Ne mogu da nađem adekvatnu temu pa sam otvorila novu.
Naime, ovih dana treba da upišemo dete na spisak za ekskurziju na 5 dana. Luka koji ima 5,5 god. je spreman da se odvoji od nas i da ode na tu ekskurziju, ali ja i mm nismo. Po glavi nam se vrti hiljadu pitanja. Da li neko ima savet, iskustvo, kako prevazići strah od ekskurzije. To mi je od kad sam rodila dete jedna od najvećih noćnih mora, znala sam da mora doći dan odluke...

Koliko dece ide iz grupe? Ako ide većina, jel želiš da kada se vrate samo o tome pričaju a da ti se dete oseća izostavljeno?

Mislim da moraš obrnuto da razmišljaš.

Nemoj misliti šta sve loše može da mu se desi ako ode (pretpostavljam da o tome misliš, jer i ja bih), nego misli o tome, kakve će biti posledice ako ne ode? Posledice po njega, po njegovu psihu, po njegovo drugarstvo i uključenost/isključenost iz grupe.

Dora, moja kuma je 7 dana preplakala kada je sin otišao na ekskurziju sa nepunih 6 godina.. ali i pored toga kaže da je dobro što ga je pustila, malo se osamostalio, a sreća na njegovom licu kada priča o tome je neopisiva 

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Mila moja Doriceee...

sećam se jedne malene devojčice koja je došla mojoj drugarici koja joj je inače tetka i rekla.. Draga tekice, teta je rekla da ponesem 5 gaća.. Jer ćemo biti 5 dana... Joj kako smo se tome smejale... I dan danas kada god neko negde od društva putuje, setimo se toga i prvo pitamo - koliko ćeš dana biti? E ponesi onda toliko i toliko gaća

Ono što sam htela da kažem, deca će dobiti precizne spiskove koje će doneti kući i pokazati roditeljima šta sve treba da ponesu. Samim tim uvidom u spisak, nekako ćeš se lepše osećati, jer ćeš videti da te žene ipak znaju šta rade. Nije im prvi put da vode decu negde i verujem da je stvar organizacje koja ni toliko puta pre ove nikada nije zakazala.
Velika je odgovornost voditi decu na put (ja sam vodila u Crnu Goru na more, decu obolelu od cerebralne paralize), ali zaista se mnogo pažnje ulaže u takve puteve. Mnogo, mnogo detaljne razrade plana puta i aktivnosti koje bivaju dovedene do savršenstva. Deca se vazda broje i prebrojavaju ih, gde god idu, uvek idu u vozić skupljeni i pod punom pratnjom i kontrolom. Uvee ležu u isto vreme, a brojevi telefona hotela moraju svim roditeljima biti na raspolaganju, tako da ćete se i čuti milion puta dok je tamo. Ne znam koliko vaše tete dozvoljavaju upotrebu mobilnih telefona, ali to bi bila sigurnost+.
Iskustvo koje donesu sa ekskurzije je draga Doro NEPROCENJIVO. I u pogledu socijalizacije, i u pogledu većeg stepena osamostaljivanja, i u pogledu zabave, i učenja, i svega. Ostaviti dete da pati što ne ide, a većina drugara ide, je mnogo veća šteta, mislim da može biti i nepopravljiva. Naravno finansijski momenat je važan, i ako neko nema prosto mogućnost da ide, to treba detetu približiti i objasniti na najbezbolniji mogući način.
Nije neko toliko lud da u plnu i programu stavi ekskurziju koja ne treba nikako da bude tu. Sve ima svoje prednosti i to ogromne.
ODVAJANJE je velika reč i zajedničko je svim majkama da nose sa sobom i u sebi taj osećaj. Moj savet je da popričaš sa majkama njegovih drugara i da podelite iskustva,  emocije i strahove  u pogledu puta. I tada ćeš se osećati lkše. Ovaj strah od odvajanja je veći kod majki nego kod dece, Deca se raduju toj ekskurziji i prilici za nova iskustva i ne treba im uskraćivati radost, ma koliko bilo teško ( a teško je svakom roditelju, da se razumemo).
A kada dete dođe kući, pa kada se zagrlite, pa kada ti donese suvenir i uruči malom rukicom, pa kada krene da prepričava događaje, sav u euforiji i sreći, osetićeš neizrecivu RADOST i tada će se sve leći i videćeš da si donela pravu odluku za svoje dete i celu vašu porodicu!

