Povećana sklonost ka zgrušavanju (koagulaciji) krvi, koja može biti urođena ili stečena, naziva se trombofilija. Ona je posledica smanjenja ili nedostatka određenih blokirajućih proteina u sistemu zgrušavanja krvi. Trombofilija se obično ispoljava u reproduktivnom periodu žene.

Može da se dogodi i da  osoba celog života ne sazna da je ima. Češće u ličnoj ili porodičnoj istoriji bolesti mogu biti zabeležene venske (na primer tromboza površnih ili dubokih vena natkolenice ili potkolenice) ili arterijske tromboze (šlog, srčani infarkt pre pedesete godine) kao i plućna embolija. Žena sa trombofilijom se, takođe, može suočiti sa smanjenom mogućnošću da začne, a ako pak ostane u drugom stanju, sa učestalim pobačajima u ranoj ili sa smrću ploda u kasnijoj trudnoći, otežanim razvojem posteljice, zastojem u rastu ploda, preeklampsijom, prevremenim odlubljivanjem posteljice. Zbog svega ovoga trudnoće opterećene trombofilijom vodimo kao visokorizične.

Ovako o trombofiliji govori dr Jelena Otašević, ginekolog akušer iz Beograda. Naglašava i da je dijagnoza trombofilije važna za planiranje potomstva te da je ginekologu i hematologu važno da se ona pravovremeno otkrije kako bi preduzeli preventivne mere da bi se trudnoća iznela do kraja i zaštitili i majka i dete.

- Trudnoća je sama po sebi stanje povećane sklonosti ka zgrušavanju krvi, ili kako mi ginekolozi kažemo hiperkoagulabilno stanje. Ako uz to trudnica ima i neki tip  trombofilije, onda je jasno da se rizik dodatno povećava, naročito kod žena koje su pre trudnoće imale trombozu. Prema Američkom društvu ginekologa i akušera oko 50 odsto žena koje dobiju trombozu ili plućnu emboliju u trudnoći ili babinju ima trombofiliju - kaže dr Otašević.

Neće svaka trombofilija, objašnjava naša sagovornica, da ima ozbiljne komplikacije. To najviše zavisi od tipa i forme, o čemu vode računa ginekolozi i hematolozi koji tada zajedno brinu o trudnici.

- Postoji standardna paleta testova za postavljanje dijagnoze urođene i stečene trombofilije. Za urođene se ispituju mutacije određenih alela na genima zaduženim za blokirajuće proteine i radi analiza aktivnosti odgovarajućih blokirajućih proteina. Za stečene se radi analiza antitela (antifosfolipidna antitela, antikardiolipinska antitela - ACA, lupus antikoagulans - LAC i beta2glikoproteini - beta2GLP 1 i 2). Osim navedenih analiza  određuje se i  protrombinsko vreme (PT), aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), vreme koagulacije (VK), D-dimer, fibrinogen, trombociti. Sve analize se rade iz uzorka krvi - objašnjava dr Otašević.

 

Foto: Freepik.com

 

Kako kaže naša sagovornica, urođene trombofilije sa većim rizikom za razvoj tromboze su deficit antitrombina III (AT III), mutacija FV Leiden, mutacija za FII G20210A, one se ujedno i sreću u 50 do 60 odsto slučajeva. S druge strane mutacija MTHFR ili hiperhomocisteinemija, koja je česta, ima nizak rizik za razvoj tromboze, pa se čak zvanično i ne preporučuje u rutinskom skriningu. Ovo je metabolički defekt koji dovodi do porasta homocisteina u krvi, što blago povećava sklonost ka zgrušavanju krvi.

- Najučestalija stečena trombofilija je antifosfolipidni sindrom, uz koji idu arterijsko-venske tromboze i(li) dva ili više spontana pobačaja pre 10. nedelje trudnoće i(li) smanjen broj trombocita i povišena neka od gore pobrojanih antitela. Van trudnoće sama trombofilija se ne leči, osim ako se ne javi tromboza koja se tada leči prema protokolima - naglašava dr Otašević.

Prema doktorkinim rečima u trudnoći, zavisno od tipa i forme, ginekolog, u dogovoru sa hematologom, uvodi niskomolekularni heparin, aspirin ili metilfolat. Doziranje takođe zavisi od tipa i forme trombofilije.

- Kontrole hematologa treba da budu redovne, uz češću proveru D-dimera i drugih parametara koje on može da zatraži. Obavezno se serijskim ultrazvučnim pregledima prati dinamika rasta ploda, ispituje fetalna, posteljična i materična cirkulacija. Skrining trombofilija se radi ukoliko su postojali rani pobačaji, smrt ploda u materici, zastoj u rastu ploda, teška preeklampsija, odlubljivanje posteljice, HELLP sindrom, ukoliko je nekada postojala tromboembolijska bolest - pojašnjava dr Otašević.

 

Simptomi

- Osim ako ne dovodi do stvaranja krvnog ugruška, koji delimično ili potpuno začepi krvni sud, simptomi trombofilije nisu jasni i vidljivi. Mnoge žene ceo život ne znaju da imaju trombofiliju, jer nemaju simptome. Ugrušci se mogu formirati u arterijama i venama. Zahvaćene mogu biti duboke i površne vene, sa simptomima kao što su bol, crvenilo, otok i težina u nogama, a ako se komplikuje plućnom embolijom, upadljiv je problem sa disanjem i bol u grudima. Kada je reč o arterijskoj trombozi, zavisno od toga na koju arteriju utiče, ugrušak krvi može da izazove moždani udar, srčani udar ili probleme sa placentom tokom trudnoće, slabiju sposobnost začeća, ponovljene pobačaje, probleme u trudnoći poput teške preeklampsije, zastoj u rastu  ploda, smrt ploda u odmakloj trudnoći, kao i prevremeni porođaj - objašnjava dr Jelena Otašević.

 

Više o TRUDNOĆI, BEBAMA, RODITELJSTVU pročitajte na aksa.rs.

Promo objava