Kao i bebe, mnoga mala deca ne spavaju celu noć, i to je sasvim normalno. Mala deca žude za vezom i dodirom da bi se osećala bezbedno. U ovom tekstu pronaćićete odgovore na neka od najčešćih pitanja o spavanju mališana.

Iz neurološke perspektive, detinjstvo traje tri godine. Ljudski mozak se razvija veoma sporo, pa su naši mališani i dalje bebe, čak i kada stoje na svojim nogama. I dalje smo im potrebni kao što smo im bili potrebni dok su bili novorođenčad... samo drugačije. Naša deca uče da regulišu svoje emocije uz našu pomoć, uz pomoć svojih staratelja, na hiljadu načina, danju i noću.

Naša kultura nas podstiče da postavljamo granice i brinemo o fizičkoj bezbednosti naših mališana, dok ih u isto vreme guramo dublje u nepoznate vode gde se osećaju sve samo ne emocionalno bezbednim. Ovo je najvidljivije tokom noćnog sna. Rečeno nam je da ga "naviknemo na njegov krevet". Veruju da će on "sigurno spavati celu noć". Rečeno nam je da ako ne prespava noć, to mora da je naša greška, pa ga "pomerite i stavite sat u njegovu sobu koji se pali i zvoni onda kada mu je dozvoljeno da izađe iz svoje sobe ujutru, ni trenutak ranije."

I tako smo, kao nežni roditelji to i ispoštovali, zaslepljeni pred stvarnošću onoga što je biološki, psihološki i evolutivno NORMALNO spavanje mališana.

Jer, kao i bebe, mnogi mališani ne spavaju celu noć i to je sasvim normalno. Mala deca žude za vezom i dodirom da bi se osećala bezbedno. Mnoge bebe sisaju pri uspavljivanju, kao i da bi ponovo zaspale kada se probude tokom noći. I sve ovo je sasvim normalno.  

Dakle, hajde da normalizujemo san mališana i odgovorimo na neka često postavljana pitanja o spavanju mališana.

PROČITAJ JOŠ: Gde grešimo kada u krevet stavljamo bebu koja već spava

Zašto se mališani stalno bude tokom noći?

Kako izlazimo iz jednog ciklusa spavanja i pre nego što pređemo u sledeći, ulazimo u stanje delimičnog buđenja. Obično se naši mališani tokom ovog stanja bude tokom noći. Delimično buđenje može se pretvoriti u potpuno buđenje kada nešto nije u redu. Možda je vaš mališan gladan, ili treba da ode u kupatilo, ili mu je potrebna nežnost da bi ponovo zaspao.

Ciklusi spavanja kod beba traju u proseku 90 minuta, u poređenju sa tri sata za odrasle. Deca počinju da prelaze na duže cikluse spavanja oko treće godine.  

Zapamtite da je san sve samo ne linearan. Taman kada pomislimo da naše dete konačno duže spava noću, ono se ponovo počinje često buditi. Mala deca se mogu češće buditi noću kada se dostignu određene razvojne prekretnice, suočavaju se sa izazovima i obrađuju dan.  

Moramo poštovati potrebe naše dece i premostiti ih vezom. U redu je da dete "napreduje" i "nazaduje". Nelinearna putanja je normalna; to nije nešto što treba popraviti.

Koliko je važno dnevno spavanje?

Pokušajte da spavanje tokom dana traje što je duže moguće, čak i ako to može značiti manje spavanja noću. Za vaše dete ovo spavanje je prilika za odmor.  

Međutim, ne terajte dete da spava tokom dana, ako je očigledno preraslo dnevno spavanje. Cilj je da se prilagodite detetu pred vama, a ne detetu iz knjige ili detetu vašeg prijatelja. U redu je napredovati i nazadovati — prelazak sa jedne na nijednu dremku ponekad traje mesecima. Nasumično spavanje trećeg ili četvrtog dana, takođe može pomoći da se povrati ritam vaše bebe.

PROČITAJ JOŠ: Šta je ružičasta buka i kako pomaže bebi da brže zaspi?

Da li treba da odviknem svoje dete od dojenja noću?

Prvo, ako noćno dojenje pomaže vama i vašem detetu, nema potrebe da prestanete. Potpuno je normalno da se bebe uspavljuju na sisi (i ne, majčino mleko ne izaziva karijes!). A normalno je da naša deca sisaju i posle godinu dana, danju i noću.

Majčino mleko nema rok trajanja. Sastav majčinog mleka se vremenom menja, kako bi se zadovoljile potrebe bebe u razvoju. Mišljenje da majčino mleko posle određenog uzrasta nema nutritivnu vrednost niti zaštitnu funkciju je pogrešno. Studija objavljena u časopisu Pediatrics otkrila je da su sadržaj masti i energetska vrednost mleka majki koje su dojile duže od godinu dana "značajno porasle" u poređenju sa mlekom majki koje doje mlađu odojčad. Koncentracija zaštitnih elemenata u mleku takođe se često povećava tokom druge godine dojenja.