Ovo ti pričam sve kao drugar tvoj, ali i iz ugla pedagoga i nekoga ko je prošao deo sa ekskurzijom.

Najvažnije je da pre odluke podeliš svoje emocije i strahove koji su ZAJEDNIČKI sa ostalim roditeljima, ali i sa vaspitačima!

_____________________________

ŽENA JE STENA!

Moji roditelji su brata prvi put osatvili samog (na njegovo insistiranje) kada je imao 3 godine kod tatine sestre na selu. On je bio odusevljen, kaze mama samo je o tome pricao. Mene su poceli da ostavljaju sa 4-5 (tada sam izrazila zelju). Danas kaze mama da smo im tada jako nedostajali, ali da, kao i svi roditelji, su znali da to cine zbog nas.
Moja drugarica je uciteljica i vodi vec godinama razlicite ekskurzije. Ima odredjena pravila koja moraju da se postuju, ona se sve dogovori s roditeljima, svi imaju njen broj mobilnog i tako se cuju sa decom. Nema nista lepse od putovanja sa vrsnjacima, a na roditeljima je da taj strah prevazidju (sada pametujem, ali za par godina cu vam ja kukati ovde). Jednostavno, mislim da je to kao i sve ostalo, moras da presecs i da stalno ponavljas da je to za njegovo dobro
a tek sreca kada se vrati kuci, pa tada te voli najvise na svetu


_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

Jao, hvala vam puuuno na rečima utehe
Na spisku je za sad samo petoro dece, to je tek postavljeno i sigurna sam da mnogi još razmišljaju.
Svesna sam ja svega toga što kažete i imam strahove kao i svaka majka kad dete nije s njom ali daleko od toga da ne verujem vaspitačima, naprotiv!
Već su se deca odvajala od mene ali ovo je ipak ekskurzija! Prosto ne mogu da poverujem da je ona moja mala bebica toliko velika da ide na prvu ekskurziju...Već mi je padalo na pamet da mm i ja kad se zaželimo da ga vidimo odemo tamo i sakrijemo se u neki žbun i ko dva manijaka virimo ali sam zamolila mm da mi to ni slučajno ne dozvoli.
Moj brat je sa 5 godina sa vrtićem išao avionom na more u neko odmaralište kod Splita...i to na 15 dana. Uvek sam se pitala kako je to mama preživela

Ma, kad smo videli ponudu, odmah smo znali da će Luka ići. Samo, nije mi lako. Uostalom, videćete mame i same

Prijavila sam ga Ima ih već 11 iz grupe koji idu. Mislim da će ih biti bar 20 iz njihove grupe.

11.5. Lukina grupa ide na Palić na jednodnevni izlet u ZOO vrt. Luka je bio oduševljen, davio kad će, kad će.
Pre koji dan sam mu rekla da (kroz priču, blagim tonom, ništa strašno nisam rekla) da treba da sluša vaspitačice i ne odvaja se od grupe da se ne izgubi, i da mora da pazi jer životinje hoće da se uplaše ako naglo pritrči, gurne prst kroz ogradu pa hoće da ugrizu, jer ne znaju da on njih voli i hoće samo da pomazi. Smatrala sam da to MORAM da mu kažem. Nije izgledao zabrinut nakon tog razgovora. Međutim, sledeći dan je rekao da on neće da ide.
Ja sam ipak uplatila. Daleko je 11.5., možda se predomisli, ja bih volela da ide.

Tasho kod nas mame idu sa decom na ekskurziju isto na Palic.I jos je to kod nas predskolsko.
Mislim da ce se predomisliti i da ce hteti da ide.

Kod nas ne idu.  Ustvari ne znam što ih nisu vodili na Testeru, k'o sav normalan svet. Smatram da su vaspitačice baš hrabre da vode decu od nepunih 5 god (njih 30ak a njih svega 2) u ZOO vrt. 

Ja se ne bih usudila da sam na njihovom mestu a opet neznam ni dal bih pustila svoje dete da ide.

Ah, ne možeš da ne pustiš. Ide cela grupa. Ne možeš praviti budalu od deteta. Bar je to moj rezon. Valjda mu ništa neće biti. Mada, takva je zjaka, živa neću biti taj dan. To će biti prvi put da ne mogu ceo dan da nazovem i pitam Kako je, Šta radi. 

