Nedavno sam gore pomenutu izjavu čula od jedne mlade žene, odrasle u, bas se čini, idealnim uslovima - zaposleni roditelji sa stalnim i solidnim primanjima, koji ispunjavaju sve njene potrebe i zahteve. Studirala je na državnom univerzitetu , na jednom od zahtevnijih fakulteta, ali se nedavno prebacila na privatni. Završila je gimnaziju i pohađala kurseve nekoliko sranih jezika. Ipak, njena omiljena zabava je izlazak u kafane , u pravom smislu te reči, dakle u bircuze, izražavanje emocija kroz razne novokomponovane jednokratne hitove narodne muzike i spavanje do 14h.
Ostala sam zatečena jer sam se i sama zapitala, da li je čitanje danas zaista gubljenje vremena? I dalje mislim da nije, ali me je njen stav naveo na razmišljanje -
Kako kod deteta podstaknuti ljubav prema knjizi, umetnosti, kulturi?
Kako od deteta ne napraviti "džibera" i "fensiku"?

magi, verovala ili ne već godinama je opšta sramota priznati da "čitaš", a tek kad kažeš da "čitaš knjige"!!!  Pa to uopšte nije trendi...........Ja samo sa pojednicima pričam o literaturi, čak i mm sa nevericom gleda u mene kad pored uključenog TV-a ja uzmem knjigu i čitam Srećom, dovoljno sam svesna da me tuđe mišljenje ne pogađa, pa čitam sve u šesnaest a debatu o knjigama vodim sa svega 2-3 drugarice...

A toj izjavi je prethodila moja da treba da idem u bibiloteku. Onda me je pitala šta ću tamo. Rekoh "da vratim knjigu", a onda me je ošinula svojom konstatacijom

Kako onda da mi dete ne sluša Seku i kako da se ne kune u Šabana?! Mi ne slušamo tu vrstu narodne muzike, ali izgleda da to rade svi drugi

He he...Cuj, ona sigurno ne izlazi u kavane, ako slusa novokomponovanu...Ne moze se svaki objekat nazvati kavanom..Kavane su mesta za boeme...ja sam boem..U tim kaVanama slusam pesme Vasilije Radojcic, Stanise Stosica, Goce Stojicevic, Tome Zdravkovica...A Bogu hvala, pa mi je i drustvo meraklijsko i vinopijsko
I kad odem u te kavane, moja dusa peva sa njima...
Pijem vino i pevam:
"Otvori mi belo Lenche vratanca,
da ti ljubim belo Lenche ustasca
rujna rumena..."

U tom trenutku ja sam jako srecna..volim zivot, volim merak...
A procitah milione stranica i uzivah u tim milionima...

Ono sto hocu da kazem, da cak i savrseno kulturan i obrazovan covek ne mora imati interesovanje za knjizevnost i dobru knjigu. Ja takvih primera imam iks, i to medju obrazovanim ljudima.
Sa druge strane, moj deda sa 5 razreda OS je voleo da procita dobru knjigu, a slusao je Tozovca (to sam nasledila od njega )
Ne brinite toliko...Moze dete da slusa Cecu i cita Mesu Selimovica..bez ikakvih problema.

Nisam sigurna da zahtevaju isti mentalni skop
Kafanu volim i ja, ali ne i kafančinu kakvu ona begendiše.
staru narodnu muyiku cenim i slušam, ali ne i Grand hitove. Nije mi jasno zbog čega su uopšte popularni?!

Magice, ako ne zahtevaju isti mentalni sklop, onda sam ja glupa ,
jer sam se sa Cecinom Decenijom drogirala svojevremeno.
Pazi, ja sam misljenja da muzika sluzi za uzivanje. Meni nikako nijedna pesma nije prosirila vidike-mogla sam samo da se nadjem u njoj ili ne. A knjiga drukcije f-cionise.
A sto se same muzike tice, ja volim otvorene opcije i siroke vidike.
Pre neki dan sam prala prozore i slusala Borisa Godunova (da ti ne pricam kakav je to efekat izazvalo u komsiluku ). Kada mi treba energije ja pustim Carmina Buranu ( O Fortuna) i napijem se paklenih i zestokih emocija, pa mi bude super. Za opustanje u poslednje vreme slusam Nick Cave-a i jako mi prija. Odlepljujem vec 5 godina na Rundeka. Djuskam uz Nouvelle Vague. Pijem uz Tozovca. Kada je drugarichin decko raskinuo sa njom plakale smo zajedno uz pesmu Incident Tanje Savic
A uz sve to imala sam najvise ocene iz srpske i svetske knjizevnosti i pisem pesme i pripovetke.
Tako da, uz Grand ili bez Granda, jedan covek ili voli da cita ili ne. To je fakat.


