Koliko god mi bilo tesko da pisem, ne znajuci ni kako da pocnem, ipak sam resila da otvorim temu vezanu samo za gubitak voljene osobe.

Necu mnogo da pisem u ovom prvom postu, ali bar da imamo temu gde cemo biti podrska jedna drugoj i uvoj temi, kao i u svemu ostalom.

Naime, pre mesec dana mi je preminuo tata. Kazu srce. Bio je srcani bolesnik, imao dva infarkta, 5 stentova.
Taj dan nikakve tegobe nije imao, niti se zalio na bilo sta.
Samo je legao i posle 10 min je bilo gotovo, kao da je samo zaspao.
Svesna jesam da ga vise nema, ali i dalje ne mogu da prihvatim da ga vise nikad necu videti. Znam da je jos uvek sve sveze i da treba vremena.
Nocas sam ga sanjala. Zadnji put kada sam ga videla, bilo je na blic kod sestre. Nedelju dana posle toga je preminuo. Mozda sam ga i videla jos jednom u toku te nedelje, pokusavam da se setim da li jesam ili ne.

Do sada sam se "dobro" drzala, mislim da tek sada pocinje da me stize. Za ovih mesec dana smo dva puta bili u selu (tamo se sve desilo), ali sada zadnji vikend kada smo bili, mnogo mi je tesko palo.
Veci deo dana imam osecaj kao da mi neko stiska neki sundjer u grudima...

Kako ste se vi izborile sa ovakvim stvarima? Da li stvarno vremenom naucimo da zivimo sa tim da ih vise nema?

Moje saučešće QL

_____________________________

Hvala Nato

_____________________________

"Ako si uspešan u nečemu ili će te kopirati, ili će ti zavideti, ili će te mrzeti."

"Zavedi mi um i imaš moje telo, pronađi mi dušu i imaš me zauvek."

Fjodor Dostojevski

Queen, moje saucese... 😟


Ja i posle 20 godina oplakujem baku i posle 15 godina deku. Samo mi se stegne u grudima. Secanja i lepi trenuci ostaju. 

Hvala Ivanka. Verujem da ce bol uvek da bude prisutna, kao i da naucimo da zivimo sa tim

_____________________________

"Ako si uspešan u nečemu ili će te kopirati, ili će ti zavideti, ili će te mrzeti."

"Zavedi mi um i imaš moje telo, pronađi mi dušu i imaš me zauvek."

Fjodor Dostojevski

Vteme donekle leci rane. Mene najvise pogode mesta i zajednicki trenuci kojih vise nema. 

QL,moje iskreno saučešće.Oba roditelja sam izgubila,.Rano su otišli...Ne leči vreme ništa.Već,vremenom čovek navikne sa time da živi.Mora,jer nema gde iz kože.Tek kada se takve stvari dese,čovek shvati koliko je jak.Drži se.Ljubim te puno.

Žao mi je zbog tvog gubitka, Queen... moj svekar je tako otišao, pred nama je samo seo u fotelju i izdahnuo.. strašno..

Vremenom bude lakše ali zapravo samo naučiš da živiš sa tim. Za mesec dana će biti 7 godina od kako nema moje sestre a ja i dalje očekujem da dođe, da me pozove..

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Queeen, primi saučešće.Ja bih se slozila sa tim da vreme ne leci nista, nego se covek nauci ziveti sa tim bolom. 

_____________________________

Jer smo tako u mogućnosti!

Lejdi, ja sam izgubila tatu pre dve godine. Znam kako se osecas. Ja nisam mogla da odbulujem, jer su deca oko mene. I dalje mi je tesko, jer sam bila jako vezana za njega. Nisam stigla da mu kazem koliko ga volim. Svaki dan razmisljam o njemu. Bol je ostao, ali naucis da zivis sa time. Grlim te.

_____________________________

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi"


Jer smo tako u mogucnosti!

Queen moje saucesce

QueenLady, moje saucesce.

Jako mi je zao zbog tvog gubitka. Budi jaka.

Hvala vam zene puno. Kod mene je da kazem ista situacija kao i kod Sanjice. Pored dece nemam ni vremena da razmisljam o tome da ga vise nema. Uvece zaspim sa njima i tek kada ostanem sama, ja ppcnem da razmisljam o njemu. Prvih 10 tak dana nisam ni bila svesna, sad mi je sve teze cini mi se.



_____________________________

"Ako si uspešan u nečemu ili će te kopirati, ili će ti zavideti, ili će te mrzeti."

"Zavedi mi um i imaš moje telo, pronađi mi dušu i imaš me zauvek."

Fjodor Dostojevski

Lejdi meni je tesko kad odem kod mojih da odem i na groblje. I to uglavnom idem sama. Ali sada suze ne mogu da krenu. Poslednja dva puta je Sofija htela sa mnom. Teodora nije htela. Ona je velika pa je svesna da ga nema. I nekad kad je vreme za spavanje ona se seti njega i pocne da place. Uopste nisam insistirala da Sofi ide sa mnom. Ona je izrazila zelju da ide. Usledilo je mnogo pitanja.


_____________________________

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi"


Jer smo tako u mogucnosti!

Joj Sanjice, isto je i kod mene. Tesko mi je kad odem kod mojih jer znam da ga vise nema, u selo isto (tamo je umro i tamo je sahranjen). Neobicno mi je i cudno bez njega. Na groblje izlazimo kad god odemo u selo. Sad petog dajemo 40 dana. Ja sam od sutra na odmoru, idem u selo sa decom i muzem. Bicemo tamo 5 dana. Sto je najgore, tesko mi je i slike njegove da gledam. Pogledam na trenutak i ne mogu vise od toga. 

_____________________________

"Ako si uspešan u nečemu ili će te kopirati, ili će ti zavideti, ili će te mrzeti."

"Zavedi mi um i imaš moje telo, pronađi mi dušu i imaš me zauvek."

Fjodor Dostojevski

Sve te razumem Lejdi. Mami je neuporedivo tezi, jer je ceo zivot provela sa tatom u srecnom braku. Slika je tu. Kad odem kod mame, imam utisak da me tata posmatra.

_____________________________

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi"


Jer smo tako u mogucnosti!