Kao i odrasli, i deca ponekad imaju 'loš dan', kada im je svega previše i ne mogu da se prihvate domaćeg zadatka, a kamoli da razmišljaju i pišu. Šta raditi kada naiđu takvi dani?

Školski domaći zadaci mogu postati izvor mnogih porodičnih svađa i sukoba. Da li stvarno ne postoji drugi način?  

Da li roditelji zaista moraju svakodnevno da podsećaju svoju decu na domaći zadatak? Da li je neophodno da ih neprestano teraju da iste urade? Ali da ih urade sa motivacijom i efikasnošću, a ne uz kolutanje očiju, uzdahe i sate i sate sedenja sa stolom.

Pročitajte pet zlatnih pravila koja će vam pomoći da lakše savladate i preživite probleme sa domaćim zadacima.

1. Između deteta i nastavnika  

Kako god na to gledali i bez obzira na to da li verujemo u efikasnost domaćeg zadatka ili ne (da, zaista postoje naučne studije koje dokazuju da detetovo znanje nije ništa veće ili bolje utvrđeno nakon završenog domaćeg zadatka!), domaći zadatak je stvar dogovora učenika i nastavnika.  

Zato, umesto da preuzmete punu odgovornost za dečiji domaći zadatak, radije povremeno podsetite dete na domaći zadatak, a glavnu brigu o njemu prepustite detetu. To znači da ne treba da se ljutite kada vam dete donese svesku na potpisivanje jer je zaboravilo domaći zadatak ili ga nije uradilo namerno. Umesto toga, pitajte dete zašto nije uradilo domaći zadatak, kako se osećalo kada je učiteljica saznala da ga domaći nije urađen i zatražila potpis, kako biste mu pomogli da minimizira takve situacije.

2. Zajedno sa svojim detetom napravite plan rada 

Zaista  je najpraktičnije da dete uradi domaći čim dođe kući, kako bi nakon toga bilo slobodno za igru. Ali vrlo često deca iz škole dolaze umorna i hiperstimulisana, pa im je potrebno najmanje pola sata da se smire i ponovo povežu sa svojom unutrašnjošću.  

Pošto su i deca veoma različita kada su domaći zadaci u pitanju, dobro je da vi i vaše dete pronađete period dana kada je detetu najlakše da se fokusira na domaći zadatak. Takvom razgovoru ne pristupajte strogo i zahtevno, već mu pristupite kao osoba koja želi da ljubazno pomogne detetu. Na primer: 

"Znaš, primetila sam da si u poslednje vreme nekoliko puta zaboravio da uradiš domaći i doneo si kući svesku na potpis. Ako želiš, mogu ti pomoći da pronađeš pravo vreme za domaći zadatak kako ne bi odugovlačio sa istim, već ga uradio što je brže moguće, tako ćeš imati i više vremena za igru. Bez griže savesti i mog podsećanja. Šta kažeš na to?"

PROČITAJ JOŠ: Igre za podsticanje razvoja desne strane mozga deteta

3. Stvorite stimulativno okruženje

Pisanje domaćeg zadatka je često neprijatno. Zato je svakako zadatak lakše uraditi u prijatnom okruženju. Roditelji često misle da je detetu potreban potpuni mir, red i tišina za pisanje domaćih zadataka, inače će ga mnogo toga poremetiti. I tako se vreme za domaći zadatak vremenom pretvara u najmučniji posao na svetu.  

Ako želite da vaše dete opušteno i radosno prihvati domaći zadatak, pobrinite se da njegovo okruženje za učenje bude što je moguće više prilagođeno njegovim potrebama i osobenostima.  

Neka deca se lakše koncentrišu uz muziku, drugima je potreban pokret (da, čak i dok pišu domaći!), treći bi zadatak pisali u krevetu, a neki u prepunoj i bučnoj kuhinji... Slušajte dete i njegove potrebe, čak i ako ih možda i ne razumete.

4. Zapamtite: svi imamo loše dane!  

Kao i odrasli, i deca ponekad imaju 'loš dan', kada im je svega previše i ne mogu da se prihvate domaćeg zadatka, a kamoli da razmišljaju i pišu. 

Šta raditi kada naiđu takvi dani? Umesto da vršite pritisak na dete i terate ga da se uozbilji, pozovite ga u šetnju ili na neku drugu aktivnost. Pokret će pokrenuti krv kroz njegovo telo, a takođe i njegov mozak, pa nije čudo što kretanje tako često čini "čuda".  Ako ni ovo nije dovoljno, i dete je i dalje vidno umorno i potpuno nemotivisano, bez griže savesti predložite detetu da ovaj domaći zadatak ostavi za sledeći dan. Možete da napišete izvinjenje za dete ili ga podstaknete da se sam izvini učiteljici. Pravi učitelj će razumeti!

PROČITAJ JOŠ: Zašto deca treba da koriste prste pri računanju

5. Neka se život deteta ne svodi samo na školu i domaće zadatke

Naravno da škola i domaći zadaci jesu bitni, ali nikako nisu najvažnija i jedina stvar u životu deteta. Nažalost, deca često dobijaju upravo taj osećaj – da ih roditelji cene, poštuju i vole samo na osnovu toga kakav im je uspeh u školi.  

Zato, češće govorite svom detetu da ono što mu pre svega želite jeste da otkrije šta je njegovo interesovanje, šta voli da radi i šta ga ispunjava, kako bi to moglo da razvija tokom svog života, i da vi želite da mu u tome pomognete. Da bi mogao u potpunosti da realizuje svoj životni poziv i profesiju, jedan od neophodnih koraka je da završi školu. Zbog toga naravno mora da uklopi školske obaveze u svoj raspored. Neke stvari u školi će mu biti privlačne i zanimljive, druge će možda doživeti kao dosadne i nepotrebne. Kao i sa mnogim stvarima u životu.  

Kada roditelji imaju opušten odnos prema školi i ne doživljavaju je kao glavni kriterijum za uspeh čoveka, deca je takođe doživljavaju opuštenije i samim tim mnogo više uživaju u njoj. Jer ko kaže da je škola samo jedna muka i patnja?!

 

Izvod: Ringaraja.net