Kada čujemo reč “disciplinovanje” prvo što nam padne napamet je: kažnjavanje, strogoća, batine, plakanje…Reč “disciplinovanje” međutim, u sebi nosi koren reči koja znači “učenje”. Stoga: disciplinovanje je učenje deteta koji su to poželjni a koji nepoželjni oblici ponašanja. i ništa više, a ni manje od toga.

Pročitajte više...

Super članak i super tehnike da ubijedimo dijete da uradi ono što od njega očekujemo
Ja koristim slične metode...ajde idemo, kod kuće nas čeka to i to (nešto što on voli) i krene trčećim korakom, ali obavezno to mora da bude ispunjeno kada stignemo kući, nipošto ne lagati!

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

A kada početi sa disciplinovanjem? Andrej za sada samo vadi igračke iz korpe (10 meseci), a kad mu pokažem da ih vrati, samo me pogleda blagotelećim pogledom 

_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

I kako uopste disciplinovati i vaspitati dete, tj.bebu od 11 meseci? Da li on vec sada treba da razume sta znaci "ne"? Kada poceti? Moj Matija je postao nemoguc! Sve zivo baca, mene i mm stipa, grize, cupa, ma sve radi sto ne treba. I kao da razume sta znaci "ne", ali tada stane na trenutak i opet sve ponovi, kao namerno.

Vazno je da pri tom ne bude nesporazuma, to jest, da ne bude praznih obecanja - sto rece Lu.

Drugo, vazno je da smo sigurni 100% da dete i mi mislimo na isto u tim "pregovorima". Evo jedne ilustracije:

Mi imamo kriticnu tacku na putu od parkinga do ulaza, a to je skretanje za igraliste sa klackalicama i ljuljama. Ako je umoran ili necim zabavljen, Uros to iskulira. Ali kada ne iskulira... onda ja kazem: "Cekaj, ako ti odes na igraliste, ko ce da otkljuca vrata, pozove lift?". On potrci... ja ponosna sto sam ga nasankala... predam mu kljuc sa planom da mu "pomognem" i da udjemo u ulaz. Sutra malo. Svestan moje "pomoci" on ne da kljuc, nego hoce da vezba dok ne otkljuca sam. Pri tom nema one naive, da vrata budu otvorena, da mama malo cacka sa druge strane... Ne! Da su vrata zatvorena i zakljucana, on SAM drzi kljuc i SAM ga gura u bravu (hajde-de, to je bar brzo savladao) i SAM ga okrece... E sad tu nastaje zurka: to su vrata od ulaza i nema tu polozaja "otkljucano". Moze samo da se drzi kljuc nakrivljen na tu stranu na koju se otkljucava pa dok se tako drzi da se povuku vrata. Vaaaaaaaaaaaaaaaziiiiiiiiiiiiiiiiiiiii... sledece godine... "Pusti, mama ce". "NE". "Pusti duso, mama ce". "NE". I sad umesto da smo se ljuljali 2 min na ljuljasci, pola sata se preganjamo i na kraju opet idemo gore a zgrada se ori od njegovog urlanja...

Sad imam mito u obliku PEZ bombonica. Kad ne ide sa slusanjem (sto zaista nije cesto, da ga pohvalim) ja mu ponudim bombonicu, a ako nece, onda ga zamolim da meni izvadi jednu bombonicu (ja kao ne znam) i on totalno zaboravi sta ono nije hteo... A jos kad mu kazem "hvala" - gotova stvar

_____________________________

sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!

Ajde da se nadamo...inace i ja i mm dolazimo u iskusenje da ga pljusnemo po rucici, ali kad ja krenem mm kaze "nemoj, mali je, ne zna on jos nista", kad on krene to ja kazem i tako u krug. Mada je vise neizdrziv. Mm-u je pre desetak dana pocupao ceo pramen kose odjednom. I iskida se od smeha...moram priznati i ja sam se bas ismejala  Cak i kad se mazi on je tako grub. Mm kaze "jao sine kako boli tvoja ljubav"

