Šta je dijastaza? Zašto se javlja u trudnoći? Kako, na koji način i kojim vežbama ojačati trbušne mišiće?

Razmicanje uzdužnog trbušnog mišića duž središnje linije (dijastaza ) se javlja kod oko 30% trudnica, uglavnom u trećem trimestru ili nakon porođaja i predstavlja prolazno stanje. Češće je kod žena koje su već rodile ili su imale više trudnoća kao i kod onih koje nose blizance.

 

Slabost trbušne muskulature zbog fizičke neaktivnosti takođe može da bude razlog ovoj pojavi. Javlja se kada prednji trbušni zid ne može više da se rastegne pod pritiskom uvećane materice i ploda. Zbog hormonskih promena i nemogućnosti daljeg rastezanja dolazi do razmicanja na najmekšem delu. Bol duž središnje linije ukazuje na pojavu dijastaze ali nije uvek prisutan. Da imate dijastazu uglavnom vam saopšti lekar, ali možete i sami da proverite. Postupak je isti tokom trudnoće i nakon porođaja.

Test za utvrđivanje dijastaze

Dok ležite u krevetu sa savijenim kolenima podignite malo glavu i ruke sa strane, zatim rukama opipajte stomak u predelu pupka. Ako napipate deo koji je mekan, malo natečen, gde možete da stavite dva prsta što je širine 2,5cm radi se o razmicanju trbušnog mišića tzv. fiziološkoj dijastazi. Proverite još iznad gde se češće javlja i ispod pupka jer razmicanje može da bude na sva tri nivoa. Fiziološka dijastaza nije kontraindikacija za vežbanje jer vežbe pospešuju zarastanje mišića.

Korigovanje dijastaze

Nestručno vežbanje može da pogorša stanje, naročito ako je razmak veći od 2,5cm, što više nije fiziološka dijastaza i kada se sprovodi poseban program vežbi sve dok se otvor ne spoji. Najbolje da to radite pod stručnim nadzorom fizioterapeuta koji će kontrolisati opterećenje.

Kod većih razmicanja preporučuje se nošenje pojasa kada je žena izložena pojačanom naporu, to se pre svega odnosi na period posle porođaja. Kada je razmak manji nošenje pojasa je kontraindikovano jer se time umanjuje aktivnost trbušnih mišića što usporava proces zarastanja. Dok traje oporavak preporučuje se ustajanje iz kreveta preko boka uz pomoć ruku kako bi se manje opteretili pravi a više uključili kosi trbušni mišići čija snaga ubrzava spajanje mišića po sredini.

U fazi opravka treba izbegava svaki veći fizički napor koji angažuje  prave (uzdužne) trbušne mišiće. Ovo je naročito važno pri podizanju i spuštanju bebe (iz kreveca, stola za povijanje, kadice). To radite uvek sa savijenim kolenima da bi ste svu težinu koju podižete prebacili na mišiće nogu. Prevelik napor i nepravilno podizanje bi mogli da dovedtiu do trajnog oštećenja, odnosno do pojave kile.

Ukoliko već imate kilu neophodno je da vežbate kako bi ste što više ojačali trbušnu muskulaturu i da nosite odgovarajući pojas pri podizanju tereta. Druga trudnoća mora da se planira uz konsultacije sa ortopedom koji će proceniti koliki je rizik od pogoršanja, kao i o daljem lečenju odnosno operaciji kile.

Autor: Snežana Milanović, visoki strukovni fizioterapeut, Centar za korektivnu gimnastiku