Deci ne mora biti teško bez roditelja. Ustvari, ako mogu suditi po sebi i svim svojim prijateljima u detinjstvu, uglavnom će im biti zabavno.

Čitali ste, verujem, o tome kako se jedna dežurna dama požalila javnosti na jednom internetskom forumu kako roditelji ostavljaju dete celog leta baki i deki na moru, kako bi se oni sebično zabavljali bez njega, čak otišli i na svoje godišnje odmore sami.

Kao netko ko je čitava leta provodio na ostrvu sa bakom i dekom, baš kao i gotovo sva deca iz grada, ne mogu se oteti utisku da smo previše počeli dramiti oko svega.

Zar je provesti leto sa rodbinom na moru zaista toliko užasno da bi se kritikovali roditelji koji to priušte svojoj deci?

Eh, da barem ja imam još uvek žive roditelje... Mina bi odavno bila na moru, umesto da čeka naš godišnji da se spustimo prema velikom plavetnilu. Jer je leto na ostrvu bolje od leta u gradu.

Pitajte ljude oko sebe koji su imali baku i deku na moru kod kojih su provodili čitava leta kakva su im sećanja. Ja ta razdoblja pamtim kao najlepša u životu. Možda sam ja nedostajala svojoj majci, ali znam da ona meni baš i nije. Bila sam sa hrpom rođaka, na ostrvu blizu mora... Sigurno bolji način da provedem leto nego u gradu. 

Postoje roditelji koji svoju decu ne bi ostavili ni na jedan dan kod svojih roditelja. Ponekad je to zbog samih roditelja, a ponekad su i oni sami preterano opsednuti kontrolom i zabrinutošću. Misle da će se svet srušiti ako njih nema, svetih roditelja koji nadziru svaki korak svog deteta, stavljaju mu u usta samo pomno odabranu hranu i uveče uspavljuju toplim poljupcima. Namerno preterujem, kao što je preterivanje kad ti kažu "Zar ti nije žao da ostaviš dete?".

To nabijanje griže savesti mi ide na živce. Ne, nije mi žao jer ne ostavljam dete, samo je sa drugim voljenim ljudima bez mene.

Iluziju o tome kako moje dete ne može bez mene i jako će patiti razbila sam kad je Mina navršila samo dve godine, a suprug i ja otišli smo na kratko putovanje. Nije nas bilo pet dana. Ona je ostala sa bakom i dekom, ljudima koje obožava i kojima je ona novi centar sveta.

Kad smo se vratili, jedva sam čekala da je vidim. Baš mi je nedostajala. Pitali smo se na putu je l' možda mala pati što nas nema, kako će reagovati kad nas vidi... A onda nam je baka rekla "Mogu vas lagati, ali istina je da vas nijednom nije spomenula."

Moram priznati da mi je to palo kao šamar. Kako to, nijednom nas nije spomenula? Isto onako kako nisam ni ja spominjala svoje roditelje dok sam imala time of my life na ostrvu sa puno rođaka. A nije baš da me roditelji nisu voleli. Moja mama bila je posebno draga, brižna i nežna osoba.

Deci ne mora biti teško bez roditelja. Ustvari, ako mogu suditi po sebi i svim svojim prijateljima u detinjstvu, uglavnom će im biti zabavno.

Možda im baka i deka više puštaju da rade ono što kući ne smeju, na primer, da ostaju duže budni ili da se malo izgube bez nadzora.

Roditelji su uglavnom stalno zabrinuti i deci to zna da smeta. Na odmoru bez roditelja, bilo to u dečjem kampu ili kod bake na ostrvu, deca dobiju svoju slobodu, priliku za rast, priliku da se sklone od stalnog moranja i trebanja. Svima nam treba beg od rutine, od svakodnevnih pravila, od kontrole. Kako ćemo narasti kao samostalna bića ako nas stalno nadziru, ako roditelji ne veruju dovoljno da možemo biti dobro bez njih na razmaku od dva metra?

Mina nažalost nema baku i deku na moru jer su moji roditelji preminuli. Ima samo baku i deku tu, "na suvom". I nakon našeg zajedničkog odmora na moru provešće nedelju dana bez nas, sama sa njima: ljudima koji je obožavaju i koje ona obožava, u kući sa ogromnim voćnjakom, gde ima i trampolinu i peščanik i kuhinjicu u bašti, ali i najvoljeniji šlauf, odnosno crevo kojim se poliva i igra po terasi i vrtu.

Leto je zakon, a isto tako i vreme kod bake i deke!

 

Barbara Slade Jagodić

Izvor: Zadovoljna.hr