Neke žene se potrude i važno im je da budu uvek doterane. I postoje one druge, neprimetne.
17.2.2024
Imam jednu drugaricu koja je neprimetna, a kad god pričam sa njom, ona pažljivo sluša. I pita o nečemu što sam joj pomenula prošli put kad smo se srele. Upamtila je. I ja se osećam voljeno i cenjeno kad god sam sa njom.
Niko neće zapamtiti kako smo izgledali, već kako su se oni pored nas osećali. Foto: Freepik.com
Neke žene se potrude i važno im je da budu uvek doterane.
I kad idu na pijacu, i kad idu po decu u vrtić, i šta god da rade.
Pri tome ne mislim na one u preskupoj odeći i uvek svežoj frizuri, već na one žene što neku svoju uobičajenu odeću uvek lepo ukombinuju, boje se slože, neki lep detalj je tu, marama, lepa jednostavna frizura. Ali su uvek lepe i tiho elegantne.
I postoje one žene koje nisu tako sređene, koje obuku neke tamne boje, uvek neku istu odeću i nisu tako prijatne na oko kao ove prve.
One su neprimetne, te druge.
I onda te druge možda pate što nisu od tih kojima to jutarnje sređivanje tako lako ide od ruke.
Što ne uspevaju da tako spontano i brzo ukombinuju lepo boje ili izaberu pantalone koje im najbolje stoje, nego uvek nešto ili preusko ili preširoko ili pogrešna boja.
Ili što im to nije toliko važno kada treba da ustanu malo ranije da bi opeglale, što bi tada radije spavale malo duže.
A ja znam jednu mamu koja je od tih drugih, neprimetnih žena.
Ona kad dođe po dete u zabavište ne kaže mami drugog deteta "Preslatka je!"
Ona joj kaže "Deci je u vrtiću potrebno to i to. Hajde da se organizujemo da skupimo novac i sami im to obezbedimo".
Znam jednu moju koleginicu koja je od tih neprimetnih žena.
Ona kad je sretnem ne kaže "Ti izgledaš sve mlađe i mlađe", već kaže "Mnogo mi se dopalo ono što si napisala o... I ja sam nedavno razmišljala o tome..." I onda mi kaže nešto toliko pametno da mi se zavrti u glavi i toliko inspirativno da me te nove ideje vozaju narednih mesec dana.
Imam jednu drugaricu koja je neprimetna, a kad god pričam sa njom, ona pažljivo sluša. I pita o nečemu što sam joj pomenula prošli put kad smo se srele. Upamtila je. I ja se osećam voljeno i cenjeno kad god sam sa njom.
Desi se da smo nezadovoljne kako izgledamo i to nam pokvari raspoloženje.
Na primer, odemo na neku zabavu i vidimo kako su mnoge žene lepše od nas, i mi se oneraspoložimo.
To samo znači da smo poverovali da nemamo nijednu drugu moć osim lepote u toj situaciji.
A imamo.
Možemo nekome pored sebe učiniti dan lepšim, reći mu nešto lepo.
Možemo uraditi nešto po pitanju vrednosti za koje se zalažemo,
organizovati nešto,
inspirisati neku akciju,
neku malu revoluciju.
I nikome, pa ni nama, tada više neće biti važno kako izgledamo.
Niko neće zapamtiti kako smo izgledali, već kako su se oni pored nas osećali.
Poenta ove priče nije, naravno, u tome da ne možemo biti i lepe i pametne u isto vreme i da su samo neprimetne žene pametnice.
Poenta je da možemo biti fantastične i ako nam to sređivanje ide i ako nam ne ide tako lako od ruke, da sređivanje jednostavno nije ni blizu toliko važno drugim ljudima kada razmišljaju o nama.
Autor: Željka Kurjačka Stanić, psiholog i psihoterapeut
