Ukoliko primetite da se dete rasplače i naljuti kada ga pobedite u kartama ili nekoj drugoj igri, nemojte da mu popuštate. Najgore što možete da uradite je da sledeći put namerno izgubite, kako biste ga odobrovoljili

Prirodno je da se dete teško nosi sa porazom, da ne bi bilo tako, na tome mora da se radi. U protivnom, tvrde stručnjaci, izrasta u isfrustriranog čoveka bez prijatelja, jer u svakom vidi protivnika kojeg ako ne pobedi, eliminisaće iz života. Psiholozi savetuju da roditelji od najranijih dana pomognu mališanima da nauče da se igraju, druže i uče prihvatajući uspehe i padove.

Ukoliko primetite da se dete rasplače i naljuti kada ga pobedite u kartama ili nekoj drugoj igri, nemojte da mu popuštate. Najgore što možete da uradite je da sledeći put namerno izgubite, kako biste ga odobrovoljili. Najmlađi će se tako navići na pobede, a nije realno da u životu samo pobeđuje. Zato će, kada bude bilo poraženo od drugova, to veoma teško podneti. Braniće se suzama ili besom. Objasnite mališanu da je u redu da bude tužan jer je izgubio, ali da zbog toga ne pati i ne povređuje druge.

Predlog stručnjaka je da mu pomoću igara koje nisu takmičarskog karaktera, pokažete da je dobro da bude timski igrač, a ne samo da misli na sebe. Dok se dobacujete loptom, objasnite da je suština da se svi potrude oko bacanja i hvatanja, kako bi igra bila lepša, a to znači da je dobar tim.

Predočite da nije važno da li pobeđuje ili gubi, već kako igra i da treba da se potrudi da savlada veštinu. Značajno je da uvek pitate dete da li se lepo provelo napolju, a ne da li je pobedilo drugove u nekoj igri ili sportu. I, ne zaboravite da ga pohvalite i za poraz, kao i za pobedu.

Izvor: novosti.rs