Prema KellyMom.com, 448 ml majčinog mleka obezbeđuje 29% energetskih potreba malog deteta, 43% potreba za proteinima, 36% potreba za kalcijumom i 94% potreba za vitaminom B12.

Ako i dalje razmišljate o odbijanju i ako vam se čini da je to pravi izbor, zapamtite da to ne mora biti sve ili ništa. Možete odlučiti da preskočite samo nekoliko noćnih podoja. Možete da dojite svoje dete dok se uspavljuje, ali ne morate da dojite svaki put kada se probudi noću.  

Tokom perioda tranzicije ili u nekim stresnim situacijama, možete dodatno dojiti svoje dete da biste ga utešili i uverili da može da se oseća dovoljno bezbedno tokom spavanja. Zapamtite da dojenje nije jedini način da utešite svoju bebu.

PROČITAJ JOŠ: 9 faza uspavljivanja bebe koja neće da spava

Kako izgleda san veoma osetljivih mališana?

Da li ste znali da više od 20% dece su veoma osetljiva deca? Imate li i vi veoma osetljivo dete? Ako je tako, san može izgledati malo drugačije. Veoma osetljiva deca:  

- Dublje vide i osećaju stvari.  

- Potrebno im je više vremena da procesuiraju stvari i prilagode se promenama. 

- Ona su duže vreme neuravnotežena i treba im više vremena da dođu sebi.   

- Svaki prelazak ili promena ima veći uticaj na njih nego na manje osetljivo dete. 

Da bismo zaspali, potrebno je da budemo u parasimpatičkom nervnom stanju, da se osećamo uravnoteženo i smireno, što je teško za veoma osetljivu decu. Ako je vaše dete veoma osetljivo, pokušajte da shvatite koje stvari ga smiruju i uključite ih u svoju rutinu pre spavanja. 

Veoma osetljivoj deci će verovatno trebati više vremena da uđu u rutinu odlaska na spavanje, pa započnite svoju rutinu odlaska na spavanje ranije kako biste izbegli da dete postane premoreno, što samo otežava stvari. Često je veoma osetljivoj deci potrebno manje sna nego njihovim vršnjacima istog uzrasta.

Da li treba da "treniram" svoje dete za spavanje?

Odlučno NE! Ni jednoj bebi, ni malom detetu, ni većem detetu nije potrebna obuka za spavanje. Potpuni je mit i izmišljotina da svoju decu moramo da „učimo“ da spavaju. Kao što ne moramo da „učimo“ decu da dišu, hodaju ili pričaju, ne moramo ih učiti ni da spavaju.  

Naša uloga je da obezbedimo uslove da se naša deca predaju spavanju. Šta su ovi pojmovi?

Osećaj povezanosti i sigurnosti.

Za nas odrasle spavanje može biti odmor. Vreme da se isključimo i da dobijemo toliko potrebno vreme za sebe. Ali za našu decu san može predstavljati razdvajanje. Nikada ne "rešavamo" strah od razdvajanja, sa još više razdvajanja, ali ga rešavamo sa više povezanosti. Napravite rituale za spavanje zbog kojih se vaše dete oseća povezano i bezbedno. Zajedničko spavanje prirodno pomaže u održavanju fizičke i emocionalne veze tokom cele noći, ali rituali su i dalje od pomoći u dovođenju bebe u mirno i opušteno stanje.

PROČITAJ JOŠ: Kako uspavati bebu za 13 minuta?

Postoji mnogo načina da promovišete povezivanje čak i kada ste vi i vaše dete razdvojeni: fokusirajte se na sledeću priliku za zajedničke trenutke – to se zove premošćavanje. Recite svom detetu nešto poput: „Jedva čekam da te vidim ujutru, kada ćemo jesti bekin kolač“ umesto „Vreme je za spavanje“. Ovo će podsetiti dete na ponovno povezivanje sa vama, voljenom osobom, a ne na trenutnu razdvojenost.

Evo još nekih ideja:  

- Ostanite sa svojim mališanom dok ne zaspi.  

- Recite da ćete se vratiti i obilaziti ga svakih pet minuta, ostavljajući poljubac ili poruku na noćnom ormariću. Možete biti ekstra "velikodušni" tako što ćete reći da ćete ga obilaziti celu noć, i podeliti 50 poljubaca.

- Ako su vaša spavaća soba i spavaća soba deteta dovoljno blizu, povežite krevet trakom ili kanapom. 

- Dajte svom detetu da spava sa komadom vaše odeće, koji miriše na vas i koji ga umiruje.

IZVOR: Ringaraja.net/Raisedgood.com