Ma ja to samo kazem da neznam dal bih ga pustila ali kad nih videla da idu svi iso bi i on jer ne bih volela da ga odvajam od druge dece ili kad oni dodju sa ekskurzije i pricaju sta su videli a on da se rastuzi sto nije bio.Mada imam ja jos dosta vremena do prve ekskurzije.
A jel nemozes da nazoves vaspitacicu?Ali bezveze da zoves jer ako svaki roditelj pozove i vaspitacice ce visiti na telefon a ko ce onda paziti decu?

Nas nisu vodili na ekskurzije tako malene

Ja sam isla na Ivanova Korita 7 dana kad sam imala 5 i po godina  Osim sto sam oprala kosu ladnom vodom na minus i kusur stepeni, i sto sam se svadjala sa vaspitacima jer nisam dobro jela (Moja mama tako ne sprema  ), sve je proslo manje vise OK 

_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

 U predškolskom uzrastu i nižim razredima OŠ višednevni boravak dece (negde) je Rekreativna nastava.  Za njih, po Zakonu o turizmu nema ekskurzija, več  Jednodnevnih izleta i Rekreativne nastave.
Taške, kao neko ko je proveo dane i dane po ekskurzijama sa decom, mogu da ti kažem da je kod Luke, verovatno, u pitanju to što se on nije odvajao od vas, kao večina dee njeovog uzrasta. Ti si mu lepo objasnila, ali on u svojoj glavi ima neku drugu konstrukciju, a posebno ako je pričao u vrtiču sa decom o tome... To da osečaš strah za njega tog dana jenormalno, ali, veruj, iz iskustva ti kažem: ta se deca tog dana ne odvajaju od vaspitačica. Milion puta su mi bili smešni kao idu samo za njima kao pilići!!! Oni se plaše da se ne izgube, da če autobus otiči bez njih, da neče znati koji jenjihov autobus i da ne nabrajam čega sve ne (ovo pišem ono što sam upravo od dece čula-šta su njihovi strahovi na izletu).


_____________________________

" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

Slazem se sa lilianom , mi smo Akija poslali na more sa 5 godina sa njegovom grupom , isao je i sa karate klubom nekoliko puta na pripreme ... Nikakvih problema nije bilo , deca kada su u grupi sa svojim drugarima , a nema rodjitelja oni se od njih ne odvajaju , a ako je tu roditelj , imaju sigurnost pa cine sve ono sto ne bi trebala , i ne bi radila da rodjitelji nisu tu . Ne treba da brines oko zoo vrta i copora dece , oni znaju sta smeju a sta ne , vaspitaci ce ih sigurno cuvati i objasniti im pravila igre . A ti , brinuces i kad bude isao i na matursku ekskurziju , kao i mi ostali  Tu nam nema nekog leka 

Joj, a znate li šta je jedan od njihovih največih strahova? To da ne izgube svoje rančiće sa stvarima ili igračke, ako su ih poneli, pa da ih maam i tata slučajno ne bi grdili zbog toga. Duše male medene!

_____________________________

" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

Luka u sredu ide na Palić u ZOO. Njemu se ne ide. Mislim da je problem što je priča o tome počela još davno, pre oko 2 meseca, tada se zapalio, i sada se već ohladio, a i bili smo u Pešti u ZOO. Ipak, ubedili smo se da je sasvim drugačij ići sa mamom i tatom, i sa drugarima i poći će.
Danas je bio roditeljski vezano za to.
Deca treba da stignu do 8h u vrtić, dok doručkuju, neko od osoblja će spisak prisutnih odneti u upravu da se overi. Zatim će policija ispred vrtića proveriti autobuse, i tada se oni ukrcavaju.
Kada stignu na Palić dobiće po sendvič kiflu, a nakon obilaska ZOO, imaće i ručak na Paliću.
Trebaju da ponesu rezervnu majcu i trenerkicu (devojčice helankice). Mogu nositi samo flašicu vode (zbog zabrane donošenja hrane u vrtić), i neku igračku da prekrate put do Palića.
Vraćaju se oko 18h.
Vaspitačica je još pitala dal neko ima problem sa piškenjem u gaćice ili povraćanjem tokom putovanja.

Jao, proliv ću dobiti od treme! 

Da se ne izgubi, da mu se nešto ne desi, da mu se voda ne prospe u rancu, da ne upadne u jezero i udavi se, da sa busom sve bude ok... Flipnuću sutra.

Tash ne sekiraj se toliko, bice sve u redu 

Imas mob od vaspitacice? Mozes li je zvat (svako malo )?


_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

Imam. 
Ali žena reče, "Ako me svi budete zivkali, ja ću da telefoniram, a ne da čuvam vaš decu".