Preeklampsija i eklampsija su ozbiljna stanja koja se mogu javiti u trudnoći i dovesti do komplikacija zdravstvenog stanja majke i bebe.

Preeklampsija je ozbiljno stanje koje se može javiti u trudnoći i dovesti do komplikacija zdravstvenog stanja majke i bebe. Iako se ova retka pojava javlja kod svega 5% - 8% trudnica, veoma je opasna i brzo napreduje. Preeklampsija se obično pojavljuje u drugom tromesečju trudnoće, negde oko 20. nedelje, i karakterišu je visok krvni pritisak i visok nivo proteina u urinu. Zato je veoma važno da trudnice redovno kontrolišu krvni pritisak i urinokulturu, da bi se što pre otkrila preeklampsija ukoliko do nje dođe. 

Eklampsijom se naziva finalni stadijum preeklampsije do koga najčešće dolazi ukoliko preeklampsija nije otkrivena na vreme ili ukoliko se ne leči pravilno. To je izuzetno opasno stanje koje može trajno oštetiti vitalne organe trudnice, dovesti do kome ili, u retkim slučajevima, do smrti majke ili bebe, pre, za vreme ili odmah nakon porođaja. Na sreću, eklampsija se javlja kod oko 5% trudnica koje imaju preeklampsiju.

Zašto dolazi do preeklampsije?

Preeklampsija se najčešće javlja kod žena koje očekuju prvo dete, veoma mladih trudnica ili trudnica koje imaju više od 40 godina. Iako se sa sigurnošću ne može utvrditi šta izaziva nastanak preeklampsije, postoje određena stanja koja povećavaju rizik da do nje dođe:

• Problemi sa visokim pritiskom pre trudnoće
• Preeklampsija u ranijim trudnoćama
• Preeklampsija u porodici trudnice
• Pojava gestacionog dijabetesa
• Gojaznost pre trudnoće
• Trudnoća sa više beba odjednom (blizanci, trojke…)
• Dijabetes, problemi sa bubrezima, lupus, reumatski artritis ili neka druga autoimuna bolest

Postoje i pretpostavke da loša ishrana trudnice, nedovoljan dotok krvi u matericu ili oštećenja krvnih sudova mogu uticati na pojavu preeklampsije. Takođe se smatra da do preeklampsije može doći i zbog prevelike ili premale posteljice, ili zbog načina na koji je posteljica zakačena za zid materice, kao i zbog antigena koji se mogu pojaviti kod fetusa i koji mogu izazvati imunološku reakciju u organizmu majke.

Simptomi preeklampsije?

Preeklampsija se obično javlja u drugom tromesečju trudnoće, negde oko 20. nedelje, ili početkom trećeg tromesečja, ali se može javiti i mnogo ranije. Visok krvni pritisak, proteini u urinu i pojačano znojenje lica, dlanova, pazuha i stopala, najčešći su simptomi preeklampsije. Pored toga mogu se javiti jake glavobolje i vrtoglavica, zamućen vid ili osetljivost na svetlost, ubrzano dobijanje na težini usled povećanja tečnosti u organizmu, prekomerno oticanje zglobova, lica, ili ruku, promene u refleksima, bol u gornjem predelu  abdomena, ramenu ili donjem delu leđa, smanjenje ili prestanak mokrenja, kao i mučnina i povraćanje. Ukoliko preeklampsija pređe u eklampsiju može doći i do pojave napada (poput epileptičnih) ili gubitka svesti. 

Kako se utvrđuje preeklampsija?

Pošto se sa sigurnošću ne može utvrditi šta izaziva nastanak preeklampsije, na žalost još uvek ne postoje nikakvi testovi koji bi mogli da predvide da li će i kada ona nastupiti. Zbog toga je veoma važno da trudnice redovno kontrolišu krvni pritisak i urinokulturu u toku trudnoće, jer se u većini slučajeva preeklampsija otkriva tokom redovnih analiza i poseta lekaru.

Kako preeklampsija utiče na bebu?

Većina žena koje imaju preeklampsiju trudnoću iznese bez većih komplikacija i na svet donese zdravu bebu. Ipak, ukoliko se ne otkrije na vreme ili se ne leči pravilno, preeklampsija može sprečiti dotok krvi iz organizma majke u posteljicu, tako da beba neće dobijati dovoljno kiseonika i hranljivih materija i samim tim se neće dovoljno brzo razvijati. To znači da se beba može roditi veoma mala. U težim slučajevima može se desiti da se bebini pokreti dok je još u stomaku uspore ili postanu ređi i blaži. Tada je neophodno odmah kontaktirati lekara. Preeklampsija je takođe jedan od razloga zbog koga dolazi do prevremenog odvajanja posteljice od zida materice, prevremenog porođaja, ali i problema nakon rođenja bebe kao što su epilepsija, cerebralna paraliza, ili problemi sa vidom ili sluhom.

Lečenje preeklampsije?

Pravilno lečenje je veoma važno da bi se smanjio rizik ili izbegle neželjene posledice po zdravlje i život majke i bebe. Najbolji i za sada jedini pravi lek za preeklampsiju je porođaj ili prevremeni porođaj ako je preeklampsija u težoj fazi koja znatno ugrožava život ili zdravstveno stanje majke ili bebe. Ipak, ukoliko preeklampsija nije dostigla kritičan oblik, a javi se u periodu trudnoće kada nije preporučljivo izazvati prevremeni porođaj jer se beba nije dovoljno razvila, postoje koraci koji se mogu preduzeti da se ona drži pod kontrolom. Ukoliko je preeklampsija blažeg oblika može se stabilizovati mirovanjem, ležanjem u krevetu bez preteranog ustajanja, sedenja ili stajanja, uz redovne posete lekaru (i do nekoliko puta nedeljno) kako bi se kontrolisao krvni pritisak, nivo proteina u urinu i stanje bebe. Ako je stanje ozbiljnije, lekar može zahtevati da trudnica leži u bolnici kako bi se pored redovne kontrole krvnog pritiska i urina, detaljno pratio rast i razvoj bebe. Takođe, da bi se smanjio rizik da preeklampsija preraste u eklampsiju trudnici se može davati magnezijum sulfat za sprečavanje napada, kao i neki lekovi za snižavanje krvnog pritiska.

Prevencija preeklampsije?

Pošto se sa sigurnošću ne može utvrditi šta izaziva nastanak preeklampsije, za sada ne postoji ništa što se može učiniti da bi se sprečilo njeno pojavljivanje. Redovni testovi, analize i lekarske kontrole su za sada najbolji način da se preeklampsija što ranije ustanovi i počne kontrolisati, čime se smanjuju posledice i po majku i po bebu.

Nakon preeklampsije?

Većina žena koje imaju preeklampsiju uspešno iznese trudnoću i rodi zdravu bebu koja neće imati ozbiljnijih posledica. Povišeni krvni pritisak i ostali simptomi preeklampsije obično nestanu ubrzo nakon porođaja, ali rizik da se ona ponovi u narednim trudnoćama ostaje. Taj rizik je povećan ako je došlo do težeg oblike preeklampsije ili ako se ona pojavila u ranijem periodu. Zbog toga je važno da se prilikom naredne trudnoće obrati posebna pažnja na redovnu proveru i praćenje krvnog pritiska i nivoa proteina u urinu.