Kažu, ne valja voditi decu na groblje. Ne valja ih voditi na sahrane.

Šta vi mislite o tome?

Ja mislim da nema potrebe da mala deca idu na sahranu. Mislim da to neće razumeti a samo može da se istraumira.. 

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Malu deca ne treba voditi, ali već dete od 10 godina i više ako je u pitanju neko blizak i drag može da razume i oseti, Treba pričati sa detetom i pitati ga da li želi da ide. Nedavno je Lukinom dobrom drugu umro deka a on živi sa bakom i dekom (nema roditelje, tj ima ali je svako otišao na svoju stranu a dete ostalo sa bakom i dekom). ja sam se spremila da idem na sahranu jer su nam i komšije a Luka pita da li može i on ja kažem kako hoćeš i on je tada rekao hoću jer je deka stalno sa nama igrao fudbal, i pošao je samnom i baš je bio ozbiljan.........

Posle sahrane sanjam danima o tome
ruzne snove.
Mislim da deci takve scene nisu potrebne.

Ne treba ih voditi na sahrane kad su mali, pa i za nas odrasle je to potresno a kamoli za njih.
Sto se tice groblja nisam tako striktna. Meni je tata umro samo mesec dana posto sam rodila mog Lazara, i on nikad nije stigao da ga upozna. Kad je imao 1.5-2 godine sam ga vodila na groblje i objasnila mu da tu lezi drugi deda. Suvise je mali da bi to shvatio ali je meni lakse, cini mi se kad bude postao svestan da ce mu biti lakse da prihvati.

Mislim da kada su mali, nisu ni svesni gde su i šta se dešava. Mislim da je mnogo stresnije starijoj deci koja razumeju...

Smatram da djecu ne treba voditi na takva mjesta.Trebamo ih postediti svakog stresa koliko mozemo.

Baš smo razmišljali muž i ja da li da vodimo decu na groblje da vide gde im leži baka i gde je sahranjen pradeda. Odlučili smo ipak da ne, ali nemam pojma kad je "pravo vreme". 

U subotu smo bili na sahrani, mm-u je umro deda, znači Lukin pradeda. Nismo vodili Luku na sahranu.

Meni je prošlog meseca umrla baka za koju sam bila jako vezana. Adrijana je jako mala ona nema pojma ništa, čak sam taj dan morala da joj pustim muziku i da igram s njom jer je tražila. MOj brat sa tatine strane ima 13 godina, i brat od tetke ga je zamolio da on nosi krst jer on hoće da ide pored tetke i on je pristao bez pogovora. On ima 13 godina ali je jako emotivan jako puno je plakao baš mi ga je bilo žao, što se tiče vođenja male dece ja smatram da ih treba poštedeti svakog stresa. Naročito u tim godinama u kojim je moj brat početak puberteta i vidim da je jako osetljiv. Kad je bio mlađi nije znao ništa trčkarao je na groblju i bio veseo otprilike sa četiri, pet godina, a sad je već drugačije.

_____________________________

Adrijana moje zlato 26.05.2008.

Ja svog Roka ne bi vodila na sahranu,ne želim da mu u sjećanju ostane ružna uspomena gomile ljudi koji plaču,iz razloga što i sama imam traumu od toga.
Odvela sam ga nekoliko puta na groblje kod njegovog djeda i ujaka jer ih gleda na slici i pita a gdje su oni sada,objasnila sam koliko je mogao shvatiti...ma mislim da ništa nije shvatio nego je samo prihvatio odgovor da oni tu spavaju a mi im palimo svijeće i donosimo cvijeće,bez daljnih pitanja.
Pitanja će dolaziti s vremenom i tako ću mu i objašnjavati, postepeno.

Juče smo davali Lukinom pradedi 40 dana, i vodila sam Luku na groblje. Bio je dobar, sve ga je zanimalo, pitao je gde je pradeda, i objašnjeno mu je da ga nema, da je pod zemljom, ispod cveća. Pitao je zašto baka i prabaka plaču, objašnjeno mu je da su tužne jer predede više nema. Pitao je zašto se pale sveće, bilo mu je dozvoljeno da priđe grobu.
Sve u svemu, ne kajem se što sam ga povela. Nije plakao, nije galamio, nije pravio nered, shvatio je da je to nešto ozbiljno, i da treba lepo da se ponaša.