Koliko god bili veliki podrška okoline i poverenje u lekare, jednako je važno da vi sami celim svojim srcem verujete da vas vaša beba čeka tamo negde.

Kada ste poslednji put čuli pitanje “kad će beba”, “jel vam uspelo”, “šta čekate”? Parovi koji pokušavaju da dobiju potomstvo su pod ogromnim stresom. Samo oni koji se mesecima ili godinama bore sa problemom zatrudnjivanja znaju koliko su naporni takvi razgovori. Malo ko zna da isti ti ljudi koji se svakog meseca nadaju bebi, ne mogu ni sami da dočekaju da prvi, iz sveg glasa, objave tu vest. Nije im potreban dodatni pritisak to je sigurno. Najradije bi izbegli zabrinute mame, radoznale rodbine, nestrpljive svekrve i u svom svetu iščekivanja na miru došli do svojih beba.

Svaka od tih žena je već istražila sve što je moguće na internetu kako bi saznala što više o sterilitetu, bilo da se radi o njoj ili njenom mužu. Danas, skoro trećina parova ide na vantelesnu oplodnju. Ceo proces je dug, brzo se nižu prolazeći meseci, nervoza uglavnom raste i često bledi nada. To je ciklus u kome se uvek jednako smenjuju raspoloženja od "ovaj mesec je naš", "da li smo uboli ovulaciju", "kasni mi jedan dan, da li da radim test"…. do "krv...možda je implantacija…" i često nakon toga sledi razočaranje.

Ljudi jednostavno moraju da shvate da je to u isto vreme najteži i najlepši put koji ljudi mogu da prođu, i da oni koji nemaju problema sa zatrudnjivanjem ne treba da postavljaju nepotrebna pitanja niti da vrše pritisak na one koji se bore za najdivniju radost na svetu. Ukoliko neko nije u stanju da pruži podršku i bude strpljiv sa njima do bebe, bolje da ih ništa ne pita.

“Mi žene imamo sreću da smo toliko toga prošle, a i dalje smo spremne da podelimo svoja iskustva i vrlo često jako korisne informacije. Da nije mreža i foruma na kojima se okupljamo, mislim da bismo poludele” - reči su Milice D. naše današnje sagovornice.

 

Zajednica na forumima i međusobna podrška žena rastu godinama te smo danas svedoci da postoji mogućnost za više od 3 besplatna postupka vantelesne oplodnje, za parove bez dece. Ženska solidarnost je u poslednje dve decenije zaista pomerila granice nemogućeg. Sva lična istraživanja i iskustva dostupna su sada svima na internetu.

“Ja sam pila sve osim tečnosti za suđe, što bi rekla jedna blogerka, od peruanske make, folne kiseline, raznih vitamina i sve sam nabavljala na sto različitih mesta. Kad sam konačno dospela na pregled kod glavnog ginekologa, jednog starog Jevrejina, čovek mi je lepo objasnio da ako nastavim toliko da se maltretiram, i unosim u sebe sve i svašta, bukvalno ću izgubiti glavu. Sledeće pitanje je bilo - pa šta onda da radim? Kako da povećam sebi šanse da ostanem trudna i da sve bude u redu sa trudnoćom?”

Pitao me je zašto sam prvi put uopšte došla kod njega i da li mu verujem da će mi pomoći. Potvrdila sam naravno, jer sve ono što sam ja u svojoj režiji tj. što smo mi radili, nije dovelo do trudnoće. Znala sam da je profesor na fakultetu i da ima million titula, a i bez obzira na to, meni su informacije uvek bile blago. Pričali smo o donaciji moje folikularne tečnosti za istraživanje… Reč po reč, došli smo do toga da on učestvuje u izradi preparata za muskarce i žene kako bi im se pomoglo oko zatrudnjivanja. Pročitao mi je sastav i objasnio kako se došlo do formule, onoliko koliko sam ja mogla da razumem. Znao je s kim ima posla pa je krenuo tim putem, jer meni mora uvek da bude kristalno jasno u šta se upuštam. Poklonio mi je uzorke Fertility Aid-a, za mene i Fertility Aid-a za muža. Moj muž je imao varikocelu i Dr mi je rekao da je to vrhunski preparat  za njega.

 

 

Pošto smo stalno radili analize, znali smo da su mi se poboljšali hormoni, naročito fsh i lh, i to mi je bilo najvažnije za ulazak u postupak. Često sam tada pomišljala da o hormonima znam možda koliko i profesor (naravno da nije tako, ali zaista mi se činilo). 

 

 

Mužu je isto dosta pomogao Fertility aid preparat, zbog varikocele, jer novi rezultati pokazali su da je mnogo više pokretljivih spermatozoida u odnosu na ranije…

 

 

Uspela nam je prva VTO…dobili smo ćerku… posle 3 godine skupila sam snage i hrabrosti da se upustim u još jedan postupak i počela sam da pijem Fertility aid, 2 meseca pre zakazanog pregleda za embriotransfer. Ništa čudno se nije dešavalo, osim malo oskudnijeg ciklusa.

Inače sam bila mnogo opuštenija jer sam već rodila dete i nisam sebe pritiskala toliko pitanjima i iščekivanjem. Prirodnu trudnoću sam prestala da očekujem od kad su mi rekli da su mi neprohodni jajovodi. Kad sam otišla na prvi ultrazvuk, ustanovili su ranu trudnoću, od oko 5 nedelja. Tada  sam bila sigurna da mi je preparat pomogao, jer sam prvi put ipak išla na VTO. Kad sam videla da je i u Srbiji konačno dostupan nisam mogla da verujem, ja sam ga iz Kanade stalno donosila ljudima.

 

Samo bih dodala još da, koliko god bili veliki podrška okoline i poverenje u lekare, jednako je važno da vi sami celim svojim srcem verujete da vas vaša beba čeka tamo negde. Dok god smo tu jedni za druge šanse za uspeh su drastično veće.

Promo objava