< Poruku je uredio verolino -- 19.7.2011 10:38:30 >

E sad mi nije jasna tema 
Kakve veze ima čitanje knjiga i izbor muzike

Ja sam temu razumela kao nešto što je savremeni trend života nametnuo, a to je istrebljenje knjižara i bojkot navike čitanja... Mi u celom gradu imamo dve knjižare, što je sramota, a u biblioteku ko uđe, k'o da je ušao u zatvor I ako progovoriš da si se baš uhvatio za neku dobru knjigu u poslednje vreme gledaju te kao da si ubio nekog... A to ko šta sluša i kako se veseli po mom mišljenju nema veze sa tim koliko je načitan.

Ma da...Bio je jedan post pa sam samo htela da kazem sto i ti u poslednjoj recenici.
Imala sam ja profu na faxu, zove se Veljko Brboric. On je vecito na TV-u i prica kako mladi slabo citaju itrd. A to nije tacno. Postoji veliki broj dece koji cita knjige.
Sa druge strane, internet je ubistvo za razvijanje literarnog ukusa. Zasto procitati Na Drini cuprija, kad se na netu nadje prepricano ili cak napisan sastav.
Prvo, decu je jako tesko zainteresovati za knjige. Treba napraviti pravi odabir da bi ih to povuklo ka daljem citanju.
Evo, mozda cete se smejati, ali devojcicama od petog-sestog razreda bi valjalo davati da citaju Mirjam. To je uzrast za mastarije i snove o velikoj ljubavi, princevima i sl. Pa postepeno valja prelaziti na komplikovanije stivo, dok na kraju to dete ne izgradi sopstveni ukus.

< Poruku je uredio verolino -- 19.7.2011 10:46:28 >

Moja porodica je imala Porodičnu biblioteko od preko 2000 naslova, i od malih nogu knjiga je deo mog života. Imala sam svega 14 godina kad sam počela da čitam samoinicijativno Andrića, Ćosića, Dostojevskog, Dimu, Balzaka i sl. Godinama sam svoj ukus menjala i dorađivala, a mnoge moje drugarice su u tom uzrastu čitale MIrjam, Sidni Šeldon, Agatu Kristi itd. Pa kasnije Koelja i tu lakšu literaturu, ali su svi čitali. A to je danas kao da tražiš iglu u plastu sena 

Ah! Ja volim kafanu, mada vise volim svirke i festivale, no dobro, nije to tema.
Evo kako su mene moji naucili da volim da citam-od prvog osnovne, svake nedelje me je tata vodio u biblioteku. Prvo sam prelistavala slikovnice i male knjizice, cisto da zavolim knjige i biblioteku, a kasnije mi je on birao knjige. Obozavala sam nedelju, i obazveno uzmemo dve knjige koje ja u toku nedelje procitam. Za rodjendane smo drugoj deci kupovali knjige, pa su i ta deca meni za rodjendan uglavnom donosila knjige. Mnogo sam citala, ali sam i skitala, ucila, gluvarila sa drustvom... Tako cu i ja sa Vanjom, polako ali sigurno da ga naucim da voli knjige pa da citamo i komentarisemo zajedno.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Isto
A posveta u svakoj knjizi:
"Poklanjam ti ovu knjigu i još reči dve,
svaka knjiga nešto uči, al' ni jedna sve"

