Besmrtna izjava pripisuje se uglednom profesoru Miloju Pavloviću, koji je sa đacima, profesorima i ostalim građanima Kragujevca, ubijen prilikom masovnog streljanja u Šumaricama 21. oktobra 1941. godine.

Srbija danas obeležava Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.

Te krvave jeseni, 20 i 21. oktobra 1941. godine, nemački okupator je u znak odmazde streljao više hiljada srpskih civila. Izdata je naredba da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za ranjenog 50. Među 3000 streljanih stanovnika Kragujevca sa okolinom bilo je 300 učenika srednjih škola i šegrta, kao i 15 dečaka čistača obuće. Najmlađe dete imalo je samo 11 godina.

Između ostalih, tada su streljani i đaci viših razreda gimnazije (od petog do osmog razreda), a sa njima i profesor Miloje Pavlović. Jedan od najvećih zločina u Drugom svetskom ratu ostao je upamćen po rečima ovog profesora koji je sa svojim razredom izašao na streljanje, iako mu je ponuđeno da bude izdvojen iz stroja građana osuđenih za streljane. Odbio je ponuđeni život, zagrlio svoje đake i sa njima krenuo u smrt.

„Pucajte, ja i dalje držim čas“.

Miloje Pavlović rođen je u selu Gornje Jarušice 1887. godine, od oca Aleksandra i majke Katarine. Bio je konjički potpukovnik, učesnik Prvog i Drugog balkanskog i Prvog svetskog rata.

Završio je dva fakulteta, Filozofski i Pravni, studirao je Srpski jezik i književnost kod profesora Jovana Skerlića, koji je tražio da on ostane i bude asistent na fakultetu. Odbio je i vratio se u Kragujevac da predaje u školi. Od 1913. do 1929. bio je suplent, profesor i direktor Prve muške gimnazije u Kragujevcu. Zatim je bio direktor gimnazije u Valjevu, a od 1932. direktor Ženske učiteljske škole u Kragujevcu.

Tog 21. oktobra, pre nego što ih je pokosio rafal mitraljeza uzviknuo je dušmanima legendarnu rečenicu: „Pucajte, ja i sada držim čas“. Sahranjen je zajedno sa svojim đacima, kod spomenika „Peto tri“, koji simbolizuje pticu slomljenih krila.

Srpska pravoslavna crkva je kanonizovala žrtve, te su za svetitelje proglašeni Sveti novomučenici kragujevački.

Ovaj događaj opevala je Desanka Maksimović u potresnoj pesmi "Krvava bajka".