Zbog visokih temperatura u Hrvatskoj je početak školske godine odložen za sedam dana, ali ne i u Srbiji.

"Bilo je prostora da se zbog visokih temperatura početak školske godine pomeri za nedelju dana. Ako smo se u vreme korona virusa hvalili da lako prelazimo na online nastavu, ne vidim zašto je bio problem da se prve nedelje, kada se upoznajemo sa nastavnim programom, pređe na online nastavu", izjavio je nastavnik Aleksandar Markov. Zbog vrućina u Hrvatskoj, škola počinje za nedelju dana, dok učenici u Srbiji neretko slušaju nastavu i na 40 stepeni.

Zbog visokih temperatura u Hrvatskoj je početak školske godine odložen za sedam dana, ali ne i u Srbiji. U Osnovnoj školi Dragojlo Dudić u Beogradu u jednoj od učionica klima je jutros je podešena na 17 stepeni, ali tu sreću nemaju svi učenici u školama u Srbiji. U mnogim školama klima nema, a nekada se ne koriste jer nema daljinskih upravljača.

„U školi u kojoj radim klimu ima pet, šest učionica i to je slika u večini škola. Tada otvorimo prozore i vrata i pravimo promaju – nema nam druge“, rekao je za N1 Aleksandar Markov.

On je skrenuo pažnju da treba imati u vidu da se u školama često loše instalacije.

„Zamislite kada bismo u svakoj učionici uključili klimu. O centralnoj klimatizaciji ne možemo ni da govorimo. Doduše, ima postoje gimaniziaje gde ima po nekoliko klima u učionici, ali ti je izuzetak“, naveo je Markov.

Govoreći o tome da je za razliku od Hrvatske, u Srbiji školska godina počela na vreme uprkos visokim temperaturama, on je kazao da ne razume zašto nije doneta odluka da se prvih nedelju dana nastava održava online.

„Bilo je prostora da se pomeri za nedelju dana. Razumem da je školski kalendar zgusnut i da je problem to nadoknaditi, ali ako se setimo da smo se u vreme korona virusa hvalili da lako prelazimo na online nastavu, pa ne vidim za što je bio problem da se ove prve nedelje kada tek počinjemo, upoznajemo se na nastavnim programom, nije moglo da se prežne na online nastavu“, kazao je on.

On je dodao da su se pojedine škole predlagale školskim upravama da se časovi u ovom periosu skrate časovi, ali da ne zna da li su dobile odgovor.

„Da li je potrebno da uvek nastavnici nešto traže, pa valjda postoji neki sistem koji funkcioniše. Postoji Institut za javno zdravlje, Ministarstvo prosvete, školsle uprave pa neka konsultuju prognostičare. Ako je napolju 35 stepeni, u neklimatizovanim učionicama temperatura dostiže i do 40 stepeni“.

„Veoma je naporno pričati i sedeti u tako zagušljivim i toplim prostorijama… Zamislite učenike kako sede po sedam sati u istoj prostoriji u kojoj nema klimu“, kazao je Markov.

Studije su pokazale da se po vrućinama teže kontroliše ponašanje, i da dolazi do porasta agresije.

„Ne postoji instrukcija kako se ponašati u ovim okolnosima… Dakle, u redovnim okolnostima ne treba stalno da piju vodu, ali u ovakvim okonostima to treba dozvoliti, naravno. Škole imaju kodeks oblačenja koji je često rigidan. Da li sada treba zameriti kakve bermude učenici nose…“, naveo je on.

Deca: „Pijemo vodu i jedemo sladoled da se rashladimo“

U jednoj učionici u Osnovnoj školi Dragojlo Dudić u Beogradu klima je jutros je podešena na 17 stepeni, ali tako nije u ostalim školama u Srbiji, a verovatno ni u svim učionicama ove škole.

„Kada je vrućina, pijem puno hladne vode, jedem sladoled i tako se rashladim“, rekao je jedan od učenika.

Jedna devojčica je rekla da pravi lepeze od papira, a druga da se osvežava vodom. „U školi nekad bude vruće, a nekad ne“, rekla je ona.

„Meni je baš bilo vruće ali imamo klimu, pa je lakše. Ne znam da li ima u svim učionicama, ali mi imamo i mnogo je lakše“, rekla je jedna učenica.

Neophodno sistemsko rešenje

Najavljuje se da će septembar biti topao, sa temperaturama do 36 stepeni.

„Jedino što zbog ekstremnih temperature može da se uradi jeste da se skrati školska godina. Ali sa tim se ne bi mnogo njih složilo. Možda bi se na uštrb zimskog raspusta mogao produžiti letnji raspust. Adaptirati sve škole iziskuje mnogo novca, to nije realno… Klime koje škole imaju nisu obezbeđene sistemski, to su uglavnom donacije bivših učenika ili se roditelji organizuju, pa doniraju klimu. Mi tu nemamo sistemsko rešenje“, naglasio je Mirkov.

Govoreči o 16. septembru, za kada su sindikati najavili potpunu obustavu rada u školama zbog neispunjenog obećanja o povećanju plata, on je kazao da ukoliko problemi ne budu rešeni rada, u oktobru „može doći do radikalizacije“.

„Plašim se da nadležni neće promeniti svoju odluku. Ako se to ne reši 16 septembra, u oktobru može doći do radikalizacije“, rekao je za N1 Aleksandar Markov.

 

Izvor: Nova.rs