nije fazon u grozotama, bez napetosti nema filma, problem je u ljudima i njihovim niskim strastima. vde svi sve dozivljavaju licno. i sto su svi toliko optereceni svojom velicinom da gupe kompas. kao kad reprezentacija dobija pa svi skacu od srece, hvale ih, tetoviraju na ramena, a onda ti isti jadni momci, iscrpljeni pocnu da gube, a u tom trenutku ih pljuje i psuje 90% nacije. i to je istina i toje nas najveci problem.
ja samo te sto misle da smo mi mnogo sper, najbolji, najpametniji, ni za sta krivi i uvek iskorisceni, pitala - sta si ti, sine, makar jednom u zivotu, ucinio za to da tvoj narod neko smatra takvim kakvog ga opisujes? kvaris vlastiti jezik, pola reci ni ne znas iz kog jezika su ti usle u recnik, ne znas deset pesama najvecih nasih pesnika, ne znas bre da ocistis smece za sobom kad se naroljas za prvi maj, mrzis komsiju, u zavadi si s bratom, dok god ti pada s neba, ne bi se mrdnuo da pocnes da radis i u prvoj prilici bi pobegao da rintas kao konj u nekom tamo inostranstvu, iz cistog rodoljublja.
mante se ljudi corava posla. dok se na televiziji tupi o andjinom filmu, ljudi umiru od gladi, hladnoce, lavina i straha, lopovi kradu, vlast se ugradjuje, i s vremena na vreme puste malo muzike i bace malo hleba raji da se oko neceg kolje i zeza, da ne primete sta im se o glavi radi.
panem et circenses
jeste, svi ste naseli. i ovaj put.
_____________________________
dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...