Ova jednostavna reč postavlja granice, smiruje decu i uči ih strpljenju (sve odjednom).

"Kada provedete godine radeći sa decom, počnete da primećujete nešto. Određene reči imaju neverovatnu moć — mogu da umire, usmere i izgrade decu na načine koje možda nikada ne bismo očekivali.

Zato želim da vas upoznam sa jednostavnom rečju od sedam slova koja bi mogla da promeni vaše roditeljstvo." - napisala je psiholog Robyn Koslowitz na stranici Psychology Today.

Ta reč, tako jednostavna, dete može da umiri, nauči strpljenju, ali i da postavi granice.

Koja je to reč? "Kasnije"

Ipak, za neke roditelje koji nose ožiljke rana iz detinjstva ova reč može biti opterećenje. Ako ste odrasli u kući u kojoj su vaše potrebe bile odbačene, gde je "kasnije" značilo nikada, ova reč može biti odbojna, jer ne želite da se vaša deca osećaju onako kako ste se vi tada osećali.

Reč „kasnije“ može se činiti pogrešnom jer:

• Budi sećanja na ignorisanje ili zaborav;
• Izgleda kao prigovor, a ne kao uveravanje;
• Čini se kao prekršeno obećanje jer je u našem detinjstvu često značila - nikad;
• Izaziva osećaj krivice — želimo da dokažemo našoj deci da su njihove potrebe važne.

Ali kada se pravilno koristi, reč „kasnije“ ne odbacuje potrebe deteta, već ga uči strpljenju, upravljanju emocijama i poverenju.

Reč "kasnije" je moćna jer:

Gradi toleranciju na frustraciju — deca uče da je čekanje u redu, da nelagodnost nije opasna i da će njihove potrebe biti zadovoljene na vreme;

Podučava odloženom zadovoljstvu — istraživanje pokazuje da deca koja razviju ovu veštinu obično imaju bolju samokontrolu i uspeh kasnije u životu;

Održava povezanost — za razliku od oštrog "ne", reč „kasnije“ uverava decu da neko želi da ih čuje i da su mu važne dečije želje;

Osnažuje roditelje — ne moramo da odustanemo od svega da bismo dokazali svoju ljubav. Možemo postaviti granice istovremeno pokazujući toplinu i brigu.

Kada se koristi "kasnije"?

Najpre, bitno je zapamtiti: Kasnije funkcioniše samo ako kasnije zaista dođe. Ako kažemo „kasnije“, ali ne ostanemo dosledni ova reč postaje prazno obećanje. Ona u tom slučaju narušava poverenje umesto da ga gradi. Ako znate da nećete imati vremena za igru kasnije, nemojte reći da hoćete. Ako nećete kupovati igračku u doglednoj budućnosti, nemojte praviti plan. Nikada, nikada ne treba da lažemo decu. Kada koristimo „kasnije“, to mora da znači nešto. Mora biti stvarno.

To znači da je trebamo koristiti samo ako ćemo se zaista kasnije igrati sa detetom, kupiti mu neku igračku, ako ćemo mu zaista malo kasnije pokazati kako se vežu pertle na cipeli, i ako će kasnije, nakon ručka, stvarno dobiti slatkiš.

Moć „kasnije“ nije u samoj reči – već u poverenju koje gradi. Kada naša deca nauče da kasnije zaista dolazi, osećaju se sigurno. Razvijaju strpljenje, emocionalnu regulaciju i poverenje u našu doslednost. A za posttraumatske roditelje, ta doslednost je jedan od najvećih poklona koji im možemo dati.

Kada se ne koristi "kasnije"?

Ako je vaše dete uplašeno, usamljeno ili veoma tužno, "kasnije" može biti pogrešna reč i omalovažiti dečija osećanja. U tim trenucima veza je prioritet, zato tada ne odlažite razgovor. Dete u nevolji ne treba da se uči strpljenju – ono mora da se oseća bezbedno.

"Kasnije" ne mora da znači zanemarivanje. Može da znači poverenje. Može da znači ljubav. A možda, samo možda, može nam takođe pomoći i da se izlečimo." ističe Koslowitz.