Hm, ja sam u sestom citala Stivena Kinga, Hauarda Lavkrafta, i Poa. Kanda sam mastala malo drugacije. Moja najbolja drugarica je citala sestre Bronte (to nisam nikad procitala). Ona se zaljubljivala dva puta nedeljno dok se nije udala sa 20 godina i nikad skolu zavrsila nije. Mene znate. Mozda ima veze sa mastanjem

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Koeljo mi je (izuzev Alhemicara)

Nina, danasnja deca i ne moraju da citaju. Zasto bi? Profesori u malom broju rade svoj posao. Pa svako ko je zavrsio srpski jezik i knjizevnost prepoznace prepricavanje sa WEB stranica. I dati kecinu kao vrata! Ali njih to prosto ne zanima, a nasa danasnja omladina nije preterano samoinicijativna i vredna.
Zadatak profesora jeste da da do znanja da se svestski klasici moraju procitati, pogotovo oni obuhvaceni planom i programom, ali isto tako da navede klince da citaju i van tog okvira.
Sa druge strane i sredina igra veliku ulogu. U kuci u kojoj roditelji citaju knjige i dete ce citati knjige.
Moji ne citaju (sem mama sto oplete po vikend romanima), brat zavrsio doktorat i ne cita (sem strucnih knjiga kojih proci tonu, njegovo literarno bogatstvo se zavrsilo na Slici Dorijana Greja i Zelenoj coji Montenegra, koje je procitao pre 3-4 godine) , a verovatno ne bih citala ni ja da nisam imala drugaricu kojoj je mama bibliotekarka.
Ta devojka je bila starija od mene 4 godine i od 5-og razreda me je navodila na knjige..Meni se to jako svidelo i pocela sam da ih gutam.
I sad sam se  rastuzila, jer kad sam napunila 20 ona je umrla od dijabetesa

Ja ću samo reći da sve što je Mina napisala, kao da sam pisala ja (biblioteka, King, Po,...).
I da, slažem se da ih je teško zainteresovati za knjige. Ali nije to samo do roditelja. Mislim da je i lektira loše izabrana. Treba tu uvesti zanimljivijih knjiga, različitih žanrova. Da, čitati Mešu Selimovića, ali čitati i Artura Klarka.


_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

Sjajno

To vazi za one koji nisu naklonjeni knjizi. Valja ih zainteresovati.
Ja sam citala Tolstojevo Vaskresenje u petom (uporedo sa Mirjam). I dan danas mi je to jedna od najomiljenijih knjiga.

A daaaa..Mirjam sam citala uvek kad bih morala uciti hemiju..Pa stavim knjigu u knjigu i kao ucim...A ja uzivam i zamisljam svoj prvi poljubac

U vreme krize, kad tata vis enije mogao d ami kupuje Politikin i Mikijev zabavnik, sedela sam u biblioteci i prelistavala ih. Obozavala sam biblioteku. Kad smo u sestom razredu poceli da "izlazimo"moji drugari i ja(izlazak do 20h na sladoled i setnju) isli smo u biblioteku da listamo one knjige noje se ne mogu iznajmiti, uglavnom enciklopedije.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Politikin zabavnik je odlican

Sad se setih, u sedmom razredu sam procitala "Strah od letenja" Erike Jong.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Verka ni ja nisam ljubitelj Koelja  (meni je i Alhemičar , recimo Priručnik za ratnika svetlosti sam pročitala 3 puta, a Petu goru od 190 strana čitala sam ceellllee godine i nisam je pročitala )
Ja sam ZA bilo kakvo čitanje, pa neka je i Koeljo, i one psihoanalize "Žene su sa Venere, muškarci sa Marsa", ma bilo šta samo da ljudi imaju naviku da putem knjige razvijaju svoju imaginaciju i razvijaju svoje stavove... Moja mama čita sve ovakve limunade, i ja joj još nabavljam takve knjige, i volim da je vidim kako sedi satima zamišljena nad pričom.... Pa sam joj tako uvalila i nešto konkretnija štiva-Orkanske visove, Damu s' kamelijama, Kraljicu Margo.....
Ja lično volim tešku literaturu, ali ne očekujem da neko deli moj ukus i stavove, samo da mi ne krivi facu kad vidi da držim knjigu u ruci i prevrće očima kad uđem u knjižaru. E to su neandertalci, a ne ljudi koji pevaju uz harmoniku

