“Moja mama je uvek uz podvarak spremala salatu od cvekle” kroz smeh priča Nada.”Jednostavno se znalo: ako je za ručak podvarak, cvekla je salata. Kada sam odrasla i formirala svoju porodicu i ja sam uvek, sasvim bez posebnog planiranja spremala isto.

Kada sam sa koleginicama jednom prilikom pričala na temu ishrane i spomenula kako mi uz podvarak jedemo cveklu, bilo mi je prvo čudno, a potom i smešno kad su se one tome čudile i komentarisale “otkud cvekla ide uz podvarak?” Ja o tome nisam nikad ni razmišljala…jednostavno, to je bilo nešto sa čim sam odrasla i što do tada nisam dovodila u pitanje…”

Nećemo se, naravno, dalje baviti pitanjem izbora jela. Ova priča nam je interesantna jer nas dovodi do značajnijeg pitanja od izbora salate: poruke koje primamo u svojoj primarnoj porodici, a koje prihvatamo i podrazumevamo kao univerzalno istinite i neprikosnovene.

Zašto je važno pozabaviti se ovim pitanjem? Posebno u početku zajedničkog života , a naročito kada postanu roditelji, partneri  mogu imati manje  ali i značajne nesuglasice pokrenute porukama koje nose iz svojih primarnih porodica. Naravno, pošto dolaze iz različitih porodica ove poruke mogu biti sasvim različite i time, posebno kada ih nismo svesni, izvor sukoba i lošeg razumevanja.

Petar i Milica se stalno sukobljavaju oko toga da li je u redu jesti ispred TVa, u dnevnoj sobi ili ne. Milica je odrasla u porodici gde se na ulazu u kuću izuvala obuća, nije se hodalo preko već pored tepiha, a nameštaj je čuvan prekrivačima. Petar, je pak, odrastao u porodici gde je bilo sasvim u redu šetati se sa sendvičem kroz ceo stan, obuven leći na kauč i sl. Naravno da su njihove  navike bile sasvim različite. Međutim tek kada su se suočili sa tim da njihova očekivanja i izvor sukoba leže u porukama koje su primili u svojim primarnim  porodicama i kada su porazgovarali o tome, mogli su da shvate da nijedan ni drugi način ne predstavljaju univerzalno pravilo zapisano u kamenu, već  nešto što sami mogu da koriguju, i što je najvažnije : da se dogovore. Tako, napravljen je kompromis: može se jesti u dnevnoj sobi, ali isključivo na tacni, s tim da se prljavo suđe odmah vrati u kuhinju i odloži u mašinu. Tako je napravljen kompromis i sprečene su (uglavnom) dalje svađe.

Slična je situacija sa mnogo kompleksnijim pitanjima: kako se izražavaju emocije, kako se dele porodične obaveze, kakav je odnos prema posetama rodbine, kakvo disciplinovati dete, šta raditi kada noću plače..…Vrlo je važno da partneri nauče da RAZGOVARAJU, a ne PODRAZUMEVAJU, te da nikakva univerzalna pravila ne postoje. Tek tada, oni će moći zajedno da prave pravila koja ce odgovarati upravo njima i njihovoj porodici.

Nevena Lovrinčević je autor knjiga u izdanju Kreativnog centra, među njima su: Naučite dete da spava, Klopke za roditelje i Disciplina bez batina.