Taj život je bio tamo, rođen iz tvoje večne duše. Tvoje telo. Tvoja krv. Živeli su.

Niko ne govori kako ćeš se osećati.  

Šta će se u tebi pokrenuti?  

Praznina, ljutnja, strah ili pitanje zašto.  

Zašto se to  drugima ne desi?  

Zašto mogu da osete radost?  

Zašto nikada neće saznati za ovaj bol? 

Zašto ja?   

Talasi, zapljuskuju te i nose. 

Utapanje.  

Puno emocija.  

Emocije koje bi volela da deliš, ali to ne činiš jer ih neće razumeti.  

Nije u redu osećati bes, nije u redu poželeti im bol.

Samoća.  

Na pustom si ostrvu i pokušavaš da preživiš, plačeš, ali te niko ne čuje.  

Niko.  

Ni jedna osoba.  

Ti si sama.

Samo ti razumeš svoju unutrašnju dušu.   

Oni ne mogu. 

Oni nikada neće. 

Osim . . . čekaj, neko ipak hoće.  

Taj život je bio tamo, rođen iz tvoje večne duše.  

Tvoje telo.  

Tvoja krv.  

Živeli su.  

Njihova duša je živela u tvojoj, isprepletena, da se nikada ne odmota.  

Oni su ti i ti si oni.  

Oni će uvek živeti u tebi.  

Njihovo srce ćeš nositi u sebi.  

Njihovo srce kuca u tvom.

Pokušavam da razumem. 

Pokušavam da preživim. 

Vera?

Šta je vera?   

Kako čovek da ima veru posle bola?   

Kažu ti da si jak, da te vole, vremenom će sve biti u redu. 

Ima tu istine, ali vaše duše se nikada neće odmotati. 

Ti nisi ista. 

Nisi dobro. 

Tvoje telo će izlečiti jer je magično i jako, ali tvoje srce prazno. 

Prazno, ali i puno. 

Toliko ljubavi. 

Toliko srca koja kucaju zajedno kao jedno. 

Pet srca, tvoje i sva njihova kucaju jače.

Snaga.  

Snaga da deliš.  

Snaga da vodiš.  

Snaga za ljubav.

Izvor: All poetry