Btw moj deda je na ovim našim prostorima bio poznati boem, čak je i okončao svoj vek baš za kafanskim stolom , ali upravo taj čovek je kupio 2000 knjiga sa zlatnim povezom i tvrdim koricama, izgradio ormane po meri knjižnih zbirki, nosio odela i na 35 C,  i svi su mu se duboko klanjali sa poštovanjem

Bravo za dedu i bravo za stav

Moj pradeda je mom tati kupovao knjige. Seljak covek a ja i dan danas cuvam "Cica tominu kolibu", "Vartolomejsku noc" i "Hajduke" koje je tata od svog dede dobio kao klinac. Taj isti pradeda je slao mog tatu u kupovinu. Da mu par ei kaze"Sine kupi meni pivo a tebi onaj Zabunik" "Nije deda Zabunik nego Zapavnik (Politikin)" "Zabunik sine, zabunjuje te, pa umesto da pomazes babi u basti ti citas stipove" 
Procitala sam "ALhemicara", i vise nista od Koelja.

< Poruku je uredio minavb -- 19.7.2011 11:27:58 >

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Ja sam negde do kraja srednje škole čitala sve što mi padne pod ruku, uopšte mi nije bilo bitno ko je pisao, šta je pisao, samo sam želela da čitam, da znam.. posle sam počela da pravim selekciju.
Najlepši događaj u nedelji kada sam bila dete je bio kada sednem na biciklu i odem u centar grada (Slavonski Brod) u biblioteku pa se tamo toliko zaludim da zaboravim na vreme, a mama me posle sačeka na kapiji ljuta i zabrinuta (to je period između 6 i 11 godina) a ja srećna sa punim rancem knjiga gutala sam stripove i pisala pesme o njima, imala sam čitavu kolekciju. Jako mi je žao što je sve to ostalo negde zagubljeno tokom rata, ali šta da se radi.
Mislila sam da ću se u trudnoći lepo opuštati uz knjige, da ću pročitati sve ono što nisam stigla ali nisam znala da ću imati ovako lošu koncentraciju da jedva i novine prelistam


_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Uh, ja sam citala od malena, znala sam kod kuce i enciklopedije da citam. O biblioteci da ne govorim. Mislim da je kod deteta bitno pobuditi radoznalost i zelju za znajem, za ucenjem novih stvari. To ce sigurno dovesti do citanja.

Ja sve gledam po mom sestricu. Njemu su od malena citali i recitovali riznicu a ja sam mu stalno pricala price, sto iz knjiga a mnoge izmislim i sama. A on me uvek gleda onim sirom otvorenim ocima i jedva trepce i dise. Skapirao e da se te price i nalaze u knjigama i sad sa svoje 4 godine ima i puno knjiga i voli da mu se kupe i da mu se citaju stalno. On mi da bi me zezao trazi pricu o spustenom plafonu i ja mu izmislim. Pa mu bude interesantno. Pa o mitskim bicima i cudima. Decaci to vole. Za NG je dobio bas takvu knjigu pa nam je posle sve objasnjavao ko je minotaur, kiklop i druzina. A sve je to iz knjiga. Ima i drugih divnih prica i svega. Verovatno ce kasnije preci i na nesto ozbiljnije.

Bas sam nedavno jednoj devojcici od 12g rekla kako bi pored knjige koju cita, one manekenke sto je sad vodila neki izbor na TV, Ivana al ne znam prezime, ipak trebala da procita i Tom Sojera i slicno. Njoj je za lektiru Robinzon Kruso bio dosadan ja to nisam mogla da verujem da to neko moze da kaze. Ali eto.

Moji nisu imali mnogo sklonosti ka citanju, mozda pre reci ni vremena, tako da ja nisam nasledila nikakve knjige, ali zato u proseku kupujem sada mesecno po knjigu dve i polako pravim svoju biblioteku. Zao mi je sto su danasnja izdanja tako skromna i nema vise onih lepih i kvalitetnih poveza, ali su bar zato izuzetno povoljne.

< Poruku je uredio MaliMis -- 19.7.2011 11:50:14 >