Alexx i Cici, vaša su djeca ( bebe) još male da bi vi sa njima mogli da pričate kao sa recimo dvogodišnjakom, da vas ono uistinu razumije i može da se koncentrira na ragovor od 20 sekundi.
ALI po meni nikada nije rano početi uvježbavati i ne očekivati odmah rezultate.
To je kao kad čitate slikovnicu bebi od par mjeseci, pričate joj šta ćete sve raditi kad malo poraste itd...
Ja sam recimo odavno pričala svom sinu o prelasku ulice, bojama na semaforu i ne sjećam se kada je on to svladao ali već dobro gleda na obe strane i uvijek me upozorava na crveno.
Znači nikada nije rano početi sa nekim korisnim navikama ali ne očekivati odmah rezultate

Da kažem da je sve ovo samo moje mišljenje i da ja radim tako sa svojim djetetom i što je najvažnije zadovoljna sam

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

To i ja mislim, jos su mali, ali ponekad kad ga posmatram kako namerno neke stvari radi pomislim da ce biti bas bezobrazno dete, ali izgleda da za sada tu ne mogu nista.

Kako disciplinujete svoju decu?
Kako pokazati detetu da "mislite ozbiljno"?
Kako ga naučiti da nema trčanja na ulici, da nema ulaska u fontanu (to su nam trenutno najveći problemi),...?

Sa dadiljom je super, sa nama - užasan. Očigledno nešto ne radimo kako treba, iako se uvek trudimo da budemo dosledni.


_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

V je od pre par dana poceo sve oko sebe da grize. Ja mu govorim "ne, to nije lepo, bla, bla" ali on se smeje i misli da je to super 
Kako da mu objasnim da to nije lepo? Kako uopste tako malom detetu staviti do znanja da nesto ne sme da radi, da li postoji neki nacin osim u nedogled ponavljati ne, ne, ne... Tako je pipkao i uticnicu a sada joj prilazi, priblizava prstic i govori ne, ne, ne (ipak je pipne na kraju pa ja opet vicem ne, ne )


_____________________________

I''m sweet, romantic and traditional. I''m a bit prissy and naive, and I wont set_tle for less than a picture perfect life. (Charlotte York)

Andrej grize kad ga muce zubi, to sam provalila. Pa pošto vezujem ujedanje za bol u desnima, ne kritikujem ga mnogo. Podviknem NE, i to je sve.
Dosta sam čitala o disciplinovanju, mada je samo disciplinovanje kod toddlera (1-3 godine) jako teško radvojiti od hendlovanja histeričnih napada.
Ali glavne preporuke su: spustiti se na njihov nivo, i oči u oči im reći čvrsto da nešto ne sme. Ne imati gomilu pravila, već uzeti jedno-dva jednostavna i njih se držati, nikako ne popuštati. Ja bih za sada samo volela da me drži za ruku kad idemo ulicom, i da se ne otima. Ja ga uzmem za ruku, on krene da se otima, ili da se "besi". Spustim se, sve mu objasnim, kratko i jasno, on i dalje to nastavlja.
Onda, da me sačeka kad ga zovem, tj. da ne otrči 50m od mene a ja ga uporno dozivam. To beskonačno dozivanje je isto loše, jer ga tako učim da me ignoriše.
Totalno sam zbunjena.


_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

Ja, kao iskusna mama , ti savetujem da promenis taktiku. Znaci na neko krace vreme, bar nedelju dana, nemoj ni da dovodis do ovih situacija. Zvuci glupo, ali, jedno nedelju dana nemojte hodati ulicom i sl. Sta je moja poenta. Kad svaki dan radite neku radnju i svaki dan on ponavlja isti fazon za koji je skontao da te izludjuje, efekta nema. Ti si sve nervoznija, on sve smeliji. Ukini tu situaciju, da zaboravi (nosi ga, nek vozi bajs, neka ide sa tatom, vozite se kolima, sta god)...Pa pokusaj ponovo posle nekog vremena. U suprotnom se vrtite u krug.

_____________________________

The price of discipline is always less than the pain of regret
Robin Sharma

Mislim da je dovoljno veliki za tajm out.  U pocetku ces ga drzati  i to nek bude minut, ali svaki put kad uradi nesto sto ne sme.  Brzo ce mu dosaditi da ga drzis u cosku.

Kod Luke to NIKAD nije upalilo

_____________________________

The price of discipline is always less than the pain of regret
Robin Sharma