Poznavati zakonitosti razvoja je potrebno svakom ko se direktno bavi sa decom, a naročito roditeljima.

Poznavanje dečjeg razvoja je potrebno svakom roditelju da bi:

• postupak sa detetom bio prilagođen njegovim mogućnostima i potrebama,
• da bi se pružala podrška dečjem razvoju u određenim periodima neophodno je poznavati vreme pojave i redosled razvoja funkcija.
• zahevi koji se postavljaju odmereni, ni preteški ni prelaki.
• poznavanje normalnog toka razvoja pomaže svima da blagovremeno i preventivno pripreme dete za promene do kojih će doći u njegovom organizmu, interesovanjima i ponašanju

Vaspitanje i rad sa decom predškolskog uzrasta sa sobom uvek nosi uzrasne karakteristike i zakonitosti razvoja koji treba da odrede razloge zbog kojih nešto radimo sa njima, čemu ih učimo i čemu to služi.

Dinamika razvoja će biti određena i unikatnom ličnosti deteta: stečenim iskustvom, potencijalima koje nosi u sebi, izgrađenim stavovima. Sve je ovo potrebno uzeti u obzir kada vaspitavamo dete.

Hajde da krenemo od samog početka i objasnimo neke najosnovnije stvari koje bi mogle da vam otvore oči i donesu razumevanje o promenama koje se događaju vašem detetu tokom odrastanja.

Treba da znate da razvoj obuhvata promene koje se zakonito odigravaju u fizičkim, intelektualnim i socijalnim funkcijama, kao i ličnosti deteta u celini. „Zakonito“ znači da su biološki predodređene, one se događaju svakom organizmu tokom razvoja u određeno vreme.

Razvoj započinje pre rođenja, od trenutka začeća pa sve do zrelosti. Promene do kojih dolazi i koje se ustaljuju se razvijaju ka višim nivoima – što znači da se nove promene grade na starim. Ovo takođe znači i da upoznavanjem delova spoljne stvarnosti, dete biva sklonije boljem tumačenju sredine, ali i sve bolje ovladava njom.

Dečje ponašanje u svakoj razvojnoj fazi, na svakom uzrastu, određeno je karakteristikama te faze. Takođe, kod deteta je uvek prisutna sopstvena motivacija za svoja ponašanja i svoj razvoj.

Rast i usložnjavanje organa preduslov su razvoja psihičkih funkcija. Na primer, pojava govornog mišljenja uslovljena je razvojem nervnog sistema i funkcionalnom organizacijom kore velikog mozga.

Malo dete usvaja ono što mu je potrebno u sadašnjosti za aktivnost koju neporedno vrši ili namerava da izvrši, a ne zbog nečega što će mu biti potrebno u neodređenoj budućnosti.

Kroz aktivnosti deteta i njegovu interakciju sa sredinom, stalno se restruktuira svest deteta.

U psihologiji su utvrđene i formulisane karakteristike dečjeg psihofizičkog razvoja:

Dečji razvoj u prvim godinama ne teče glatko i ravnomerno, već ciklično. Ovo znači da se pojedini oblici ponašanja pojavljuju i gube, dok se vremenom intervali između sve više smanjuju i na kraju se neki oblik ponašanja ustaljuje.

Svojstvena je i pojava da se u određenom periodu jedna funkcija naglo razvija a druge stagniraju. Na primer, kod dece se sposobnost za kretanje razvija na račun govora ili obrnuto.

Različite faze mentalnog i fizičkog razvoja odvijaju se svojim sopstvenim tempom i u različito vreme  dospevaju do zrelosti.

Dok je dete mlađe, ono za vršenje neke radnje angažuju znatno više mišića nego što je neophodno, i na tu radnju troši više energije. Na primer, u prvoj godini, da bi dohvatilo igrčku dete ne angažuje samo ruku već celo telo, a kasnije kada počne da piše, snažno steže olovku pritiskajući njome podlogu više nego što treba.

Kasnije se pokreti redukuju na one koji su potrebni i korišćenje snage postaje ekonomičnije.

Bez obzira na činjenicu što se jedna deca razvijaju brže od drugih, odnosno na istom uzrastu dostižu različite nivoe razvoja – razvojni red kojim se uspostavljaju funkcije ostaje nepromenljiv.

Na primer, prvo je u stanju da nacrta krug a zatim romb, dete prvo uočava razlike a zatim sličnosti između stvari, bebi prvo niknu sekutići a zatim kutnjaci, itd. Dozvolite detetu da prati vlastiti tempo razvoja, a ne da odgovara na vaše trenutne zahteve.

Nakon rođenja uglavnom simetrično kako u anatomskom pogledu, tako i fiziološki. Vremenom, ono postepeno postaje asimetrično, jedna strana tela prevladava pa se spretnije služi jednom rukom, što važi i za nogu i oko. Kasnije se zapaža da je čitava jedna strana tela razvijenija od druge.

Razvoj se odvija od glave ka donjim ekstremitetima. Na primer, u prenatalnom razvoju prvo se uobličava glava, posle rođenja dete prvi put pobeđuje zemljinu težu tako što odiže glavu.

Takođe, razvoj ide od bližeg kičmenoj moždini ka onome što je udaljenije od nje, što se odnosi na motorni i senzorni razvoj. Na primer, motorna kontrola se brže postiže nad onim delovima tela koji su bliže centralnoj osi, nego dalje od nje.


Takođe, imajte u vidu i to da se predškolski period razvoja razlikuje od ostalih perioda po nekoliko bitnih stvari:

• Ovo je doba najburnijeg rasta i razvoja.
• Godišnje dete raste u proseku 6cm, i masa tela se povećava za oko 2 kg godišnje
• Formiraju se i razvijaju sva osnovna tkiva i organi
• Masa mozga se uvećava oko 1110 na 1350 grama
• Uspostavljaju se uslovi za višu nervnu delatnost
• Dete najveću brzinu razvoja dostiže do treće godine

Autor: Milena Nikolin, Porodični centar

 

Milena Nikolin je autor "Porodičnog centra", pedagog, omladinski radnik i edukator. Njeno veliko iskustvo u formalnom i neformalnom obrazovanju i radu sa decom i roditeljima može i vama da bude od koristi. Za sve dodatne informacije oko obuka za roditelje možete pisati na porodicnicentar1@gmail.com ili pozvati na broj telefona 064 257 60 89 Više na www.porodicnicentar.com