom još se javljaju i: gubitak telesne težine izazvan averzijom prema hrani ili anoreksijom, nadutost, podrigivanje, mučnina i povraćanje. Simptomi mogu biti vrlo blagi ili se uopšte ne moraju pojavljivati. Krvarenje je česta komplikacija i sreće se u oko 25% slučajeva.
Dijagnostički postupci za otkrivanje HP infekcije svrstani su u dve grupe:
- duvanjem - dokazivanjem aktivnosti bakterije ureja izdisajnim testom,
- pregled krvi ili pljuvačke - prisutnosti specifičnih antitela u serumu i/ili pljuvački zaražene osobe (ova metoda nije dobra ukoliko se već uzimala terapija),
- pregled stolice - dokazom bakterije (antigena HP) u stolici bolesnika.
Lečenje
Želudačni ulkus izazvan bakterijom H. pylori leči se preparatima koji uništavaju uzročnika, smanjuju kiselost želuca i oblažu želučanu sluzokožu zaštitnim slojem. H. pylori se uništava antibioticima, ali s obzirom na kiselu sredinu u kojoj bakterija živi treba uticati i na smanjenje lučenja kiseline.
Na tržištu se nalaze dve grupe lekova za smanjivane želučane kiselosti:
- H2 - antagonisti (famotidin ranitidin, cimetidin)
- inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol)
Komplikacije čira na želucu mogu biti krvarenje ili perforacija kada se obavezno se sprovode endoskopija ili hirurški zahvat.